Вести
10. 01. 2013.
Кинези живе у Пекингу, а имају српска имена и говоре српски
Када вам Кинез приђе и на течном српском језику представи се српским именом, сигурно ћете се збунити, а како тек реаговати када у наредних пар минута то исто учини још десетак Кинеза и Кинескиња. Ипак, ако се нађете у српској редакцији Кинеског међународног радија (ЦРИ) у Пекингу, то све и не делује тако чудно.
Групи новинара из Србије која је, након избора новог кинеског руководства, посетила најмногољуднију државу на планети, наши косооки пријатељи одмах су се похвалили да интернет страница http://serbian.cri.cn/ има највећу посећеност од свих сајтова редакција. Уредница српске редакције зове се Тијен Ју, а “српско” име јој је много једноставније - Ана.
- У нашој редакцији имамо 15 људи, од којих је петоро из Србије. Они раде као лектори који помажу кинеским новинарима, а једна од лекторки говори и кинески.
Ја сам српски научила на Универзитету у Пекингу, а касније сам била и на Филолошком факултету у Београду. Ваш језик није лак, граматика је сложена - каже Ана, која је након завршетка студија 1998. почела да ради у ЦРИ, 2004. постала заменица урадника, а сада уређује програм.
Тања Солдат једина је од лектора прича кинески, што је и нормално с обзиром на то да има дугогодишњи стаж у Кини. Поред лекторског, Солдатова обавља и посао водитеља програма за културу, а води и емисије “Странци о актуелностима” која се емитује на кинеском за кинеску публику.
За разлику од Тање, Радосав Бербатовић (30) је још свеж у Кини, стигао је у мају прошле године и овог пролећа му истиче једногодишњи уговор за посао лектора који је пронашао помоћу Удружења новинара Србије.
- Након периода привикавања на храну и остало од нека два месеца, сада сам задовољан, ако остане овако могао бих и да продужим уговор. Оно што ми се посебно допада у Пекингу је то што је, иако је огроман град, препун зелених оаза у којима немаш осећај да си уопште у граду - наводи Бербатовић.
ЦРИ емитује програм на 61 светском језику, укључујући и српски који покрива и слушаоце у Црној Гори, БиХ, Македонији, чак и Словенији, па је једино хрватска редакција из бивше СФРЈ одвојена од српске. Дописништво у Београду постоји већ четири деценије и једно је од првих отворених ван Кине.
Како је Роко постао Рале?
Српској новинарској делегацији на пропутовању Кином друштво је правио Луо Ћи, члан редакције на српском ЦРИ. Он се прво представио као Роко, али је одмах добио објашњење да то баш и није српско име, па је убрзо постао Радосав, за пријатеље Рале.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.