Вести
26. 11. 2012.
Твитовање из скупштинске сале
У Србији се данас догађа нешто што је до јуче било незамисливо – политичари све више користе друштвене мреже преко којих комуницирају са грађанима.
Оне су им постале нове платформе за пласирање важних информација али и додатни простор за придобијање потенцијалних гласача.
Светске трендове домаћи политичари до сада су углавном пратили ношењем скупоцених одела, учењем лепог понашања или ангажовањем саветника за јавне наступе, али многи су се у последње време окренули и новим технологијама.
Тако се често у рукама народних посланика у скупштинским клупама могу видети лаптоп рачунари, таблети или паметни телефони.
Бојан Ђурић, функционер опозиционе Либерално демократске партије, каже за РСЕ да је један од најактивнијих на популарној друштвеној мрежи јер то захтева модерно доба.
„Ја имам профил на Твитеру. Ту као политичар све више могу да изнесем и поделим своје ставове са бирачима и другим градјанима чији се број на мрежи мери у хиљадама. Људи се измедју осталог доста интересују за рад парламента, ја твитујем из саме сале док траје расправа, и онда твитераши који то могу да виде коментаришу неке конкретне ствари... Наравно, као и у свим другим сегментима политике, економија и социјална питања су најактуелнија и на твитеру.“
Са друге стране, још има оних који имају отпор према том виду комуникације, мада све релевантне странке одавно имају налоге на друштвеним мрежама.
Драган Марковић Палма, лидер Јединствене Србије, чије фотографије красе страницу те партије на Фејсбуку, каже да он приватни профил неће ускоро отворити.
„Стварно немам времена да будем на Фејсбуку. Ту могу да вам буду пријатељи непозната лица, неко ко има сумњиву прошлост или садашњост, тако да ме то не занима. Тамо су они политичари који немају шта друго да раде па могу да проводе време поред компјутера. Ја сам себе неколико пута ухватио у ситуацијама да седнем нешто да погледам на интернету па останем по два сата.“
Према неким проценама, Твитер у Србији користи око 200.000 људи, док је на Фејсбуку око три милиона корисника у земљи која има 7,2 милиона становника и 40 одсто домаћинстава са интернет прикључком.
Исток Павловић, професор интернет маркетинга на београдском Универзитету „Сингидунум“, рекао је за РСЕ да су домаћи политичари углавном препознали потенцијал друштвених мрежа.
„У комуникацији коју добијају преко класичних медија, као што су телевизија, радио или новине, градјанима се чини као да постоји неки зид измедју њих и политичара, да су им они далеко и недостижни. Када се дописују са њима изгледа им као да су политичари сишли медју народ, да ходају улицом и причају са окупљенима. То је буквално та емоција коју друштвене мреже носе са собом. И онда корисницима та преписка делује као да најважнији људи у земљи слушају њихове проблеме очи у очи, као да су ту.“
Огледало личности
Ни сам политички врх није остао имун на социјалне мреже па о томе шта о најважнијим питањима мисле председник државе, премијер, потпредседник владе или неко од министара јавност све чешће брже може да сазна на Твитеру или Фејсбуку него из традиционалних медија.
Прве су почеле да их користе странке либералног карактера, измедју осталог и због тога што се и на тај начин гради модеран проевропски имиџ, али је чињеница да у последње време преко друштвених мрежа, које се и даље углавном везују за младју популацију, све више комуницирају и националне и конзервативне партије.
Владимир Цвијан, из владајуће Српске напредне странке, тврди да је редован на Фејсбуку.
„Дневно у просеку добијам двадесет до тридесет порука од градјана који указују на неке проблеме, нарочито у области борбе против корупције, или дају предлоге како да се реши нешто што их мучи. Мислим да је то корисно и просто волим такав контакт. Уопште нисам размишљао колику популарност ми то доноси, ја чак и не знам колико пријатеља имам на Фејсбуку.“
Телевизије, радио станице и дневне новине развиле су нову праксу тако што редовно прате активности политичара и објављују све занимљиве постове и твитове.
Најпраћенији твитераш медју страначким функционерима је Вук Јеремић, председник Генералне скупштине Уједињених нација, иначе кадар Демократске странке, чија размишљања често изазивају критике дела јавности.
Осим неколико политичких, запажен је био и његов твит после победе Новака Ђоковића на тениском Мастерсу у Лондону у ком је описао како је у Њујорку са друштвом прославио тај догадјај: "Преврнули столове у кафани на 50-ој и 3-ој, Ноле првак света!"
Професор Исток Павловић закључује да се на друштвеним медијима изгубила разлика измедју јавног и приватног, и да је то добро.
„На социјалним мрежама се једноставно види ко је каква личност. Ако неко има неке мане, а на Фејсбуку или Твитеру пише сам, то ће се тамо најбоље видети јер просто нема замагљивања или ПР службе која би их штитила од њих самих. Једноставно, многи функционишу по принципу што на ум то на друм.“
Стручњаци се слажу да су социјалне мреже неизбежне и у свету политике, што поткрепљују и податком да 410 посланика у британском парламенту данас има своје налоге.
То све више разумеју и српски политичари, медју којима је и Гордана Чомић, из Демократске странке, која је активна и у том свету.
„Одавно сам на Фејсбуку, Твитеру, на свакој мрежи где људи могу да ме нешто питају и где ја могу да им одговорим ако знам. Друштвене мреже су сјајно средство 21. века и мислим да ће пре или касније сви политичари на њима имати налоге.“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.