Вести
16. 01. 2013.
Година коју су појели новинари
Нисам био од оних који су очекивали да ће после 5. октобра потећи Србијом мед и млеко, али морам да признам да сам веровао да ће политичка елита, настала на таласу демократских промена, одмаћи од схватања медија као своје огласне табле. Нажалост, преварио сам се.
Знатно пре него је на наша врата закуцала економска криза могле су се чути оцене да се стање на српској медијској сцени из године у годину погоршава, уместо да буде обрнуто како се наговештавало после политичких промена.
Свеопшта таблоидизација друштва иницирала је да се медији и новинари, како у разговору за Чачанске новине истиче Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије, нађу заглибљени у својеврсном живом блату у које из године у годину бесповратно тону, чему су добрим делом и сами допринели.
Година иза нас неће, сасвим сигурно, бити упамћена по новинарским прегнућима.
Напротив, у 2012. се наставило са урушавањем професионалних стандарда, а медији нису успели да се извуку из живог блата у коме се батргају већ предуго. Први део године остаће забележен по изборима и прљавој кампањи која се добрим делом одвијала уз несебично терцирање и директно учешће појединих медија.
Пристрасност је толико била очигледна, да су независни посматрачи медијске прилике у Србији поредили са Азербејџаном и Таџикистаном. И били су, по мом мишљењу, сасвим у праву. А, онда, су на сцену ступили таблоиди.
Приводили су, хапсили, писали оптужнице и пресуђивали. Уз ветар у леђа неких делова нововаспостављене власти, таблоиди су постали незаобилазни фактор, не само медијске, већ и политичке сцене. Попут ружног сна или флешбека, 12 година после 5. октобра, пробудили смо се у деведесетим.
Оваква друштвена атмосфера је, уз то, охрабрила притајене авети прошлости па смо добили и спискове неподобних НВО, медија, појединаца, патриота и издајника. НУНС је упорно упозоравао да се поново прави опасна подела у друштву на “Наше” и “Ваше” али власт и добар део јавности остали су неми.
Да будем искрен, и ми сами смо дали несебичан допринос оваквој медијској ситуацији тако да бих 2012. годину, из угла наше професије, описао као годину коју су појели новинари, оцењује Обрадовић.
Таблоидизација као политички пројекат
* Многи су спремни да тврде да је током претходних година у Србији дошло да хипер инфлације медијске сцене.
Србија, дефинитвно, има превелики број медија у односу на велич ину тржишта. Такво стање је неодрживо али оно није случајно. Ради се о контролисаном хаосу. Када имате огроман број медија који једва преживљавају, ви врло лако можете да
их контролишете.
И зато је годинама свесно одржавано овакво стање. Оно за шта се НУНС залаже јесу системске мере које ће све те медије довести у равноправан положај, па да онда тржиште а не држава, односно локалне самоуправе или маркетиншке агенције одлучују ко ће опстати, а ко ће пропасти.
То се може постићи, пре свега, повлачењем државе из власништва у медијима и преласком од субвенција на финансирање медијских пројекат преко јавних конкурса.
* Шта су узроци таблоидизација медијске сцене? Општа друштвена клима или жеља да се са мало улагања дође до брзе зараде?
Постоје “таблоиди” и таблоиди. У изворној форми, таблоиди се баве доњим вешом естрадних звезда. Код нас, таблоиди нису медијски већ политички пројекти који углавном представљају службене гласнике странака или чак појединаца из власти.
Они служе одређеној сврси. Власт је, суочена с веома тешком економском ситуацијом, одлучила да огроман број гладних и незадовољних људи, који су без посла или месецима нису примили плате, и чија деца гладују, неко време, уместо хлебом, храни “лоповима”, са или без наводника. И ја то могу да разумем као и жељу Александра Вучића да се обрачуна са криминалом и корупцијом.
Само, овакав приступ носи велики ризик да онај, горе наведени јадник, сву кривицу за свој бедни живот свали на неког од таблоида таргетираних политичара или тајкуна и одлучи да правду узме у своје руке. Али, не будимо наивни, и кад се на први поглед не ради о новцу, увек се ради о новцу.
Како би иначе главни и одговорни уредник једног од таблоида носио сат од 4.000 евра и возио џип, пардон, аутомобил са подигнутом каросеријом.
Недосањани сан о слободним медијима
* Евидентан је уплив тајкунског капитала у медије, али и неспремност државе да се одрекне свог утицаја на медијску сцену. Видите ли начин да се оваква ситуација разреши?
-Делује као фраза али морам да поновим: све док не постоји политич ка воља да се медијски простор ослободи не само тајкунског, већ и сваког нелегалног и нелегитимног утицаја, на медијској сцени Србије се неће суштински ништа променити. И поред громопуцатељних најава, ја још код нововаспостављених власти не видим конкретне потезе који би ме уверили да Влада Ивице Дачића заиста жели слободне медије.
* У земљама Европске уније посебну улогу имају локални медији, како оцењујете стање локалних медија у Србији, будући да сте оснивач и власник једног локалног медија.
Мислим да локални медији никада нису били у тежој ситуацији. Не бих да говорим о другим локалним медијима јер мислим да је пример Врањских довољно илустративан. Ми смо се после 18 година нашли на самом почетку и боримо се за голи опстанак. Преживели смо Милошевића, били тужени по Шешељевом закону о јавном информисању, редакција нам је неколико пута обијана, новинарима прећено смрћу...
Готово да нема те новинарске награде коју Врањске нису добиле, а налазимо се пред самим понором. У исто време, локална РТВ Врање се уредно финансира из буџета, њихови новинари су боље плаћени, а уредниш тво и менаџмент имају само једну бригу - како да избалансирају политичке интересе странака које чине владајућу коалицију. То је српска медијска стварност.
Нисам био од оних који су очекивали да ће после 5. октобра потећи Србијом мед и млеко, али морам да признам да сам веровао да ће политич ка елита, настала на таласу демократских промена, одмаћи од схватања медија као своје огласне табле. Нажалост, преварио сам се.
* Постоје ли назнаке да ускоро буде имплементирана медијска стратегија?
-У току су “завршни радови” на нацрту предлога Закона о јавном информисању и још неколико системских закона који треба, по европској агенди, да буду усвојени до 31. марта. Садржина ових закона показаће нам најбоље каква су намере власти.
Борба за професионални статус
* Независно удружење новинара Србије својевремено је формирало фонд за помоћ својим члановима. Да ли можете да на основу досадашњег рада фонда оцените стање у којем се налазе новинари у Србији?
-На жалост, новинари су данас у Србији понижена професија. Говорим и о онима који раде и примају више него скромне личне дохотке, али још и више о огромном броју наших колегиница и колега који су остали без посла.
Ради њиховог достојанства не могу да наведем конкретна имена али били бисте запањени ко нам се све јавља за помоћ јер се ради, у огромном броју, о новинарима који представљају част и понос ове професије.
Фонд својим скромним средствима помаже колико је у могућности али то није ни близу да задовољи све молбе које свакодневно добијамо. И сад, да ли неко заиста може да очекује од новинара да бране достојанство професије ако су на ивици егзистенције и са мачем који им свакодневно виси над главом, а он најчешће гласи: Ћути и пиши јер увек могу да доведем неког са улице који ће тај исти посао да ради за мање пара?
* На чему ће НУНС базирати свој рад у наредној години?
Ми ћемо, пре свега, у овој години бити усмерени на медијску регулативу. Предстоји нам доношење веома важних закона и заједно са партнерима из Медијске коалиције морамо да учинимо све како би макар почела да се спроводи медијска реформа пре свега кроз уграђивање основних начела из Медијске стратегије у законска решења.
Са друге стране, настављамо са редовним активностима које подразумевају заштиту професионалних права новинара и доследну борбу за поштовање Етичког кодекса. Оно што ће бити новина је да ћемо се у овој години активније бавити професионалним статусом новинара. Ова област је потпуно запуштена и ми ћемо покушати да, у складу са европском праксом, понудимо начине да се заштите макар елементарна професионална права новинара.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.