Вести
03. 12. 2012.
Обустављају се кривични поступци против новинара
Уколико обећање министра правде Николе Селаковића буде испуњено и клевета буде изузета из Кривичног законика Србије, поступци који се воде против новинара због овог кривичног дела биће обустављени и примењиваће се нови закон. Подсетимо, иако је из Радне групе Министарства правде, која има задатак да Кривични законик Србије усклади са међународним стандардима првобитно било саопштено да клевета остаје кривично дело, после јавне расправе одлучено је да се она декриминализује измењеним законским текстом.
Са друге стране, за разлику од клевете, увреда остаје кривично дело.
Зоран Стојановић, председник Радне групе Министарства правде, каже за Данас да је на последњој јавној расправи само један члан радне групе био против декриминализације клевете.
- Након декриминализације клевете сви поступци који се воде због кривичног дела клевете биће обустављени и примењиваће се нови закон. То не важи једино за оне поступке који су правоснажно окончани, указује Стојановић.
Према његовим речима, клевета је као кривично дело на снази у многим земљама Европске уније, а од земаља региона клевета је декриминализована само у Босни и Херцеговини, Црној Гори и Македонији.
Представници новинарских удружења поздрављају ову одлуку Министарства правде и истичу да су они већ небројено пута до сада од надлежних захтевали укидање кривичног дела клевете.
Независно удружење новинара Србије (НУНС) поздравило је овај потез радне групе. Међутим, Вукашин Обрадовић, председник НУНС-а, истиче да су новинари и уредници према досадашњим искуствима имали више успеха у кривичним него у
парничним поступцима, где су медији у великом броју случајева обавезани да плате енормне надокнаде због повреде части у угледа.
Према његовим речима, у 2011. години пред Вишим судом у Београду покренута су 242 поступка због објављивања информација у медијима, од чега се 93 одсто односило на накнаду штете, а у само седам одсто случајева је захтевана објава
исправке или одговора.
- У једном од поступака захтевана је накнада штете од три милиона динара, а у једном чак 100 милиона. С друге стране, досуђене казне биле су око 200.000 динара, а највећа изречена износила је 600.000 динара. Овакве казне финансијски оптерећују медије и подстичу аутоцензуру. Стога очекујемо да ће Министарство правде издати и препоруку судијама на који начин треба одређивати максимални износ одштете, указује Обрадовић.
Као још један од проблема, наш саговорник наводи и то што изменама Кривичног законика неће бити декриминализована и увреда, па се може десити да многе судије стављају знак једнакости између увреде и клевете.
Смајловић: Добар потез власти
Љиљана Смајловић, председница Удружења новинара Србије, каже за Данас да је ово удружење у неколико наврата лобирало за укидање овог кривичног дела, али и за уклањање члана 336а, којим је забрањено коментарисање судских поступака који су у току. „То је био велики ударац за слободу изражавања и мислимо да је добар потез што су ова два члана закона избрисана. Свеједно је да ли су они то урадили на захтев новинских удружења или међународне заједнице, битно је да је то урађено и надам се да ће новинари након декриминализације клевете и укидања члана 336а моћи слободније да раде свој посао“, напомиње Смајловићева.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.