Вести
11. 12. 2012.
Савет за репризе
Парламент би ускоро требало да изабере нове чланове Програмског савета РТС.
Савет нас је у протекле три године подсетио да није много тога из архива изгорело у „ослобађању“ телевизије 5. октобра 2000. године. Генерално гледано РТС може да се похвали богатом архивом, али до које мере је репризирање појединих серија досадило, најбоље одсликава постер са Вукајлије с потписом „Репризирамо Тринаест Серија - Ваше право да знате све. Напамет.“
Нових 19 чланова Програмског савета требало би ускоро да буде изабрано, а да ли ће се већ традиционално за српске прилике каснити с избором, сувишно је говорити.
Седам чланова ПС долази из редова посланика. До сада су предложене: Олена Папуга (ЛСВ), Дубравка Филиповски (НС) и Марија Обрадовић и Александра Ђуровић (СНС).
- Када би ми се пружила прилика да будем члан Програмског савета, променила бих много тога. За почетак, не би било више реприза серија. Јавност очекује да има више едукативног програма. А уколико би то било у нашој надлежности, волела бих да се испита колика је стварна наплата претплате за РТС. Невероватно је да народ плаћа, а да Јавни сервис стално грца у дуговима. Волела бих да јавности кажемо „ди су наши новци“, што би се рекло у Војводини - рекла је Филиповска.
Осталих 12 кандидата предлаже РРА из реда „професионалних удружења, научних установа, религијских заједница, удружења грађана и невладиних организација“.
Или то бар тако на папиру пише да треба. Списак 20 кандидата и њихових кратких биографија који је доступан јавности, за разлику од рада тела за које су кандидовани, одаје, могло би се рећи, чудну слику о друштву. За разлику од 2006, када су у Програмском савету седели и чланови САНУ, овогодишњи примат међу „научним установама“ имају приватни факултети са свеже добијеним акредитацијама.
Један од кандидата је и Ненад Милосављевић, свима познатији као Неша Галија.
Њега је предложило Удружење музичара џеза, забавне и рок музике Србије.
- Не може да се разговара о проблематици РТС-а а да се претходно не знају узроци унутар саме куће. Свакако једна од кључних ствари које бих увео јесте научни програм као и музичке емисије и оне које ће се бавити позориштем. Требало би појачати културну страну програма јер већина људи гледа треш зато што немају шта друго да гледају - одлучан је Неша.
Програмски савет постоји како би заступао интересе гледалаца и слушалаца и учествоваће у „унапређивању рада медијског сервиса, како би грађани гледали што је могуће бољи и квалитетнији програм“.
Ако Савет заиста треба да их заступа, зашто његов рад није јаван као у Хрватској? Тамо је донедавно постојао исти проблем, али су грађани узели ствари у своје руке и издејствовали да рад ПС ХРТ-а буде транспарентан. Истина, колеге новинари ХРТ-а тражили су разрешење Програмског савета јер су их сматрали директно одговорним за стање у којем се налазио. Тај филм, очигледно, нећемо скорије гледати.
Без обзира на податак да око 1,3 милиона домаћинстава (што је више од 50 одсто) у Србији има „кабл“, програм Јавног сервиса је, чињеница, најгледанији. Остају питања чиме оправдавају указано поверење и колико заиста једно саветодавно
тело, као што је ПС, утиче на програм који се сервира гледаоцима?
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.