Вести

11. 12. 2012.

Извор: Блиц

200 најмоћнијих жена у Србији

Критеријуми којима смо се руководили при избору: Финансијски и политички утицај, лакоћа остваривања циљева, препознатљивост у јавности, лична харизма, лични ауторитет и ауторитет институције коју представљају

101. БОРКА  ПАВИЋЕВИЋ (82) Познати драматург и борац за људска права налази се на челу Центра за културну деконтаминацију где су (и) ове године одржавани интересантни, квалитетни, друштвено ангажовани програми као што је провокативна изложба „Ecce homo“, током геј параде, која је изазвала опречне реакције јавности.

102. ВЕСНА  БУМБАШИРЕВИЋ (84) Директорка Центра за анестезиологију и реаниматологију Клиничког центра Србије. Води тим анестезиолога који раде најтеже случајеве. Позната је и као врсни стручњак за препознавање и лечење сепсе.

103. СОЊА  МИЛАДИНОВСКИ (-) Члан Извршног одбора Сосијете женерал банке Србија задужена за финансије, са 26 година искуства у домаћем и интернационалном банкарству. Председница је Одбора директора у Сосијете женерал Монтенегро. У
2012. предводила тим Сосијете женерал банке који је успешно издао први дугорочну динарску обвезницу у Србији.

104. ДАНИЦА  ДРАШКОВИЋ (69) И даље са супругом Вуком Драшковићем диже глас против мрачних кадрова тајних служби деведесетих година који и данас опстају и појављују се као кадрови нове власти. Само што та борба, нажалост, не даје резултате. Чланица је Управног одбора Нафтне индустрије Србије, где заступа интересе државе.

105. ДАНИЦА ПОПОВИЋ (107) Премијерка „Блицове“ владе по избору наших читалаца. Њено мишљење о стању у економији се чује и уважава. Даница Поповић је професорка макроекономије и макроекономских модела на Економском факултету у Београду. Чланица је Центра за либерално-демократске студије од 1999, где ради на истраживачким пројектима. Одржава академске везе са чувеном Лондонском школом економије и с неколико америчких универзитета, а као консултант сарађује са
Светском банком и Светском трговинском организацијом.

106. МАЈА  КОЛАР (106) Маја Колар директорка је Сектора за маркетинг и комуникације Банке Интеза, која је број један по активи и тржишном учешћу у Србији. Угледни светски часопис у области финансија и банкарства “Еуромани” доделио је признање банци за изврсност у сфери финансијских услуга. Банка Интеза је до сада у оквиру пројекта „Место које волим“ обновила Бедеме у Новом Пазару, а на пролеће ће отпочети радове на Београдској капији на Петроварадину.

107. ВЕРА  ВУЈАЧИЋ (92) Већ четврту годину успешно председава Комисијом за акредитацију и проверу квалитета високошколских установа, а недавно је у сарадњи са просветном инспекцијом почела контролу стотину истурених одељења факултета у Србији. Редовна је професорка на Факултету организационих наука у Београду. Током читаве своје каријере бавила се истраживањима из области математичког програмирања.

108. ЉИЉАНА  МРКИЋ ПОПОВИЋ (94) Освојила и други мандат на месту ректора Универзитета уметности у Београду, за шта је добила подршку сва четири факултета уметности и апсолутну подршку на свом факултету. Била је декан Факултета драмских уметности у три мандата, од 1996. до 2002. године. Редовна је професорка на Катедри за глуму Факултета драмских уметности.

109. НАТАША  ВУЧКОВИЋ (-) На недавним страначким изборима изабрана је за потпредседницу Демократске странке, а од јануара ове године је и потпредседница Парламентарне скупштине Савета Европе. На обе функције, кажу они који је познају, дошла је искључиво личним залагањем. Специјалиста је за европско право и један од оснивача фонда Центар за демократију. У ДС је прошла сва места у хијерархији, а потпредседничко место је круна у њеном страначком раду.

110. САНДА  САВИЋ (113) За нешто више од годину дана од претежно регионалне Телевизије Војводина направила је програм који се гледа у целој Србији. Санда Савић, програмска директорка РТВ, радила је 17 година у радију и касније на ТВ Б92, где је била и директорка Информативног програма, а на позив војвођанских власти преузела је РТВ Војводина.

111. ЈАСНА  МАТИЋ (102) Била је министарка за телекомуникације и информационо друштво у влади Мирка Цветковића. Затим је радила као секретарка за дигиталну агенду, а одскора је у Министарству финасија и привреде, где обавља посао специјалне саветнице за конкурентност и економију знања. Много је учинила на повезивању политичара са грађанима на друштвеним мрежама.

112. ВЕСНА  СТАНОЈЕВИЋ (71) Весна Станојевић је координаторка Сигурне женске куће, једне од ретких организација које се баве заштитом жена и деце жртава насиља у породици. Она се налази на челу ове организације још од почетка 2000. године, када је отворена прва Сигурна кућа у Србији, да би након више од деценије било отворено још неколико широм земље. Захваљујући њеном упорном залагању, проблем насиља у породици постао је друштвено видљив.

113. МАЈА  БОБИЋ (60) Европски покрет у Србији је највећа невладина организација која траје већ 20 година и најстарија је на овим просторима. Залажући се за ЕУ интеграције Србије и промовишући земљу у бројним међународним контактима, Маја Бобић, генерална секретарка ЕП у Србији, доприноси увођењу европских стандарда у разне области живота, попут социјалног
предузетништва. Упркос том труду, због хашких пресуда у Србији је све више евроскептика.

114. СНЕЖАНА  ЈОВАНОВИЋ СРЗЕНТИЋ (89) Од када је на челу Института за трансфузију крви Србије, у овој установи није забележена велика несташица крви, поготову у летњем периоду, када се јављају највећи проблеми. Захваљујући добро осмишљеним акцијама у сарадњи са фирмама и медијима, успевају да анимирају све више давалаца.

115. СНЕЖАНА  СТОИЉКОВИЋ (-) Направила је корак даље у односу на своју претходну функцију. Наиме, до јесени 2011. била је директорка Међународне финансијске корпорације (ИФЦ, део Светске банке) за централноисточну Европу и средишњу Азију, где је са пуно успеха водила активности ове организације у региону у време економске кризе. Сада је потпредседница ИФЦ за саветодавне услуге одакле може да утиче на све важне одлуке.

116. МИЛКА  ФОРЦАН (43) Чланица Пословног савета за југоисточну Европу (БАС), чланица Борда АБЦ Србија. Од пословног растанка са Мирославом Мишковићем њен утицај више није толико јак. У 2012. години више пажње привукло је хапшење
њене сестре Смиљке Милеуснић Аџић, некадашње директорке “Југохемије”, због афере са набавком вакцина против грипа.

117. МАЈА  ПИШЋЕВИЋ (108) Глумила је Сенку у филму „Национална класа“, али за разлику од филмске јунакиње, уписала је Академију драмских уметности из прве. Завршила је и Правни факултет. Седам година је радила за владу САД у оквиру пројекта УСАИД. Била је извршна директорка Српске асоцијације менаџера, а од ове године је на истој позицији у Америчкој привредној комори, једном од најутицајнијих удружења страних и домаћих инвеститора.

118. ЈУДИТА  РАЈХЕНБЕРГ (149) Под њеним руководством Уницеф подржава Владу Србије да успостави одрживи правни оквир за инклузивно образовање како би предшколско образовање било доступно и деци најугроженијих категорија друштва и да се смештање деце у институције, а посебно деце са инвалидитетом, у потпуности прекине. Директорка је Уницефа за Србију и за Хрватску од 2007. године.

119. СНЕЖАНА  МАЛОВИЋ (4) Бивша министарка правде изазива опречна мишљења - неки су презадовољни њеним радом, хапшењима мафијаша из разних области и тиме што је из Брисела добила похвале као једна од заслужнијих за стављање Србије на белу шенгенску листу. Опет њој и њеним најближим сарадницима многи замерају лоше одрађену реформу судства. На прозивку новог шефа партије Драгана Ђиласа, поднела је оставку на место посланице у Народној скупштини. Њен утицај
у политици драстично је опао.

120. ВЕСНА  ЈАНКОВИЋ (67) За председницу Комисије за заштиту конкуренције Весна Јанковић је изабрана 2010. године, а пре тога је била судија у Трећем општинском суду и у Окружном суду у Београду. Ове године Комисија је била у средишту пажње јавности када су судови поништили одлуку те институције о забрани спајања шећерана „Суноко“ и грчког „Хеленик шугар“ и решење којим је утврђена злоупотреба доминантног положаја „Имлека“ и „Млекаре Суботица“. По оцени критичара, Комисија не даје резултате, а Србија се доживљава као земља препуна разних монопола, од информативних и трговинских до извозничко-увозничких и пољопривредних.

121. ТАТЈАНА  РАДОСАВЉЕВИЋ (186) Директорка Лекарске коморе Србије, бори се против фармацеутског лобија и залаже за то да Комора организује што више симпозијума на којима могу сви лекари да сакупе довољан број бодова за обнову лиценце. Веома цењена међу колегама, ужива велики углед и у широј јавности.

122. ГОРДАНА  МАТКОВИЋ (65) Бивша саветница председника Србије и министарка из Ђинђићеве владе, од 2004. је директорка Студија социјалне политике у Центру за либерално-демократске студије. Једна од највећих стручњака у Србији у области тржишта радне снаге, демографије и социјалних питања. Откад није у државним структурама, њен утицај у овим областима све је слабији.

123. СНЕЖАНА  РИСТАНОВИЋ (162) Већ шест година успешно води тим Друштва за управљање добровољним пензијским фондом Рајфајзен футура. Каријеру је започела у осигурању, а 2006. године прелази у Рајфајзен групу. Поред активног учествовања у унапређењу законске регулативе, велики допринос је дала у едукацији грађана.

124. НАТАША  КАНДИЋ (63) Председница Фонда за хуманитарно право, који се недавно нашао на црној листи једне екстремистичке организације. Истрајна је у ставу да се у будућност може кренути тек кад рашчистимо с прошлошћу, да српски
народ треба да се суочи са злочинима који су почињени у његово име. Критичари јој замерају да држи страну Албанцима и Хрватима у расправама о рату 90-их. Ипак, поводом ослобађања хрватских генерала критиковала је Хашки трибунал и рекла да „тај поступак није донео правду“.

125. КАТАРИНА  ГАБОРОВИЋ (-) Већ 11 година управља маркетиншким активностима и корпоративним комуникацијама Рајфајзен банке, лизинга, инвестиционог и пензијског фонда као руководилац Одељења маркетинга и односа са јавношћу. У
том периоду банка је освојила низ домаћих и међународних награда, попут признања Европске асоцијације за менаџмент и маркетинг за најбољу кампању у области финансија у Европи.

126. ВЕРА  ДОНДУР (-) Председница Националног савета за науку и технолошки развој, из године у годину се бори за већа улагања државе у науку, младе научнике и докторанде у Србији. У изради најважнијег документа из ове области - Стратегије образовања до 2020. године - заузела је место координаторке радне групе за докторске студије. Редовна је професорка на Факултету за физичку хемију у Београду.

127. БРАНИСЛАВА  ГАЈИЋ СТАНОЈЕВИЋ (131) Директорка једне од првих и најпознатијих домаћих интернет компанија Инфостуда. Компанија је недавно добила новог сувласника, пошто је “Алма Медиа”, највећа медијска корпорација у Финској, од британског “Даилy Маила” откупила удео од 25 одсто, док је понуда Инфостудових сајтова обогаћена за сајт мојагараза.цом. Бранислава Гајић Станојевић добитница је овогодишње “Elle Style Awards” за стил у бизнису.

128. МИЛЕНА  ДРАВИЋ (137) Легендарна глумица и данас је активна. Њена каријера превазилази границе наше земље. Својим бројним наградама, као и признању за животно дело током 2012. додала је и награду фестивала Дани комедије.

129. ТАЊА  МИЛАНОВИЋ (-) Директорка Издавачке куће „Еуропапрес“, која издаје високотиражни недељник „Глорија“. За Тању Милановић се каже да је најзаслужнија за то што је то хрватско лиценцно издање које се бави животима славних на одмерен начин незаобилазно штиво српске магазинске публике 130.

НАДА  ПОПОВИЋ ПЕРИШИЋ (128) Они мало старији памте је као некадашњу министарку културе, а она је пре свега велики познавалац српског језика и упоран борац за културу и права жена. Данас је власница и декан Факултета за медије и комуникације при Универзитету „Сингидунум”.

131. СВЕТЛАНА  ЉУБИЧИЋ (136) Светлана Љубичић се већ четврту годину заредом налази на челу Управе за трезор која је саставни део Министарства финансија и привреде, институције која је између осталог задужена за управљање готовинским средствима републике. У овом тренутку веома је важно како се управља готовим и сваким другим новцем у Србији.

132. АФРОДИТА  БАЈИЋ (119) Власница модне куће „Афродит моуд колекшен“, познатој по производњи и продаји модне женске конфекције у Србији и у земљама бивше Југославије. Претендује и на тржишта Русије и САД.

133. НАДА  МАЦУРА (-) Портпаролка београдске Хитне помоћи несебичним саветима и преданим радом подигла је углед ове институције. У свако доба дана расположена је за разговор и увек је спремна да помогне. Свако јутро саветује грађане Србије како да се обуку, шта да једу и како да се чувају од болести.

134. САЊА  ПОПОВИЋ ПАНТИЋ (121) Председница Удружења пословних жена Србије већ дванаест година ради на развоју женског предузетништва и једна је од стотину добитница специјалног признања које додељује Међународна алијанса жена за изузетне резултате и достигнућа у економском оснаживању жена у свету. Оснивач је награде „Цвет успеха за жену змаја“ и чланица Женске владе. Ради као истраживач у Институту „Михајло Пупин“.

135. ЈЕЛЕНА  ЈАНКОВИЋ (68) Јелена није имала баш успешну тениску годину, али се често истицала хуманитарним радом и акцијама. Ове године добила је по други пут награду „Храбро срце“, коју додељује Интернационална тениска федерација за
достигнућа у Фед купу, а сав новчани износ награде донирала је Дечјем одељењу онкологије Клиничког центра Србије.

136. ГОРДАНА  ДОСТАНИЋ (75) Директорка Београдске берзе на којој су листиране неке од најуспешнијих компанија у Србији, попут Нафтне индустрије Србије, Поштанске штедионице, Енергопројекта... Добитница је бројних признања: “Топ 10 жена у бизнису у Србији” часописа “Корд” и “Бизнис дама“ - Креативна жена 2010” од Клуба привредних новинара.

137. НАТАША  КРСТИЋ (-) У богатој 17-годишњој каријери, последњих пет година је директорка Сектора маркетинга и корпоративних комуникација у Еуробанци ЕФГ. Допринела је томе да Еуробанка ЕФГ освоји најпрестижније награде из области друштвено одговорног пословања. Председница је радне групе за друштвено одговорно пословање банака при Удружењу банака Србије.

138. САЊА  БУГАРСКИ (-) Председница је Асоцијације произвођача млека Војводине. Ова групација успела је да издејствује усвајање уредби које су повећањем премија за млеко привремено зауставиле пропадање говедарства у Србији. Бугарски има своју фарму крава од 120 грла чија је дневна производња око 1.700 литара млека. Фарма је кооперант „Суботичке млекаре“, па самим тим се млеко извози у Европску унију.

139. КАТАРИНА  КАРАЂОРЂЕВИЋ (98) Принцеза, супруга принца Александра, хуманитарном радом кроз краљевску фондацију помаже децу без родитељског старања, бори се за превенцију рака… Нажалост, још не говори српски језик.

140. АЛЕКСАНДРА  ЈЕРКОВ (-) Портпаролка Лиге социјалдемократа Војводине утицајна је посланица у парламенту. Током предизборне кампање прва је јавно поставила питање ваљаности дипломе и завршеног мастера актуелног председника
Србије Томислава Николића.

141. ЈЕЛИСАВЕТА  ВАСИЛИЋ (-) За ову чланицу Савета за борбу против корупције кажу да је нова Верица Бараћ. Непоткупљива, бескомпромисна, упорна, од ње се очекује да, као и Верица, предано настави борбу са највећом пошасти српског друштва - корупцијом. Радила је као судија 35 година.

142. ТАТЈАНА  ПАШИЋ (139) Блиска сарадница Драгана Ђиласа, који ју је од помоћнице (2010) промовисао у заменицу (јун 2012). Образована на Правном факултету и на Дипломатској академији при МИП. Водила је Народну канцеларију председника републике, била новинарка на Б92 и Студију Б.

143. ЉИЉАНА  СМАЈЛОВИЋ (126) Председница Удружења новинара Србије и бивша главна уредница „Политике“ никога не оставља равнодушним - има велики број противника, али и поштовалаца. Често је питају за мишљење, коментарише све,
од стања у новинарској професији, преко Хага и политичких питања до социјалних проблема у земљи.

144. СТАНИСЛАВА  ПАК (-) Шефица прес службе председника Србије бивша је новинарка РТС из времена Драгољуба Милановића. Њене тадашње колеге тврде да је жарила и палила на државној телевизији као неко ко је био близак супрузи
председника Слободана Милошевића. На твитер профилу је навела да ради на изради новог закона о информисању.

145. НАТАША  ЂУРЂЕВИЋ (169) Регионална директорка компаније „Coca- Cola“, произвођача једног од најпознатијег бренда на свету. У тој компанији је од 1997. године, а на поменутој позицији је већ две године. Водила је различите секторе у оквиру компаније, од истраживања, стратешког планирања и маркетиншког сектора, покривајући више тржишта јужне Европе.

146. РАНКА  САВИЋ (91) Највећи успех председнице Асоцијације независних синдиката Србије у овој години је освајање посланичког места у Скупштини као представнице ЛДП. На овај начин она је успела да се нађе у позицији да се из посланичке клупе залаже за интересе радника који у парламенту немају своје представнике.

147. БИЉАНА  СРБЉАНОВИЋ (86) Драмска списатељица чије се бројне драме изводе ван Србије. Француска влада доделила јој је недавно Орден витеза за уметност и књижевност. Њен утицај у политици опада, није ни близу снази из времена кад се кандидовала за градоначелницу Београда. Веома је активна на друштвеним мрежама. Јавност увек реагује на њене провокативне коментаре на Твитеру.

148. ДРАГИЦА  ЈЕВТОВИЋ (-) Начелница полицијске управе у Ужицу. Налази се на функцији коју до сада није обављала ниједна жена у 200 година дугој историји српске полиције. Важи за личност од поверења премијера Ивице Дачића.

149. ВИДА  ОГЊЕНОВИЋ (70) Истакнута списатељица и позоришна редитељка. Тренутно је на дужности амбасадорке Републике Србије у Норвешкој. Потпреседница је међународног и српског ПЕН-а, најугледније књижевне организације.

150. АНА  ТРБОВИЋ (-) Деканка Факултета за економију, финансије и администрацију. Врсни сручњак широког образовања. Завршила је три факултета - економију, међународне односе и француску књижевност. Говори више страних језика. Радила је као помоћник министра за економске односе са иностранством у влади Србије (2002-2006).

Сутра: Листа најмоћнијих жена од 51. до 100. места