Вести

31. 07. 2023.

Аутор: Ивана Предић Извор: Цензоловка

Све је одједном замрло: Рад на медијским законима био куповина времена и замајавање, за усвајање не постоји политичка воља

Нацрти два кључна медијска закона завршени су пролетос, али до данас не да нису усвојени, него се не зна ни када ће бити организоване најављене јавне расправе.

Осим што ће се наставити с праксом лоше примене и злоупотребе постојећих закона, на задовољство прорежимских медија и РЕМ-а, небрига власти за рокове и обавезе из Медијске стратегије, коју је сама донела, могла би скупо да кошта и креативну индустрију.

Док медијски радници и стручна јавност годинама упозоравају на то да је стање у области слободе медија алармантно, да се постојећи закони не примењују, те да је политичка воља кључна за примену Медијске стратегије и припадајућег Акционог плана, које су власти Србије усвојиле 2020. ради побољшања стања у медијској сфери, извештаји бројних еминентних међународних организација показују да Србија убрзано понире у медијским слободама, а држава углавном ћути и одуговлачи с доношењем важних одлука у медијској сфери.

По ко зна који пут држава је поново одложила обавезу коју је сама себи наметнула – да донесе измене кључних медијских закона, који би требало да допринесу уређивању медијске сцене у Србији.

Нацрт новог закона о електронским медијима (ЗЕМ), као и Нацрт измена Закона о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ) завршени су у априлу, односно мају (с пробијањем рокова), али јавне расправе још нису почеле, нити се зна када ће се то десити.

Представници новинарских удружења и асоцијација с којима смо разговарали напомињу да информација нема ни из ресорног министарства ни из Владе, те да само могу да нагађају због чега је процес усвајања закона, који је требало да буду изгласани до јула, изненада стопиран.

СТЕВАНОВИЋ: НЕМАМО ПРЕВИШЕ САВЕЗНИКА Чини се да новинари савезнике не могу да нађу ни у члановима међународних и европских организација, а већинско расположење међу новинарима јесте да су препуштени сами себи. „Немамо превише савезника, тамо где смо очекивали да ће их бити, чини ми се да се нашој влади гледа кроз прсте јер су неке друге теме важније партнерима из европске и међународне заједнице”, објашњава Ивана Стевановић. Она ипак додаје да ће Фондација заједно с Коалицијом за слободу медија наставити да инсистира на доследној примени постојећих закона, као и на доношењу нових закона који треба да реше суштинске и системске проблеме. Без тога, како напомиње, не може се разговарати ни о каквој владавини права, нити о уређеном демократском друштву, а ни о европским интеграцијама.

Од надлежних ни писма ни разгледнице

Тамара Филиповић Стевановић, генерална секретарка Независног удружења новинара Србије (НУНС), каже за Цензоловку да је последњи састанак радне групе за ЗЈИМ одржан пре првомајских празника, те да је након тога требало да уследи усаглашавање последње верзије документа и-мејлом међу члановима радне групе, али тај процес није завршен до данас.

Када је реч о Нацрту ЗЕМ-а, документ је послат новинарским и медијским удружењима која учествују у радној групи за израду новог акционог плана за Медијску стратегију на коментарисање у писаној форми, такође пред крај априла. Коалиција за слободу медија и АНЕМ су своје коментаре, како каже, послали средином маја и том приликом нагласили да су спремни да у наредном периоду наставе рад на документу.

„На последњим састанцима све три радне групе, пред крај априла и почетком маја, говорило се да ће јавна расправа за оба закона почети у најскорије време и да би све требало да се заврши до краја маја или почетка јуна како би закони отишли у даљу процедуру. Све је, међутим, стало”, објашњава Тамара Филиповић Стевановић.

Званичне информације о томе због чега је стопиран процес усвајања медијских закона нема ни Саша Мирковић, представник Асоцијације медија у радној групи за израду ЗЈИМ, који наводи да из ресорног министарства нису добили чак ни одговор у вези с упућеним предлозима и коментарима на Нацрт новог закона о електронским медијима.

Коментаришући најновије одлагање усвајања медијских закона и примену Медијске стратегије, извршна директорка Славко Ћурувија фондације Ивана Стевановић каже за Цензоловку да је реч очигледно о фингирању процеса и лажном труду да се поправи медијска ситуација и да властима није у интересу да било шта промене на боље у сфери медија, с обзиром на то да су они њихова главна полуга владања.

„То је постало толико огољено да су сви процеси стали, да ми после две године беспотребног ужурбаног процеса креирања нацрта закона, у ком се радне групе терају да на недељном или дневном нивоу коментаришу, дају предлоге, све то под великим стресом, а да месецима нисмо добили ни писмо ни разгледницу од надлежних. Колико су ово важна питања говоре и захтеви протеста који се одржавају широм Србије, а тичу се медија – заправо би нови закони могли да омогуће да се захтеви испуне на један институционалан начин. Остаје бојазан да ће, када закони коначно и буду усвојени, опет бити нађени начини да се креативно заобиђу”, упозорава Стевановић.

Нема закона, нема пара из Креативне Европе

Рокови предвиђени Медијском стратегијом и Акционим планом за усвајање поменутих закона пробијени су још 2021, односно 2022. године. Према мишљењу Тамаре Филиповић Стевановић, бројне су последице по медијску заједницу и друштво уопште због кашњења у усвајању закона и примени Медијске стратегије.

„Примена важећих закона се не спроводи у маниру и с циљем у ком су ти закони креирани пре скоро 10 година. Лоша примена или злоупотреба важећих закона довела нас је до тога да морамо да мењамо постојеће законе како бисмо покушали да закрпимо све ‘рупе’ које се тренутно користе, али ниједан закон не може да предвиди све могуће злоупотребе. Највидљивије последице односе се на злоупотребу јавних средстава на конкурисма за суфинасирање медијских садржаја, али и на скривено финансирање одређених медија кроз друге врсте уговора”, сматра Филиповић Стевановић.

Она напомиње да велику штету друштву наноси и злоупотреба РЕМ-а у политичке сврхе, што су сада, како наводи, препознали и грађани. То регулаторно тело, истиче, требало би да регулише електронске медије и осигура да јавни емитери информишу у јавном интересу, а они својим нечињењем и злуопотребом својих надлежности раде управо супротно, што се односи пре свега на доделу дозвола јавим емитерима за националну покривеност.

Одлагање усвајања ЗЕМ-а, који треба да буде усаглашен с европском Директивом о аудио-визуелним медијским сервисима, може ускратити још један вид финансирања креативној индустрији који Србија користи кроз ЕУ програм Креативна Европа. Рок за усклађивање ЗЕМ и Закона о оглашавању с овом директивом ЕУ је неколико пута продужавала и, према неким незваничним информацијама, продужен је још једном, али је питање да ли ће и тај, по свему судећи последњи, рок, бити поштован.

КРЕАТИВНА ЕВРОПА Креативна Европа је програм у оквиру Европске комисије за подршку секторима за културу и медије. Од 2021. године актуелни програм повезује већи број земаља него раније и располаже буџетом од 2,44 милијарди евра, 50 одсто већим од оног за претходни програм. Подељен је у три потпрограма – Култура, који покрива све области културе и уметности, изузев аудио-визуелних делатности, које покрива потпрограм МЕДИА, те Међусекторско повезивање, које омогућава сарадњу различитих креативних области, покривајући између осталог и област информисања и медија.

Што се грбо роди….

Као што се израда Медијске стратегије отегла, праћена бројним скандалима, то се сада дешава и с медијским законима, који се „порађају” још од 2021. године. Овакав ноншалантан однос власти према теми информисања и медија за Тамару Филиповић Стевановић јесте политичка одлука, а да ње нема доказано је кроз бројне извештаје – нису проблем закони, већ њихова примена.

„Мислим да више није ни питање знања оних који треба да се побрину да ти закони буду примењивани, већ што доносиоци одлука очигледно не допуштају да се то и спроведе… Однос државних органа према раду у радним групама није истог квалитета нити интензитета, што показује заправо да и даље не постоји чврста политичка воља да Медијска стратегија буде примењена у облику у ком је усвојена”, напомиње Филиповић Стевановић.

Иако је Медијска стратегија мапирала све уочене проблеме на нашој медијској сцени, до сада је примењено тек минимално, углавном мере које су неким техничким решењима могле бити остварене. Кључни проблеми требало је да буду решени усвајањем новог пакета медијских закона и бољом применом неких постојећих механизама. То се није догодило, а пропуштена је и шанса да се кроз измене других закона поправе ствари. Рецимо, измене Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја су усвојене, али не и у делу који се односи на извршење коначних и извршних одлука Повереника.

Борба с ветрењачама

Постоји још неколико закона које очекују измене, а значајни су за медијску сферу. Представници медијске заједнице изостављени су из Радне групе за измену Закона о електронским медијима, али и из радних група за измене и допуне Закона о оглашавању и Закона о изменама и допунама Закона о ауторском праву.

Како за Цензоловку објашњава Изабела Бранковић, извршна директорка Асоцијације медија и чланица радне групе за измену ЗЈИМ, Министарство унутрашње и спољне трговине је 17. маја основало Радну групу за измене и допуне Закона о оглашавању, а да притом о томе није ни обавештено Министарство информисања и телекомуникација, које је надлежно за примену Медијске стратегије у којој се четири активности везују управо за област оглашавања.

„Дакле, за представника наше струке није било места у Радној групи, па смо ми промптно указали на пропуст, али до дана данашњег званичног одговора нема! Просто је невероватно да према једној тако важној теми, уређењу области оглашавања, државни органи имају игнорантски став. Као да не знају, или не желе да признају, да је то питање кључно за успостављање фер и транспарентног медијског тржишта и да представља основни предуслов за одрживост, пре свих приватних медија”, напомиње Изабела Бранковић.

Као неке од најважнијих предлога за измене медијских закона, које је поднела Коалиција за слободу медија, чији је члан и Асоцијација медија, Бранковић истиче важност усклађивања с аудио-визуелном директивом, успостављање стандарда за позитивно приказивање припадника осетљивих друштвених група у оглашавању, вестима, извештајима, продукцији и емитовању програма, оглашавању органа јавне власти и привредних друштава у којима је држава већински власник или их већински финансира, што су кључни предуслови за стварање једнаких тржишних услова за све медије.

„Борба с државним структурама често делује као борба с ветрењачама, али ми не одустајемо. Уосталом, новинарство никада није било лака професија, већ посао за храбре и упорне“, закључује Бранковић.