Вести

16. 05. 2023.

Аутор: Драгиша Ковачевић Извор: Политика

Ковачевић: Телевизије ни на небу, ни на земљи

Имао сам прилику да видим Нацрт закона о електронским медијима. Овако како је написан изгледа као да су га писали из Јунајтед групе са циљем да се легализује вишегодишње брутално кршење Закона о електронским медијима и Закона о оглашавању. То је, иначе, ову државу до сада коштало више стотина милиона евра.

У свом Извештају о реемитовању страних ТВ програма у Србији од 7. јуна 2016. Године, РЕМ (налази се и на сајту Регулатора) тврди да “на основу радњи које су предузели запослени у стручној служби Регулатора и обавештења која су нам доставила инострана регулаторна тела, није могуће закључити да ли се програм страних пружилаца медијских услуга (односи  се на канале Јунајтед медије) прекраја уметањем домаћих реклама” .

РЕМ, затим, тврди у овом извештају да се сигнал живог програма ових телевизија који се производи у Београду, по налогу Јунајтед медије шаље у “плаyоут роом” у Љубљани, где се врши режија, тј. “паковање” програма са другим садржајима (прилози, репортаже, рекламе…) и формира се финална верзија програма Спорт клуба, те да се и убацивање реклама у програм Н1 врши у “playout room” у Љубљани.

Тако “спакован” програм емитује се на српском језику у Словенији, а затим се без прекрајања дистрибуира у кабловске мреже српских провајдера. У том извештају још пише да је дозвољено да се у том програму емитују српске рекламе.

“На основу радњи које је регулатор предузео није утврдјено да се ови програми прекрајају (прекидање тока сигнала) тако што се у изворни програм умећу рекламе домаћих компанија”. Дакле, регулатор тврди да у Словенији Спорт клуб, Н1 и Нова С емитују своје програме на српском језику и те исте садржаје, без било каквих измена, онда реемитују у Србији.

Али ту нема неке мистерије.  Уз прећутно одобрење РЕМ-а, канали Јунајтед групе, да би избегли надлежност српског регулатора, у српској јавности се представљају као прекограничне телевизије, чиме избегавају све законске обавезе, плаћање свих надокнада и других обевеза. И то траје годинама.

Наведеним чињеницама Регулатор недвосмислено тврди и констатује да се ТВ  програми у власништву Јунајтед групе са српским рекламама емитују у словенији, а затим се тај неизмењен садржај дистрибуира у кабловске мреже у србији. Међутим, у допису од 13.04.2016. године, Томаж Горјанц, из Сектора за електронске медије из Словеначког Регулатора (Агенција за комуникацијска омрежја) тврди супротно: “Спорт клуб је у Словенији прекогранични (реемитовани ) програм и нема лиценцу у Словенији” (цитат).Из овога се може лако закључити да Спорт клуб (као и Н1 и Нова С) не емитује програм у Словенији, а још је мања вероватноћа да га емитује у Луксембургу, где је фиктивно пријављен, јер Луксенбуржани не знају наш језик. Тај се програм заправо емитује само у Србији, на српском језику (мастер је на Новом Београду), што значи да ти канали нису ПРЕКОГРАНИЧНИ, а нису ни домаћи јер немају дозволу Регулатора. Они су класични ПИРАТСКИ КАНАЛИ, који у Србији раде без дозволе, не плаћају надокнаду регулатору, као ни организацијама које штите ауторска и друга права (СОКОЈ, ОФПС, ПИ... )

Још РЕМ у том извештају, који је званични документ, заведен под бројем 01-1652/14/16-24, од 7.06.2016.године, констатује: “да би пружалац медијске услуге био у нашој надлежности, он мора у било ком случају имати седиште у Србији, без обзира да ли се уредничке одлуке доносе у Србији или држави чланици ЕУ и без обзира да ли значајан део радне снаге ради у Србији или држави чланици ЕУ. То значи да се ни у једном од наведених случајева не може констатовати да постоји надлежност Србије, будући да стране компаније које објављују програм Спорт куба, Нове С и Н1, немају седиште у Србији, већ у Луксембургу”.

За разлику од тврдњи РЕМ-а да ти канали не прекрајају своје изворне програме, у Извештају Европске комисије од 9. новембра 2016. Године, о поглављу 10, пише: “Чести прекиди  реемитовања аудио-визуелног медијскиг садржаја локалним огласним порукама српечавају да емитовање  испуњава  захтеве директиве о аудиовизуелним медијским сервисима. Ово утиче на укупне приходе од медијског оглашавања и ствара дисторзију на тржишту медијским услугама. Медији и даље првнствено зависе од јавног оглашавања“

У неформалном разговору са неколико чланова радне групе, схватио сам да и даље постоји огромно неразумевање, или је у питању нешто друго, шта је то реемитовање. Посебно сам био изненадјен ставом адвоката који упорно тврди да прекогранични канали имају законско првао да ПРЕКРАЈАЈУ изворни програм убацивањем домаћих реклама. Предочио сам му Закон о оглашавању у којем у члану 27.пише: Оглашавање у програмима који се реемитују на територији републике србије у складу са прописима о електонским медијима  и одредбама  конвенције о прекограничној телевизији  (Сл. гласник рс медјународни уговори, број42/09) дозвољено је само ако је то оглашавање саставни део изворног програма, односно ако таквим оглашавањем  није измедњен или прекројен изворни програм (прекинут ток сигнала).У члану 74. истог закона стоји:  Надзор над применом овог Закона у погледу оглашавања у електронским медијима врши Регулаторно тело за електронске медије.

Иако од 2007. године СПОРТ клуб, од 2014. године Н1 и од 2017. године Нова С грубо крше овај закон убацујући домаће рекламе које се нигде не евидантирају, РЕМ никада није поднео ни једну пријаву за кршење закона, над којим он врши надзор.

Адвокатов одговор је био да је то у складу са ССП-ом јер је, како он каже, наша обавеза да се придржавамо директиве ЕК, иако је Србија потписала Евопску конвенцију о прекограничној телевизији са саветом европе, а не са ЕУ.

Управо у члану 2. те конвенције пише шта је РЕЕМИТОВАЊЕ  и да је то полазна тачка конвенције о прекограничној телевизији, на којој се базира конвенција.

Поједини чланови Радне групе позивају се на ССП и наше обавезе из тог споразума. У члану 73. овог споразума, у ставовима 1. и 2. пише: “Захтева се спречавање и нарушавање конкуренције и злоупотреба  доминанатног положаја од стране једног или више предузећа на територији заједнице или Србије” .

Оно на чему инсистира ЕУ је поштовање права интелектуалне својине, а сведоци смо да канали ове медијске групације грубо у Србији крше те законе и избегавају да плаћају надокнаде организацијама која штите та права.

Поред државног буџета који је годинма ускраћен за огроман приход јер се ови канали налазе ван правног и пореског система, највећи губитници су били државана компанија Телеком и бројни електронски медији који су, за разлику од прекограничних телевизија, обавезни да поштују све законе. Због нелојалне конкуренције многе локалне телевизије су у медјувремену угашене. Ако је ово политичка одлука да канали у власништву Јунајтед медије буду првилеговани, недодирљиви за наше државне органе, дакле, “ни на небу, ни на земљи”,  или ако је то цена да се отвори неко поглавље, онда је свеједно како ће овај закон изгледати. Ако није, онда се поставља питање ко је тај ко је РЕМ-у дозволио да годинама мешетари и да наочиглед целе нације поткрада државу. Можда је ово тренутак да Министарство телекомуникација, као што је некад било, формира Инспекцијску службу, чији би стручњаци напокон утврдили да ли Спорт клуб, Н1 и Нова С стварно емитују или реемитују своје програме у кабловским мрежама у Србији.

У више текстова до сада јасно сам се изјаснио о ријалити програмима. Наши градјани су годинама изложени немилосрдној тортури, малтретирању, примитивизму који телевизије, које користе државне ресурсе, шаљу са својих екрана недужним гледаоцима. Сцене насиља, иживљавања, туча, секса, псовки, на програмима тих телевизија су читавог дана. Најгоре што постоји у овој земљи окупљено је у тим опскурним програмима.Те телевизије милионским износима наградјују  осудјене криминалце, убице, проститутке. Што је бруталније, бизарније и примитивније, награде су веће. Али то није све. Те огавне сцене одмах се “каче” на друштвене мреже и на ударним странама су поједниних таблоида и портала.

Опозиција и тзв. антивладини медији приписују Вучићу да контролише РЕМ, а заправо својим поступањем и нерадом РЕМ годинама ради против интереса државе.

Неспособном РЕМ-у ријалити програми не сметају и то у терминима који нису прикладни за такве садржаје. Свуда у свету они се, углавном, емитују на кабловским каналима, а ако су већ на терестријалним мрежама, обавеза регулатора је да емитерима наложи да се емитују у ноћним терминима.

Иако је законом забрањено приказивање насиља, вредјања, говора мржње, полног односа, свакодневно смо сведоци таквих сцена, за то су предвидјене казне, али до сада није изречена ни једна озбиљна санкција. Нисам сигуран да ће прихватити мој предлог да за такве прекршаје, поред новчане казне за одговорно лице, буде и вишемесечна забрана емитовања реклама на том каналу, а ако се тај прекршај понови, следи трајно одузимање дозвола.