Вести
16. 09. 2023.
Нови медијски закони у Србији под лупом струке
Ширење утицаја државе на медије и обесмишљавање улоге регулаторних тела, главне су замерке новинарских удружења у Србији на нацрте два најважнија медијска закона.
Министарство информисања упутило је на јавну расправу нацрте Закона о електронским медијима и Закона о јавном информисању и медијима, наводећи да имају за циљ да "унапреде систем јавног информисања".
Из Коалиције за слободу медија, коју чине више медијских удружења, и Удружења новинара Србије (УНС) наводе да нацрти не обезбеђују ни смену чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), чији је рад у јавности претходно критикован.
Из Министарства информисања и телекомуникација нису одговорили на питања Радија Слободна Европа (РСЕ) о овим тврдњама.
Јавна расправа о законима траје до 7. октобра, након чега коначан нацрт Влада усваја као предлог закона и шаље Скупштини на усвајање.
'Повратак' државе у власништво над медијима
Марија Бабић испред Коалиције за слободу медија наводи за РСЕ да је у оба нацрта закона посебно спорно то што закони дозвољавају да власник медија може бити привредно друштво које је основала држава.
Претходним законским решењима, каже, то није било дозвољено.
"Медијском стратегијом из 2020. донета је стратешка одлука државе да изађе из власништва медија. Држава се на овај начин, на мала или велика врата, враћа у власништво медија", каже она.
Медијском стратегијом Владе Србије за период од 2020. до 2025. предвиђено је окончање процеса приватизације појединих медија у државном власништву, али и наведено да су медијски закони само делимично решили проблем "учешћа државе на медијској сцени".
Бабић сматра да се на овај начин "озакоњава све што Телеком ради".
Већински власник телекомуникационе компаније Телеком Србија је држава, а у оквиру ове компаније послују, између осталог, кабловски оператор телевизије, интернета и телефоније Супернова, спортска телевизија Арена и информативни ТВ Јуроњуз Србија.
Из Телекома су за РСЕ навели да је њихово пословање у телекомуникационом и медијском сектору "не само у складу са домаћим прописима и Уставом, већ и са правом ЕУ, правилима Савета Европе и најбоље европске праксе". Кажу и да је реч о "неоснованим наводима" медијских удружења.
Телеком је споменут и у извештају Европске комисије из октобра 2022.
Наведено је да се води неколико правних спорова и поступака у које је укључен Телеком "у контексту високе концентрације медијског тржишта у Србији".
Гордана Константиновић, адвокатица УНС-а каже за РСЕ да је члан који се односи на власнике (издаваче) медија у односу на постојеће прописе знатно "омекшан" и дозвољава веће учешће државе у медијима.
"Постоји велики број привредних друштава који (према овом нацрту) могу да се појаве као издавачи медија, а да држава у њима има удео", каже она.
'Обесмишљавање' Савета за штампу и новинарске етике
Марија Бабић, правница у Независном удружењу новинара Србије (НУНС) наводи да су удружења предлагала да се Савет за штампу уврсти у закон како би се регулисало питање државног финансирања медија.
Савет за штампу је независно тело које које су основала новинарска удружења, а које прати поштовање новинарског кодекса у штампаним и онлајн медијима.
Бабић наводи да већ дуже време постоји проблем да државни органи новац додељују медијима који "системски крше етичке стандарде".
"Идеја је била да се комисије (за доделу новца) обавежу да приликом доношења одлуке узму у обзир одлуке Савета за штампу како би држава престала да додељује средства грађана ове земље оним медијима који крше стандарде, промовишу насиље и говор мржње", каже она.
Међутим, у нацрту закона које је објавило надлежно Министарство наводи се да ће одлуке Савета за штампу бити релевантне за оцену пројеката само за медије "који су прихватили његову пуну надлежност". То значи да се одлуке овог тела неће примењивати на медије који не признају Савет за штампу.
"На овај начин ће се награђивати они медији који не поштују етичке кодексе и који не признају надлежност Савета за штампу", рекла је Бабић.
Гордана Константиновић, адвокатица Удружења новинара Србије (УНС), наводи да је споменути члан закона у супротности са Медијском стратегијом Владе Србије из 2020.
"Имате парадоксалну ситуацију да је у том акту Владе пише да законом треба да се уреди да медији који не прихватају надлежност Савета за штампу не могу да користе пројектно суфинансирање (државе)", каже она додајући да, према садашњем нацрту, медији који су једном прекршили кодекс су у неповољнијем положају него медиј који константно крши кодекс, а не признаје надлежност Савета.
Иначе, надлежност Савета за штампу не признају поједини таблоиди у Србији. Савет за штампу нема овлашћења да кажњава медије, већ само изриче јавне опомене за кршење етичких стандарда.
Према последњем извештају Савета за штампу, у дневним новинама у Србији за четири месеца (од октобра 2022. до јануара 2023) објављено је више од 2.650 текстова у којима је прекршен новинарски кодекс.
Како се бирају чланови Савета РЕМ-а?
Марија Бабић из Коалиције за слободу медија каже да је предложено решење које се односи на избор чланова Савета РЕМ-а боље него у постојећем закону према којем су их, између осталог, бирали одбори у Скупштини Србије.
Сада су предлагачи Омбудсман и Заштитник за равноправност, као независна државна тела.
"Оно што је спорно је да се ти органи, без обзира на њихов положај као самосталних и независних органа, бирају у Скупштини Србије и да није добро да они буду предлагачи“, каже Бабић наводећи да је циљ да се РЕМ ослободи "политичког утицаја".
Она додаје и да су се новим прописима пооштрили критеријуми за избор чланова РЕМ-а. Ипак, како наводи, захтев медијских удружења да се доношењем новог закона смене садашњи чланови Савета РЕМ-а за сада није прихваћен.
"Сматрамо да с обзиром да се мењају и критеријуми за избор чланова Савета и предлагачи, постоји легитиман основ да доношењем закона садашњим члановима РЕМ-а престане мандат“, каже Бабић.
Смена чланова Савета РЕМ-а нашла се и међу захтевима организатора протеста "Србија против насиља" који су почели након масовних пуцњава у мају због тога што, како се истиче, нису санкционисали телевизије са националним фреквенцијама које промовишу насиље.
У извештају Европске комисије о Србији из 2022. спомиње се РЕМ и наводи да је ово тело доделило 2022. националне фреквенције телевизијским каналима "који су добијали опомене од РЕМ-а због кршења њихових законских обавеза".
У извештају се наводи и да Србија треба да обезбеди "пуну финансијску и оперативну независност РЕМ-а" у складу са правним тековинама ЕУ.
Ранији спорови око медијских прописа у Србији
Представници државе и медијских удружења годинама су, уз низ међусобних спорова, радили на изради последње Медијске стратегије која представља основ за усвајање нових закона.
Медијска стратегија дефинише развој медија у Србији, а у њој су описани сви будући кораци које власти намеравају да предузму како би се побољшало стање у медијској сфери.
Стратегија је усвојена 2020, а са њеном израдом се почело 2017.
Крајем марта 2018. године саопштено је да је Медијска стратегија завршена, иако су радну групу неколико месеци пре тога напустили представници највећих медијских удружења, који су оценили да је та стратегија "нелегитиман документ, израђен без учешћа релевантних представника струке и цивилног друштва".
Након тога представници власти објавили су да је израда медијске стратегије обустављена.
Нова радна група формирана је у јуну 2018.
Након што је стратегија усвојена, Медијска коалиција је саопштила да се ситуација на медијској сцени из дана у дан погоршава.
По индексу слободе медија међународне организације "Репортери без граница", Србија је на 91 месту, последња међу државама Западног Балкана.
Сарадња на тексту: Јована Крстић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.