Вести
17. 12. 2012.
Лажи плаћају према ценовнику
Естрадне звезде, политичари и друге јавне личности, функционери, али и обичне комшије, ускоро неће моћи кривично да гоне ни новинаре, али ни једни друге због клевете, јер ово дело "лети" из Кривичног законика. Скупштина је већ почела да разматра измене и допуне КЗ, а очекује се да закон добије подршку посланика пре Нове године.
Ипак, сви "оклеветани" моћи ће убудуће против својих "клеветника" да покрену парницу због повреде части, и да наплате "масну" одштету.
Мада се радна група за измене Кривичног законика и сама колебала да ли да остави клевету као кривично дело, или да је сведе на прекршај, превладало је уверење да је треба потпуно избацити, пре свега због унапређења слободе изражавања.
У Министарству правде кажу да ће декриминализацијом клевете Србија помоћи, пре свега, развој истраживачког новинарства и наводе да су то исто урадиле не само Црна Гора, Македонија, БиХ, Молдавија и Грузија, већ и Британија, Ирска, Кипар...
До сада је у земљи, према подацима Републичког завода за статистику, и до 200 људи годишње било осуђивано за клевету.
Највећи број осуђен је на новчане казне, махом веће од 10.000 динара. Двадесетак њих за три године морало је да плати између 100.000 и 200.000 динара, а у 2010. пала је и једна казна затвора.
Мада се најчешће пред судом због овог дела нађу јавне личности, према речима Иване Рамић, портпарола Првог основног суда у Београду, дело се не односи само на њих:
- Клевету чини свако ко о другом износи неистине, које могу штетити његовој части или угледу. Предвиђена је казна 20.000 - 200.000 динара. То се односи на сваку неистиниту тврдњу која дође до трећег лица - каже Рамићева.
Тврдње могу бити изречене било где - у предузећу, на синдикалном састанку, у друштву неколико лица... Ако је особа оклеветена преко медија или на јавном скупу казне су веће: 30.000 - 300.000 динара.
Уколико добију кривични поступак, оштећени могу да покрену и парницу и затраже накнаду за душевну бол. Подаци НУНС показују да је од 242 парнице које су лане покренуте пред Вишим судом у Београду због наводне клевете, 40 одсто било због
информација објављених у медијима. Међу приватним тужиоцима предњачиле су естрадне звезде, привредници, политичари...
- Врховни суд је још пре две године заузео став да би јавна личност морала да има већи степен толеранције када је изложена критикама и коментарима у јавности. Логична последица било је укидање овог кривичног дела, мада је било пуно неслагања око тога - каже професор београдског Правног факултета Горан Илић.
Ипак, у склопу дела против части и угледа остаће увреда, изношење личних и породичних прилика, и повреда угледа због расне, верске и националне припадности.
Против локалних функционера
Европски суд за људска права у Стразбуру донео је неколико пресуда на штету Србије, због овдашњих судских пресуда у корист локалних функционера који су тврдили да су их медији оклеветали.
Стразбур је закључио да је то кршење слободе изражавања, што је био тасић на ваги у корист оних који су се залагали за укидање клевете као кривичног дела.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.