Вести
06. 12. 2012.
Недоумице и злоупотребе Закона о ЈП
На завршетку расрпаве о прелдогу закона о Јавним предузећима појавила се дилема да ли ће директори јавних сервиса РТС-а и РТВ-а бирати на основу тог закона.
То питање је покренуо ЛДП због чега су од владајуће коалиције да одговори да ли ће на избор директора РТС и РТВ бити примењиван тај закон или одредбе Закона о радиодифузији. Посланик Бојан Ђурић је у расправи рекао да ЛДП није добила одговор на питање да ли неко у владајућој коалицији има амбицију да одредбе тог закона примењује и на РТС однсоно РТВ.
"Морате да схватите да је потпуно различита ситуација јавног предузећа Тањуг или јавних радио-дифузних предузећа где су оснивачи локалне самоуправе, од тога у каквој је ситуацији јавни сервис РТС и РТВ", казао је Бојан Ђурић.
Он је подсетио да је директор РТС већ једном биран по Закону о јавним предузећима, а не по Закону о радиодифузији, који регулише позицију јавног сервиса и "да не би желео да се поново додје у ту ситуацију".
"Одговор који треба да добијемо од владајуће већине или од овлашћеног представника владе јесте да ли ће за РТС и даље важити Закон о радиодифузији или ће се на РТС примењивати одребе овог закона о јавним предузхећима", истакао је Дјурић.
Предложени закон о јавним предузећим у члану 1. прецизира да "јавно предузеће обавља делатност од општег интереса", а у члану 2. набраја које су то делатности, па медју њима наводи и информисање.
Посланик владајуће СНС Драган Шормаз казао је да се СНС залаже да држава више не буде власник медија и да сви знају да ако Србија хоће да буде део ЕУ, телевизија не може бити у власништву локалних самоуправа.
"Студио Б је то и дан данас, и зна се ко је годинама инсистирао на томе да Студио Б остане власништво Града Беогарада", казао је Шормаз и, поред тога, као пример лошег избора директора у једном локалном медију, поменуо Телевизију Смедерево.
"Сетимо се јавног сервиса: шта се променило, ко је директор, а ко је главни уредник? Чији је то био договор? Од 2004. нису промењени. Ко се договорио? Кошуница и Лабус као председник и потпредседник Владе, ко ће да стави директора, а ко ће главног и одговорног уредника,што то господо нисте променили, ви који сте за ЕУ? Сада ће се променити све то", казао је Шормаз.
На то је посланица ЛДП Јудита Поповић казала да је Шормаз добио задатак да се обрачунава са медијским сектором.
"Напада директоре одредјених медијских кућа, то је јако опасна ствар", рекла је Поповић и навела да је и ОЕБС реаговао на члан 2 предложеног закона јер је недозвољено да се јавна предузећа баве информисањем.
Шормаз одговорио да ниједног тренутка није напао, ни поменуо било којег директора, већ је говорио о власништву над медијима и о томе како се бирају директори јавних предузећа.
"Говорио сам о томе на који начин се бирају (директори) и дан данас, дао сам пример лошег начина избора директора у једном локалном медију који још није приватизован. Приватизацију је зауставио тадашњи градоначелник Смедерева, члан ДС Предраг Умићевић, а била је расписана приватизација", рекао је Шормаз.
"Чим дирнеш мало РТС, подигне се велика дрека и мислим да РТС није био јавни сервис да је то био пре свега новчани сервис једног градоначленика и садашњег председника једне тамо странке бивше режима", рекао је Маријан Ристичевић из посланичке групе СНС на самом почетку данашње расправе.
Посланик ДС Јанко Веселиновић казао је да је полуистина или неистина да је Студио Б у другачијем положају него други локални медији.
"Оснивање Студија Б, као неке врсте јавног сервиса, предвидјено је Законом о главном граду који је донет у време владе Војислава Коштунице. Не видим да је било ко предложио да се тај закон мења. У том смислу, ове примедбе које се тичу неопходности изласка државе и локалних самоуправа из власништва медија, не односе се на РТС, РТВ и на медије чији је оснивач Град Београд, као главни град", казао је Веселиновић.
Посланици ДС су, поводом изјаве министра финансија и привреде Младјана Динкића о томе да нема консенсуса у владајућој коалицији о потпуној "департизацији", поново затражили одговор на питање ко је у владајућој коалицији против тога.
Скупштина је завршила расправу о Предлогу закона о јавним предузећима и о изменама Закона о ауторском и другим правима, а поподне почела разматрање закона из области здравства које посланицима образлаже министарка Славица Дјукић Дејановић.
Председница скупштинског Одбора за кулутру и информисање Весна Марјановић из ДС-а најавила да ће на сутрашњу седницу Одбора позвати представнике Министарства кулутре и информисања како би објаснили да ли је једна одредба предложеног закона о јавним предузећима у супротности са Медијском стратегијом, чија се примена очекује ускоро.
"Постоји компромисно решење - да се у закону о јавним предузећима брише област информисања из члана 2, а да се у прелазним одредбама дефинише да ће садашњи статус медија, које је основала локална самоуправа, односно држава, остати све до тренутка док те куће не удју у процес приватизације", рекла је Марјановић новинарима.
Та одредба, објаснила је, треба да буде брисана из закона о јавним предузећима, јер ће створити правни неред и омогућити да неко у будућности може да се позива на тај члан и каже - сад ипак постоји законски основ да се оснивају нови медији од стране дрзаве, што не сме да се омогући.
Она је додала да ће на седници Одбора предложити да се дневни ред допуни, пошто је током расправе о предложеном закону о јавним предузећима уочена та одредба у члану 2 која се односи на информисање.
Марјановићева је указала да чак и ако додје до неких измена, које је Министарство најавило у оквиру Медијске стратегије, један од основних принципа јесте да држва излази из власништва над медијима.
Председница Одбора је такодје навела да је за улагање амандмана на закон о јавним предузећима надлежан Одбор за привреду и да ће зато предложити да се њен одбор изјасни и упути позив предлагачу закона и Одбору за привреду да поднесу амандман који ће решити то спорно питање.
"Верујем да би само брисање области информисања из закона о јавним предузећима решило проблем, а друга могућност, коју предлажу поједина удружења, а које делује такодје рационално, јесте да се у прелазним одредбама нагласи да се то не односи на оне медије које је већ основала локална самоуправа и где је држава оснивач, до тренутка када они буду ушли у процес приватизације", поновила је Марјановићева, оценивши да се тиме може решити проблем.
Марјановићева је казала и да РТС не може да буде јавно предузеће, јер као јавни сервис има свој закон којим је регулисано и оснивање и рад јавних сервиса. То је закон о радиодфузији, прецизирала је она.
"Управо зато сматрамо да је опасна одредба да се закон о јавним предузећима уопште меша и задире у област медија и због тога је неопходно да се реагује. Још има времена, расправа о амандманима ће почети за неколико дана и све до тада предлагач има могућност да ту грешку исправи", закључила је шефица Одбора за културу и информисање.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.