Вести
31. 12. 2012.
Чему ламент
Целе протекле седмице телевизије су се бавиле протеклом годином. Било је то уобичајено „подвлачење црте” пред улазак у нову годину од које се по правилу очекује да буде боља – а сада ће бити добро ако не буде гора него претходна. И Радио-телевизија Србије направила је једну такву рекапитулацију сопственог учинка, али у другом медију и на неуобичајен начин: плаћеним огласом у овим новинама – текстом у којем Миодраг Зупанц, главни и одговорни уредник Културно-образовног програма РТС-а, описује овогодишњи и најављује будући програм девет редакција овог дела Јавног РТВ сервиса.
Иако уопште није јасно с ким он разговара, није много јасније ни с ким полемише, односно ко су ти који „замерају”, „критикују”, „несвесно заборављају”... и имају примедбе на обим и садржај КОП-а.
Нема ни смисла ни стварне потребе да главни и одговорни уредник брани и правда РТС ни овим путем ни у овом стилу. Била је 2012. за цео Јавни РТВ сервис успешна година – сам се редовно хвалио рекордном гледаношћу и водећим рејтинзима из месеца у месец.
Уз информативне и забавне емисије, тој позицији свакако су допринеле и оне са списка редакције за културу, за историографију, дечје, школске, научне, образовне, еколошке редакције и, нарочито, редакције документарног и домаћег драмског и серијског програма.
Може се, наравно, анализирати како су оне међусобно делиле просечних 6,5 сати дневно емитованог КОП-а, колико је утоме било премијерних а колико репризних наслова, колико домаће а колико стране продукције, колико је њихов распоред у дневној и недељној шеми емитовања на Другом програму био ремећен и оштећен целодневним преносима скупштинских заседања, па и спортских такмичења.
Но све то не би умањило чињеницу да је било добрих емисија и циклуса који су признати као заштитни знак куће, у које су улагали труд и таленат добри аутори који су постали општецењена ТВ лица, те да је по овој врсти ТВ садржаја РТС (природно, уосталом) водећа кућа на домаћем терену.
Оно што изгледа неумесно у Зупанчевом „ламенту” над судбином КОП-а у промењеном „друштвеном контексту” и на „глобалном небу” јесте позивање на „маркетиншку битку” комерцијалних станица (уз неизбежни синдром „Великог брата” и „Сулејмана”). Тиме се уклапа у такође неумесну борбу коју Јавни РТВ сервис непотребно води сталним поређењем с комерцијалним телевизијама, надметањем у погрешној категорији и у туђим дисциплинама.
На Јавном сервису је да настави разноврсну продукцију домаћих играних серија, да одржи висок ниво документарног програма, да се упорно бави културом, науком и образовањем зналачки и медијски пријемчиво, да појача и подстакне стваралаштво за децу, да приказује уметничке филмове... На РТС-у је да ради амбициозно и да послује одговорно – зарад ваљане информисаности, образовања, култивисања, забављања народа.
На држави је да смисли и потом обезбеди механизам за поуздано финансирање Јавног РТВ сервиса – претплатом, таксом, „буџетском линијом” – ако сматра да је он потребан Србији. А јесте.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.