Вести
25. 08. 2023.
„Дух мајчице Русије у Србији“: Бивша функционерка Двери и ДСС имала приступ сајту за који се тврди да га контролише руска служба
Проруска аналитичарка Драгана Трифковић, иначе бивша чланица председништава Двери и ДСС-а, имала је приступ сајту Њузфронт Србија, домаћој верзији руског пропагандног портала за који америчке власти тврде да га контролише руска служба ФСБ. Међународно новинарско истраживање, у коме је учествовало и Раскрикавање, открило је мрежу од најмање 70 уредника, новинара и сарадника из читаве Европе који су били или су и даље део ове руске пропагандне машинерије.
У марту 2014. године, у данима руске анексије Крима, група маскираних мушкараца у војним униформама заузела је Кримски истраживачки центрар, независну новинарску редакцију која је чланица Глобалне мреже истраживачких новинара (ГИЈН). Обезбеђењу су рекли да је све договорено са „кримским властима“, а онда су провалили унутра.
„Из ове зграде долазе неистините информације“, рекао је један од вођа маскиране екипе. Он је био један од ретких без фантомке, високи момак обучен у фармерице и црни кожни капут са крзненим оковратником.
Новинарима је понудио да остану на својим радним местима али под идеолошки другачијом уређивачком политиком: „Покушаћемо да се на прави начин договоримо о истинитом извештавању“. Понуду су одбили. Успели су да покупе део опреме и документације и побегну из сопствених канцеларија из којих је од тог момента почео да ради нови медиј, Кримски фронт.
Овај догађај је практично значио и медијско анектирање Крима, а тај посао је био поверен човеку у кожном капуту – Константину Книрику, проруском политичком активисти са овог полуострва. После овога Книрик ће аванзовати на место шефа кримског огранка националистичке партије Родина, странке тадашњег вицепремијера Русије Дмитрија Рогозина.
Оснивање Кримског фронта је био његов допринос „напорима Новорусије“ (украјинске територије на које претендују Руси) и „информативна подршка“, за које га је, како се сам похвалио, руска држава наградила медаљама и орденима.
„У тренутном хибридном рату, камера може више од пушке“, казао је у једном интервјуу Книрик кога је магазин Тиме описао као „информатичког ратника дигиталног доба“.
У наредним недељама је анексија Крима и формално завршена, а руске сепаратистичке акције су се фокусирале на регион Донбаса. Кримски фронт је убрзо преименован у Њузфронт а „информативна подршка“ руским интересима се наставила.
Локалне редакције овог сајта на разним језицима почеле су да ничу по Европи. Њузфронт се ширио ка западу и покренуо портале у Словачкој, Пољској, Мађарској, Бугарској, Грузији, Француској Немачкој, Шпанији али и Србији.
Ово је убрзо привукло пажњу западних медија и институција.
Немачки недељник Цајт је 2017. године објавио сведочење бившег запосленог у Њузфронту који је открио да сајт у великој мери финансира руска обавештајна служба, а да се неке теме наручују директно из Путиновог кабинета. Книрик је то демантовао.
У наредном периоду власти САД су предузеле потезе против овог сајта. Стејт Дипартмент је 2020. означио Њузфронт као један од стубова руске пропаганде који је наводно повезан са Федералном службом безбедности (ФСБ). Годину дана касније, амерички Трезор је ставио Њузфронт под санкције, а затим је у марту 2022. године санкционисао и Книрика, као још тројицу његових сарадника.
Њузфронт су експлицитно назвали сајтом којим управља ФСБ, а за Книрика су навели да је објављивао чланке по налогу руских обавештајаца. Сајт је идентификован као део шире пропагандне мреже којом тајно руководи руска држава.
„Русија масовно улаже у ове пропагандне куће које се представљају као информативни сајтови да би ширили лажне и обмањујуће наративе. Међусобно преносе своје садржаје (…) и пропаганду коју заједнички генеришу онда цитирају већи, кредибилнији медији, чиме се поруке руске обавештајне службе преносе до већег броја читалаца“, пише у извештају америчког Трезора.
Садржајем са ових сајтова су се бавили и европски фектчекери. Портал Европске уније за борбу против дезинформација, ЕУвсДисинфо, раскринкао је досад на стотине дезинформација са Њузфронта – од тема пандемије до дешавања у Украјини. Осим блатантних лажних вести, на сајту се некритички преносе званични ставови руског војног и политичког врха и промовишу се идеолози Путиновог режима. Текстови су често преузети са других руских извора, многи су непотписани, а у импресуму стоји само једно име – Константин Книрик.
Међутим, он у овом послу није сам.
Међународни тим од шест европских редакција, међу којима и Раскрикавање, открио је мрежу од најмање 70 новинара, сарадника, регионалних и локалних уредника са свих крајева Европе који су део ове пропагандне машинерије.
Новинари су успели да их идентификују након што су дошли у посед више од 100 мејл адреса повезаних са Њузфронтом. У питању су људи који су, преко тих мејл адреса, могли да објављују текстове на овом пропагандном сајту.
Цео текст прочитајте на сајту raskrikavanje.rs.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.