Вести

16. 01. 2013.

Извор: Данас

Данас- лист године

Резултати 11. медијске анкете магазина Статус, у којој је учествовало 200 новинара из 40 редакција

У овогодишњој, једанаестој по реду, анкети магазина Статус учествовало је близу 200 новинара из више од 40 редакција.

По ко зна који пут десило се да се иста имена како новинара, тако и медија пласирају високо и на ласкавој позитивној, али и омраженој негативној листи. Занимљиво је да су ову, као и прошлу, годину у новинарству позитивно обележиле првенствено жене. Ако не репрезентативна, ово је свакако индикативна слика о томе шта наше колеге мисле једни о другима.

НАЈБОЉЕ ДНЕВНЕ НОВИНЕ:

1. Данас
2. Блиц
3. Политика

Са медијске сцене Србије, 2012. године нестала су три дневна листа. Први (Правда), након успешно одигране роле у медијској припреми терена за промену власти. Други (Прес), након што је (и јавно) откривено да га финансира (новој власти недовољно блиски) бизнисмен. Ниједан од ова два дневника, међутим, никад се није високо котирао у Статусовој медијској анкети.

Готово истовремено кад су „гашени“ једни настајали су други. Прво Информер, потом Сан. И, поново, два дневника која се, према критеријумима анкетираних колега, налазе у реду најгорих дневних новина. Сан је, међутим, већ након мање од два месеца, последњег дана године, престао да излази.

Тако се у Србији 2012. није појавио дневни лист вредан хвале од стране медијских професионалаца, па су прва три места заузеле исте новине као и претходних година.

У односу на 2011. - Блиц је „склизнуо“, а Данас се „попео“ за једно место.

„Мудро су пловили у изборној олуји и остали своји“, „били су најаналитичнији, нису као други отишли предалеко у политичком опредељивању у изборној години, чували су се спиновања и жутила“, „другачији од других, али некако ‘недореформисан’, ни тамо, ни ‘вамо. Ни стари елитни, ни нови пропопулистички“, само су неки од коментара који су пратили гласове дате Данас-у.

Хваљени су и зато што „успевају да покажу да је и у времену доминације таблоида могуће правити ‘нормалне’ новине“, због тога што су „поуздан дневник са провереним и тачним информацијама“, те „не подлежу хистерији, мада Пановић мало десничари.

Благо, ваљда да преживе и под влашћу ових“... „Иако су у овој години имали гафове невероватних размера, ипак се на киоску некако аутоматски ухватиш за Блиц“, вели колега који је свој глас дао овом дневнику, док други тврди да је „и после и поред свега, сам врх...

Након избора, можда мало уморнији него иначе, али вратиће се“.

Као и претходне године, на трећем месту најбољих нашла се Политика, која је „успела да опстане као ‘најмање обрукана’ у време предизборне хистерије 2012. године, поготово с обзиром на и даље потпуно нејасне власничке односе у кући“.

Немали је број оних који су позитивне критике Политици упутили због најбоље спољнополитичке рубрике у овдашњој дневној штампи.

НОВИНАР ГОДИНЕ:

1. Сузана Трнинић (Б92)
2. Љубица Гојгић (Б92)
3. Даница Вученић (РТВ)

Као и прошлу, и ову годину у новинарству су позитивно обележиле - жене. Три сјајне новинарке са две телевизије заузеле су, по оценама колега, водеће позиције на листи „новинар године“.

Лауреат је Сузана Трнинић (Б92), ауторка и водитељка емисије Кажипрст на Б92, која је, према суду новинара који су учествовали у овогодишњем избору, „најбољи српски интервју новинар, код којег ниједан саговорник не остане ‘неисцеђен’“.

Њен професионализам огледа се и у томе што је „студиозна, добро се припрема, нема страх од саговорника, а при томе није нападна“, „актуелна је и увек одмерена“, „успева да буде продорна, да поставља незгодна питања, а да остане у границама доброг укуса и новинарског професионализма“, те „најприпремљенији новинар у Србији са ванредним капацитетима: између осталог поседује способност да антиципира саговорникове одговоре и спремно га ‘заскочи’ допунским питањем“.

На другом месту је прошлогодишња првопласирана Љубица Гојгић (Б92), „ТВ лице чије име асоцира на знање, став и дигнитет“, „увек обавештена“, „сјајно припремљена за сваког саговорника“, те „жена са ставом, али који никад није доминантнији од оног примереног новинару“.

За Љубицу су колеге гласале и „због упорности, односно истрајности и професионалности“, те зато што је „неуморна, али понекад и женски наивна“, као и зато што увек и са сваким саговорником „иде бескомпромисно до одговора“, а уз то „показала је и ове године да је комплетан новинар: зна да се јави репортерски, зна да постави питање и не дозвољава саговорнику да прича шта хоће, а има и став што је у данашње време реткост“.

„Без длаке на језику“, Даница Вученић (РТВ) се заслужено нашла међу три најбоља српска новинара 2012. године. Њен „континуирано високопрофесионалан однос према послу“, као и „дрскост у мерама прихватљивости“ Даницу су ове године довели на треће место. 

Осим ове три даме, добре критике и доста гласова добиле су и ауторка емисије „Утисак недеље“ на Б92 - Оља Бећковић („држи се као Јувентус, Стара дама“, „на позитиван начин је изгубила ону дозу искључивости коју је имала ранијих година, много је била разложнија, директна и без наметања ставова, актуелна готово дневно, а ипак са саговорницима и темама које трају много дуже од једног дана“); главни уредник Данаса - Зоран Пановић („јер је успео да ове новине покрене из летаргије“); Бранкица Станковић и екипа Инсајдера („Бранкица годинама живи са полицијским обезбеђењем, а ипак није посустала и одустала“, „једино Инсајдер још подиже неку прашину“); Драгољуб Петровић, колумниста Данаса („најбољи колумниста и једини човек којег се Вучић плаши“, „у колумни држи ЈА, које се не види, али је доминантно, духовито и доследно“); Никола Томић, уредник политичке рубрике у Данасу и Тамара Скроза, новинарка недељника Време („баве се озбиљним темама, са адекватним саговорницима и на начин који је са једне стране поткован истраживањем, а са друге пријемчив за читање“);

Зоран Станојевић - Око магазин РТС („знам човека, некад био ‘Глиста’, а сад постао змија“); Славиша Лекић („новинар са великим Н, сурови професионалац, и, за разлику од осталих новинара, схватио је моћ Твитера“); Вера Дидановић, новинарка НИН-а („бритко и препознатљиво пише и феноменално повезује прошлост и садашњост политичара“); Марко Сомборац („бољи од многих новинара, политички колумниста који уместо речи црта стрип“); Наташа Боговић, новинарка Блица („њене колумне већ годинама су мелем за очи и мозак“); Милан Ћулибрк, уредник у НИН-у („чак и стручне, економске теме, обрађује лако и разумљиво“)...

НАЈБОЉЕ ПЕРИОДИЧНЕ  (НЕДЕЉНЕ, ДВОНЕДЕЉНЕ, МЕСЕЧНЕ...)
НОВИНЕ:

1. Време
2. Статус
3. НИН

Тројац који чине два недељника и један месечник као да су се претплатили за водеће позиције на листи најбољих „периодичника“.Време је прво „због аналитичности, подозривости и одличних паралела“; „јер траје и опстаје“; „последњи остаци ауторства, памети и стила, свему упркос, то је већ евергрин - Тодор, Љуба Живков, Теофил, Жаре, Миша Васић...“; „због неколико аутора.

Концепт, став и муда су одавно расходовали“; „и са офуцаном, две деценије старом концепцијом, држе лекције другима“.

„Понекад су одличне, понекад просечне, али и даље боље од алтернативе; „имају киксева, нарочито кад су нови медији у питању, али имају и веома светлих тренутака“; „опстају иако су доведени у везу са тајкунима. Дух старих времена одражавају нове младе колеге“; „и даље се темељи на истраживачком раду, поткованим новинарима и адекватним саговорницима“.

Месечник Статус другу позицију је заслужио јер је „озбиљан магазин у неозбиљној земљи“; „десет година правити овако добре новине је за свако поштовање“.

Колеге новинари гласали су за НИН „јер је ипак у питању лист који у слабој конкуренцији недељника плива на површини, пре свега због неколико добрих аутора“; „коначно се профилисао. Некако је, после приватизације, дуго лутао и тражио себе. Сад је, опет, постао препознатљив. Почео сам опет да га купујем“.

„Још увек је у НИН-у могуће прочитати добар текст, мада је Видовити Спаја, назван тако после изборне насловне стране на којој је прогласио пораз Николића, баш кад је овај победио, успео да од НИН-а направи нешто што је у појединим моментима досадније од Новог магазина и Актера заједно“.

ТЕКСТ ГОДИНЕ У ПОЗИТИВНОМ СМИСЛУ:

1. Теофил Панчић (Време)
2. Светислав Басара (Данас)
3. Драгољуб Жарковић (Време)

Оскар Вајлд, енглески песник, драматург, есејиста и повремени новинар, бранећи новинарство од честих напада говорио је: „Након што смо ми новинари прогурали све кроз наша црева, то пролази кроз ваш мозак“.

Могуће је да отуда потиче нека врста отпора према меморисању наслова текстова  који су обележили годину. У анкетама, наиме, доминирају одговори типа „све колумне...“, „сви текстови...“, „готово све што је писао...“! Ипак, и у поплави таквих одговора од осталих су одскочили Теофил Панчић, Светислав Басара и Драгољуб Жарковић.

Можда најкарактеристичнији одговор зашто је Панчић годинама у врху професије лежи у констатацији: „Човек пише више од 20 година, а никад није досадан“. За Теофила још кажу да је „успео оно што ником не полази за руком - да против себе уроти прву, другу, трећу, четврту и педесет пету Србију, само зато што има свој став“, да „мисли својом главом, што је данас веома ретка појава у српском новинарству, па чак и да је он „један од два разлога што Време још увек постоји“.

Колумне Светислава Басаре обележиле су и ову годину. Било је оних који су се опредељивали за познатог књижевника зато што „треба писати сваки дан“ , али и оних који су апострофирали Басарину „духовитост и бескомпромисност“.

Драгољубу Жарковићу колеге одају почаст због „сјајних анализа“, „перфектног стила“, „прецизног сецирања друштвених прилика“, а један од анкетираних је као врхунац његове „луцидности“ означио текст у коме се Жарковић осврће на новокомпоноване критичаре Мирослава Мишковића, који је илустровао фотографијом где је у загрљају са „спорним“ бизнисменом.

Међу онима који су били у најужој конкуренцији ваља издвојити Александра Тијанића, тачније његов текст „Прва лекција новинарства“, објављен у Времену након обраћања студентима ФПН („на маестралан начин описано зашто се српском новинарству лоше пише“), Јовану С. Полић (помињани су интервјуи са Сергејем Трифуновићем и Николом Ђуричком) и Зорана Павића (текстови и анализе у Статусу).

Своје гласове имали су и Драгољуб Петровић, Никола Томић, Ружа Ћирковић, Драган Тодоровић, Вера Дидановић, Михаило Меденица, Небојша Спаић, Тамара Никчевић, Наташа Одаловић, Момчило Петровић, Наташа Боговић, Воја Жанетић... и бројни други.

НАЈБОЉИ МЕДИЈСКИ САЈТ:

1. Б92.нет
2. Блиц.рс
3. Њуз.нет

У односу на прошлу годину Блиц.рс и Б92.нет овај пут су заменили места.

Б92.нет је најбољи медијски сајт по мишљењу анкетираних, из разлога што на њему „може понешто озбиљно да се прочита“; „првенствено због спортског дела који је брз, темељит и уопште солидан“; „компликована је ‘навигација’, све остало је
ок“; „и кад тоне, најкориснији је за брз преглед дневних догађаја“.

„Иако углавном ‘преписују’ од других медија - дорађују вести које су објавили неки други медији - понекад објављују непроверене информације (неколико пута су пренели сатиричну и измишљену вест са Њуз.нет као истиниту) оно што издваја овај медијски сајт у односу на друге су често виспрени, духовити, аналитични, коментари читалаца, који су занимљивији, поучнији, информативнији од многих текстова које пишу/објављују новинари Б 92“; „мада у последње време претерују са темама из области фелација, ипак су најбољи у информативи“.

Много симпатија је побрао и духовити Њуз.нет - „где су млади ту је и шала“; „потребно нам је мало смеха у овој ситуацији“; „у бесмислу у коме живимо они су прави редак зрак Сунца“. „Уз помоћ сатире, информативнији су и боље указују на будалаштине које су све присутније у нашем друштву од многих других медијских сајтова“; „веома озбиљан сајт“; „обавештени и духовити новинари за којима све чешће каскају велики медијски системи“.

НАЈБОЉА ТВ СТАНИЦА:

1. Б92
2. ТВ Прва
3. Студио Б / РТС

„Телевизија са најбољим информативним програмом“, која и даље „успева да искаче из просека“, „упркос знатном паду и лутању у вези са тим за коју циљну групу раде“ ипак „има највише квалитетних емисија“, а и „завидни кредибилитет“.

Овако су поједине колеге поткрепиле свој глас за телевизију Б92. „Далеко је то од оне Б92, али некако не можеш да судиш о стварности без њихових вести“, јер је „то телевизија са најбољим информативним програмом“.

„У овој категорији нема превише избора, ТВ Прва највише због продукције припада овде“, сматра неко од колега, док други констатују да је Прва „образац добро ‘упаковане’ телевизије, посебно имајући у виду кратку ТВ форму са занимљивим садржајима“, као и да „улажу у праве пројекте и не жале паре“. Као предности, истицано је и то да је ово једна од ретких телевизија која има „емисије посвећене ‘малим’ људима“, да је „политички необојена“, а тиме и „занимљива широким масама“.

„Иако нисам фан, очигледно је да имају јасну циљну групу, ушминкан концепт и јасан правац“, само су неки од коментара због којих су колеге гласале за ову телевизију са националном фреквенцијом.

На трећем месту, са подједнаким бројем гласова, нашли су се Студио Б и Радио телевизија Србије.

НАЈБОЉА ТВ ЕМИСИЈА:

1. Утисак недеље
2. Вести у 18:30 Б92
3. Инсајдер

Није први пут да су три најбоље емисије са исте телевизије. Нити је први пут да је реч о телевизији Б92. Колеге су ове године оцениле да ова медијска кућа доминира у више категорија.

„Евергрин српских телевизија“, „оригиналан приступ темама из наше свакодневице“, „концепт који не може у.ебати ни Оља Бећковић“, неки су од коментара који прате гласове за Утисак недеље, прошлогодишњу другопласирану, а ове године „најбољу ТВ емисију“. „Оља Бећковић успева и после толико година да буде своја, свежа, а да емисија једноставно буде добра. Иако не волим превише њен стил, одајем јој признање за то како тему држи у својим рукама и саговорнике на узди“, образлаже један колега. На другом месту су Вести у 18:30 Б92, које су доказ да „и кад телевизија поклекне пред таласом кича, информатива остаје достојанствена“. Треће место заузела је „једина емисија која има ту моћ да нешто покрене и промени“ - Инсајдер.

ТВ ЛИЦЕ:

1. Оља Бећковић (Б92)
2. Сузана Трнинић (Б92)
3. Даница Вученић (РТВ)

Оља Бећковић заслужује комплименте колега зато што је „постала велика мама ТВ сцене у Србији, па и није важно што потпуно неспремно улази у разговоре са својим гостима“. „Уз све мане, и даље јединствена“; „одавно је постала бренд“.

„Цинизам, духовити наслови прилога и наоко најмања врста пристрасности главни су разлози што сам Ољу Бећковић ставио на прво место“; „ова жена је неуништива“; „очигледан доказ да лепота и глума не иду заједно“.

„Ако константно имаш позитивне и негативне коментаре успео си“.

Дебитант на листи, Сузана Трнинић побрала је симпатије захваљујући интелигенцији, пристојности и васпитању - „не игра на карту безобразлука и буке“; „она даје наду за спас нашег новинарства“; „дуго је у ТВ новинарству, али је успела да се наметне тек ове године. И то више жустрином и појавом него добрим квалитетом“.

Трећа позиција припала је Даници Вученић („упорна је и бескомпромисна“).

НАЈБОЉА РАДИО СТАНИЦА:

1. Б92
2. Радио Београд
3. Радио С

Убедљиву победу у категорији најбоље радио станице, са скоро 50 одсто свих гласова, однео је Радио Б92. Највећи број оних који су гласали за „деведесетдвојку“ као разлог наводе сјајан информативни програм. Тек по неки коментар се разликовао од већине: „мислим да су бољи него што су били, мање херметични, слушљивији, разноврснији“, „добра музика и занимљиве музичке, па чак информативне емисије“.

Људи отворених очију

Магазин Статус доделиће вечерас у 20.05 часова у београдској галерији О3ОНЕ награде за најбоље фотографије направљене у 2012. години. Прва три места припала су Марији Јанковић, Немањи Панчићу (Курир/Камерадес) и Андреју Исаковићу (Блиц).

Изложбу фотографија „Људи отворених очију“, коју чини поставка од 40 најбољих фотографија 2012. године, посетиоци ће моћи да посете до 27. јануара.

Поред тога, Статус ће вечерас доделити и признање за најбољег новинара 2012. године, новинарки Б92 - Сузани Трнинић.