Вести
26. 11. 2012.
Вапај за заштитом
Као круну на своје назовидуховите и ироничне опаске током последњег издања „Ћирилице”, водитељ Миломир Марић ставио је назовибојазан да ће му то бити и последња емисија. Ех, кад би била...
Човек који се изјашњава као новинар дозволио је, па и горљиво подстицао, да се новинарство у Србији представи као провинцијални циркус, да се понизи и осрамоти цела једна професија, да се да за право сваком ко о медијима и журналистима овдашњим мисли све најгоре.
По садржају и стилу проблематичне таблоиде „Курир”, „Ало”, „Информер” и доскорашњи „Прес” представљали су у студију Хепи телевизије не мање проблематични уредници и сарадници, потврђујући својим понашањем да су харанге, свађе, подметања, мутно власништво, плаћена уређивачка политика природно стање ствари за део београдске дневне штампе.
У том мучном разговору, заправо надвикивању, вређању, оптуживању водитељ је учествовао сасвим неконтролисано, лично повећавајући овај галиматијас гласова, мишљења, реплика, анегдота... Водећи ову жалосну полемику до апсурда, Марић је обезвредио све учесталије захтеве, па и напоре да се о чињеничном (свакако невеселом) стању на медијској сцени Србије поведе толико неопходна али смислена јавна дебата.
Тако се у програму ТВ Хепи заправо дуплирала „Луда кућа”, онај глупи, извештачени и лажни ријалити шоу у ком је – ако је градација уопште могућа – све више дилетантског глуматања, невештог претварања и подјаривања ниских страсти. Ни водитељ ни актери ових шарада не успевају да сакрију да све теже играју своје бесмислене улоге.
Невоља је, међутим, што још има гледалаца који им верују, поштених и наивних људи који се истински уживе у ситуацију, забрину за оне који би да се потуку на лицу места или од наводног стреса падају у несвест, што се подваљује онима који ненадано и неспремни набасају на квазидраму у ТВ студију.
Баш ових дана неке друге телевизије наглашеније се баве заштитом грађана. Једна од водећих тема је смањивање насиља, породичног посебно, међувршњачког такође. О
бјављују се прилози о немилим случајевима, воде дебате о такозваним системским решењима, дају савети за практичну употребу. Деца се испостављају као посебно угрожена група, па се говори о њиховој већој сигурности – у школи, на улици, на интернету...
На Првој, „Жене” су се позабавиле злостављањем жена.
РТС, у сарадњи с Управом за родну равноправност, приказује документарно-едукативну серију о „женском питању” из неколико различитих углова.
Као да једино ТВ гледаоце нема ко да штити. И то не само од забаве каквом их „усрећује” Срећна телевизија, него и од сијасет других садржаја који атакују на здрав разум, пристојност, добар укус.
Чешћа употреба даљинског управљача је индивидуално решење.
Али неко би ваљда требало да је одговоран и за старање о колективној добробити.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.