Вести
31. 12. 2012.
Биографија Лалета Ђурића сама лобира за награду
Комисија града Ниша за доделу награде „11. јануар“ „није прихватила“ предлог да добитник овог највећег градског признања за 2012. годину буде сликар Радован Лале Ђурић, оснивач Ниш Арт Фондације. Ђурића су предложили новинари већине редакција и дописништава у Нишу који су први пут од установљења награде одлучили да кандидују неког ко „није из њихових редова“.
Предлог су потписали новинари, уредници и главни уредници већине националних, регионалних и градских медија у Нишу - Данаса, Блица, Вечерњих новости, Новог магазина, новинске агенције Бета, Телевизије Ал Џазира, аустралијског радија ЦБС, Радио телевизије Србије, Радио Београда, Народних новина, Нишке телевизије, Телевизије Белами и недавно угашене Телевизије Пет.
Потписници предлога кажу да је њихова намера била да изузетно богат ЦВ Лалета Ђурића и Фондације „сам лобира за награду“, без икаквог додатног „заговарања“ или политичких утицаја. Међу предлагачима били су искључиво новинари који слове за искусне професионалце, а при том су непосредно пратили рад Ђурића и НАФ-а.
Они наводе да је број новинара и других предлагача у корист Ђурића могао бити и далеко већи, али да су кроз свој предлог инсистирали да „основни критеријум за награђивање буду достигнућа потенцијалног лауреата, а не, на пример, што већа бројност или разноликост оних који га предлажу, што није тешко постићи“.
- Кандидујемо Ђурића за награду због озбиљних културних и друштвених помака које су Фондација и он направили за Ниш и Србију. Предлажемо га јер је кроз подршку младим и талентованим људима у Србији, издвајањем личних средстава за такве пројекте, као и обезбеђивањем финансијског учешћа велике мултинационалне компаније у њима, пробудио и подстакао меценство у нашој земљи. Кандидујемо га зато што годинама промовише уметничке и људске слободе, пласман нашег талента на међународном тржишту, сарадњу и везе међу људима на разним меридијанима, као и отвореност Ниша ка другим срединама у Србији, а Србије према свету. Верујемо да је у 2013. години, када Ниш обележава јубилеј Миланског едикта, који се разуме као „акт слободе, отворености и толеранције“, примерено да управо Ђурић буде лауреат награде „11. јануар“.
У „светској а нашој“ 2013. години најпрестижнију награду требало би да добије један „наш а светски“ аутор, са истим таквим пројектом- наводе они.
У образложењу се прецизира да је једна од њених најважнијих „творевина“ национални конкурс „Младост“, који прате продајне изложбе најбољих радова у Нишу, Београду и Новом Саду, али и промоција младих и талентованих уметника на међународном плану.
Конкурс је први пут расписан 2006. године и спада међу највеће у Европи, са наградним фондом од 18.000 евра који је издашнији, рецимо, од фонда за Пулицерову награду. На конкурс сваке године стиже око 2.000 радова око хиљаду сликара из Србије до 35 година старости.
Такође, подсећа се у предлогу, НАФ је прошле године први пут организовао Национални конкурс за дизајн намештаја, на који је пристигло стотинак радова дизајнера из Србије до 35. године старости, а са укупним наградним фондом од 20.000 евра. Фондација је расписала и Национални конкурс за најбољу и кратку позоришну драму на тему „Прошлост, садашњост и будућност Ниша“ (2007), као и читав низ изложби или позоришних догађаја.
Врхунцем „појединачног“ културног делања НАФ-а углавном се сматра изложба „Леонардови кодекси и машине“, одржана 2008. у Нишу и Београду. На изложби, која је реткост и у развијеном земљама, могло се видети 65 експоната направљених по оригиналним нацртима Леонарда да Винчија.
За 90 дана изложбу је видело више од 100.000 посетилаца, 30.000 у Нишу и 70.000 у Београду. Укупно је, пак, кроз културне манифестације у организацији НАФ-а прошло више стотина хиљада људи.
Фондација је организовала и пројекат „Хуманост у боји“, у оквиру којег су млади уметници из Србије својим радовима оплеменили нишку Клинику за максилофацијалну хирургију.
Такође, иницирала је и учествовала у реновирању или изградњи Галерије „Србија“ у центру Ниша, репрезентативне Галерије у комплексу „ Филипа Мориса“ у Нишу, Галерије „Филипа Мориса“ у Београду и Галерије Матице српске у Новом Саду. Сада адаптира и опрема Дом омладине у Београду, „претварајући“ га такође у савремени галеријски простор.
Ђурићева биографија
У скоро свим културних подухватима Ђурић је имао финансијску подршку компаније Филип Морис, али је улагао и лична средства. Овај сликар је, иначе, рођен у околини Ниша, а у Нишу је завршио основну и средњу школу. Од 1973. живи и ради у Њујорку. Излагао је широм бивше Југославије, Европе, САД, Канаде и Аустралије.
Његови радови се налазе у приватним колекцијама, компанијама и институцијама широм Америке и Европе, а колекције дизајнираног намештаја такође су се потврдиле на светском тржишту. Своје Арт студије имао је у Београду, Венецији, Паризу, Амстердаму и Њујорку, у којем је имао и репрезентативну Галерију „Лале спаце“ („Простор Лале“), подсећају новинари у предлогу који није „прошао“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.