Вести
10. 07. 2023.
Страх од дезинформација на интернету расте на глобалном нивоу
Оксфорд – Више од половине испитаника широм света страхује од дезинформација и лажних вести у дигиталним медијима, наводи се у Годишњем дигиталном извештају Ројтерсовог института за проучавање медија.
Истраживање Ројтерсовог института показало је да 56% испитаника широм света брине о томе да ли ће моћи да идентификује разлику између истине и лажног садржаја на интернету, што је за два процента више него претходне године.
Показало се да су они који кажу да углавном користе друштвене мреже као извор вести, којих је 64%, много забринутији по том питању од људи који их уопште не користе (50%), преноси Демостат.
Тај тренд се уочава и на нивоу држава.
Многе земље са највишим нивоом забринутости по том питању такође имају тенденцију да имају висок ниво конзумирања вести на друштвеним мрежама.
Ово не значи да употреба друштвених мрежа узрокује дезинформације, али документовани проблеми на овим платформама и већа изложеност ширем спектру извора изгледа да утичу на то колико се људи осећају самоуверено у вези са информацијама до којих долазе онлајн.
Испитаници као теме у којима препознају дезинформације наводе корона вирус, вакцинацију, политику, рат у Украјини, климатске промене.
Поверење у вести је опало свуда у свету за два одсто у односу на прошлу годину, па тако у просеку четири од десет испитаника каже да верује већини вести већину времена.
Гледаност и читаност традиционалних медија, као што су ТВ и штампа, наставља да опада скоро свуда у свету, при чему дигитални медији и интернет не надокнађују јаз.
Наиме, подаци Ројтерсовог института показују да онлајн потрошачи ређе приступају вестима него у прошлости и да такође постају мање заинтересовани.
У међувремену, број оних који кажу да избегавају вести, често или понекад, остаје близу највиших вредности свих времена и износи 36% свуда у свету.
Ројтерсови истраживачи открили су да се ова група незаинтересованих људи дели на оне који покушавају да повремено избегавају све изворе вести и оне који покушавају да ограниче употребу вести у одређено време или за одређене теме.
Они који избегавају вести чешће кажу да су заинтересовани за позитивно новинарство или новинарство засновано на решењима, а мање за велике приче дана.
Истраживање Ројтерсовог института показало је и да је опао број људи широм света који вестима приступају преко веб-сајтова или апликација, за 10% у односу на 2018. годину.
Млађе генерације радије приступају вестима путем друштвених медија, претраге или мобилних агрегатора.
Фејсбук остаје једна од најчешће коришћених друштвених мрежа у целини, али његов утицај на новинарство опада, јер помера свој фокус са вести, али се и суочава са изазовима које са собом носе Јутјуб и ТикТок.
ТикТок достиже 44% корисника међу генерацијом од 18 до 24 године свуда у свету, а најбрже расте у деловима Азије и Пацифика, Африке и Латинске Америке.
Податак који би могао да објасни стрепњу од дезинформација или полуинформација је и чињеница да публика каже да обраћа више пажње на садржај који нуде познате и утицајне личности на друштвеним мрежама, као што су ТикТок, Инстаграм или Снепчет, него на онај који на тим мрежама пружају новинари.
Ово је у оштрој супротности са Фејсбуком и Твитером, где су медији и новинари и даље централне фигуре, преноси Дневни европски сервис.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.