Вести

23. 03. 2023.

Аутор: Перица Гуњић Извор: Цензоловка

Исповест Драгана Кецмана (7): Седам дана су ме пратили и то док сам био начелник УКП-а! Зато што сам поступао по закону

Шта је требало? Да као ови из Деветог одељења, што су пратили Славка Ћурувију, ставим главу у песак, да ме баш брига, да гледам себе, да градим себи каријеру, пита полицијски пуковник Драган Кецман у интервјуу за Цензоловку и додаје: Не! Из добре намере, као патриота коме је стало до ове земље, рећи ћу: „Немојте то да радите, то није добро”. Као што сам рекао и за Савамалу

У ексклузивном интервјуу за Цензоловку, полицијски пуковник Драган Кецман не крије да је огорчен поступцима и одлукама председнице судког већа Посебног одељења Вишег суда за организовани криминал, која је важна сведочења у процесу оптуженима за убиство новинара Славка Ћурувије избацила из списа предмета, а Кецмана онемогућила да на суђењу изнесе важне детаље.

Каже да је важно то што је Милорад Улемек Легија остао при изјави коју је дао тужиоцу и објашњава значај сведочења припадника тзв. земунског клана. Подсећа колико је нелогично то што су докази прихваћени током суђења оптуженима за убиство премијера Зорана Ђинђића одбачени пред тим истим, Специјалним судом, у процесу због убиства Ћурувије.

Открива и како је смењен са места начелника Управе криминалистичке полиције, како га је новинарка због чијег се праћења побунио после тога „оплела” по новинама…

Цензоловка: Како тумачите то да Вам је три године било забрањено сведочење у процесу за убиство Славка Ћурувије, иако сте га једини истраживали од првог дана и обезбедили најважније доказе? Одбрана оптужених се томе није противила – најављивали су питања за Вас…

Кецман: Питали су они мене. Председница већа је дозволила питања одбране, али нису имали шта да кажу. Кад бараташ истином, чињеницама – што више питају све се дубље укопавају.

Председница већа мени није дозволила да изнесем јако битне ствари за случај, да остану негде записане. Та моја изјава није ни ушла у доказни материјал. А потписао сам кривичну пријаву за убиство Славка Ћурувије!

Имамо још једну ствар коју су они издвојили из судских списа. Да ли имамо осуђујућу пресуду за убиство Зорана Ђинђића? Да ли ту имамо сведоке сараднике, на основу чијих веродостојних изјава и исказа су се поклопиле чињенице и осуђени су извршиоци на 40 година? Да ли имамо исте те сведоке у процесу за убиство Ћурувије, који причају где су и шта чули о том убиству, кога су пратили, кога је требало да убију (припадници земунског клана су ангажовани да убију Мирослава Курака, прим. нов.)…

Немамо једног, него тројицу који причају о тим стварима. Судско веће није прихватило доказе које је раније већ прихватио као веродостојние тај исти Специјални суд. Мени је то несхватљиво (током суђења за убиство Ђинђића)? Мени је то неприхватљиво, несхватљиво.

Цензоловка: Мислите на изјаве некадашњих „земунаца“, који су сведочили о томе како су чули од Легије да су Курак и Ромић убили Ћурувију? Па су касније пратили Курака с намером да га убију?

Кецман: Да, Багзи (Дејан Миленковић), Ђура Мутави (Миладин Сувајџић), браћа Симовић (Милош и Александар)… Они су пратили Курака да га лише живота, по Легијином наређењу. А сад, ко је њему наредио? Видите ту везу? Раде Марковић позива Легију да изврши то што он Марковићу каже да не може (да убије Ћурувију, прим.нов.). После је исто тако било са Кураком.

Па нема ко други да нареди да се елиминишу сведоци непријатни за суђење!  Имате и сведочења које председница судског већа издваја из списа…

Цензоловка: Све је то јако чудно.

Кецман: Па и њу бих волео да полиграфски тестирам на мотиве – зашто је тако све урадила? Полиграф није доказ, опет кажем, али је индикативан.

Цензоловка: Апелациони суд је Ваше доказе ипак вратио, пошто је првостепени два пута покушавао да их избаци на предлог одбране.

Кецман: Да није Апелациони суд вратио базне станице, које су кључни доказ, сад не бисмо причали о овоме, нити би овај предмет био на апелацији. Пре тога је првостепени суд одбацио поједине важне изјаве сведока.

Предмет су изнели храбри појединци

Цензоловка: Читав случај не би постојао без људи који су били савесни и спремни да ризикују да би се супротставили систему.

Кецман: То је суштина, то је кључ свих тих ствари. Они нису били свесни да тамо постоји неки савестан радник Мобтела, да је постојао неки савестан инспектор, који је на законит начин узео те траке са подацима са базних станица.

Овај случај је изгуран захваљујући напору више људи, њиховом знању и умећу, и великој подршци Комисије за истраживање убистава новинара, на првом месту. Као и пожртвовању тужилаштва.

Миљку Радисављевићу (тужилац за организовани криминал у време подизања оптужнице за убиство Ћурувије, прим.нов.), скидам капу. Кад год нам је било нешто потребно, истог момента је налазио време за нас. Свака му част, таквог тужиоца нисам упознао, он је руководио озбиљном институцијом.

Велика захвалност и заменику тужиоца Миленку Мандићу који је зналачки изнео овај предмет, био је упоран и инсистирао на сваком детаљу.

Успели смо да овај предмет изнесемо и стекли велико искуство: развили смо методологију за тако комплексан случај и специфичан начин рада, елиминисали погрешне информације… И све то на законит начин.

 

СМЕЊЕН ЗБОГ СУКОБА СА ХРКАЛОВИЋ И СТЕФАНОВИЋЕМ Цензоловка: Зашто сте 2016. године смењени са позиције начелника Управе криминалистичке полиције за Београд?   Кецман: И раније су се дешавали ти успони и падови. Нисам смењен, као што су неки писали, због Савамале, то је само прелило чашу. Смењен сам због подршке колеги, који је поднео кривичну пријаву против Дијане Хркаловић и Небојше Стефановића. Био је у праву 100 посто.  Било ми је непојмљиво да се прати новинарка – без обзира на то ко је она – а ја члан Владине комисије и руководилац радне групе за решавање убистава новинара.  Видео сам извештај у коме је било све о тој новинарки: кад је изашла, где је ишла, видео њену слику, где се кретала…  И, пазите, тада сам стао у заштиту новинарке коју су пратили, Светлане Војиновић, а она ме после „оплела” по новинама. Тужио сам је и сад треба апелација да одлучи.  Био је децембар, звао ме је тај колега. Пита шта да ради. Питам га да ли је сигуран да је то тако, каже да јесте. Кажем му да преда пријаву Тужилаштву за организовани криминал. Он оде и преда.  Радим само по закону. Могао сам да кажем: „Пусти ме тих будалаштина.” Шта је требало? Да као ови из Деветог одељења, што су пратили Ћурувију, ставим главу у песак и да ме боли брига, да гледам себе, градим себи каријеру, будем начелник УКП-а…?  Не! Из добре намере, као патриота коме је стало до ове земље, рећи ћу: „Немојте то да радите, то није добро.” Као што сам рекао и за Савамалу, тражио да изађе екипа, да напишемо шта се десило – заштитили бисмо тако правну државу. Кад имаш процедуру и правну државу, заштитио си земљу Србију, а не појединца.

Легија се сам понудио да нам помогне

Цензоловка: Како сте уопште сазнали да Милорад Улемек Легија жели да сведочи о убиству Ћурувије?

 Кецман: Горан Ненадовић, начелник Посебног одељења у КПЗ Забела, био је кључан човек. Био је у контакту са нама, као члан Комисије за истраживање убистава новинара. Ступио је у контакт са Легијом и, током тих разговора, Легија је рекао да жели да разговара са тужиоцем и да може да нам помогне у овом случају.

 Ненадовић се обратио мени, ја сам тада видео да имамо сведока који хоће да потврди све ове наше дотадашње доказе и да тај мозаик повеже, да дода део који је недостајао.

 Представили смо то Тужилаштву за организовани криминал да они кажу да ли има довољно елемената за процесуирање. Пар дана после тога тужилац је разговарао са Легијом у Забели. Легија је тужиоцу рекао шта му је за Ћурувију рекао Радомир Марковић. Најпре је тражио од Легије да убије Ћурувију, овај је то тада избегао, па му је Марковић касније указао на то ко су извршиоци убиства.

 Ненадовић је, дакле, том мозаику додао јако битну коцкицу, он је уз његову помоћ до краја сложен. И све је изведено по закону.

 

 Претње Легији и браћи Симовић нису нимало наивне

Цензоловка: Како коментаришете то што је Милорад Улемек Легија изашао пред првостепени суд, али је одбио да одговора на питања и рекао да му прете?

 Кецман: Од тужилаштва је стигла информација да се прети Легијиној породици. Ми смо се, по захтеву тужилаштва, укључили, обезбеђивали породицу. Они су одмах исељени и штићени доста дуго.

 Цензоловка: Ти детаљи нису изнети пред судом. На крају је закључено да претњи ипак није било.

 Кецман: Суд је тада дао налог тужиоцу да испита претње и то је урађено. Нико није тражио да представи шта се с тим у ствари догодило. Ја сам доставио извештај о томе. Да сам позвао лица за које се сумњало да прете, они би рекли: „Нисмо претили.” То се ради на суптилан начин. Нико не каже „Убићу те”, него се каже: „Водите рачуна, припазите се…”

 Довољно је да су одређене особе позвале било кога из Легијине породице и да су рекле: „Поздравите Легију.” То би био јасан сигнал, знак да они траже од њега да промени исказ.

 Ми имамо доказе да је Легији прећено, али о томе у овом тренутку не могу више да кажем.

 Цензоловка: А како сте видели наступ Милорада Улемека пред Апелационим судом, када је рекао да остаје при оном што је изјавио тужиоцу, али је одбио да одговара на питања?

 Кецман: Сасвим је довољно што је остао при ранијој изјави. Он је остао доследан – једном када се изјава да пред истражним органима, то је валидан доказ и он није хтео да то понавља.

 Цензоловка: Милош и Александар Симовић су одбили да било шта кажу пред Апелационим судом. Како то коментаришете?

 Кецман: Мислим да су они добили јасне поруке. Не могу ни о томе сада много да кажем, осим да све то није нимало наивно.

Седам дана су ме пратили

Цензоловка: Да ли су и Вас пратили и прислушкивали?

Кецман: Па мене су пратили седам дана! Тада сам био начелник УКП-а, па су ме и поред тога седам дана пратили. Нису ништа нашли. Рекли су ми: „Нашли су да си возио супругу од куће до посла, ишао си један дан по дете у гимназију…”

 Пратили су ме само зато што сам поступао по закону, нисам дао да се урушава систем у коме сам радио. Хтео сам да направим нешто, да подигнем на један виши ниво.

 А онда дође особа, која има 28 година живота, и мени, који имам 26 година службе, каже да ја не знам свој посао. Е, тад сам рекао, неко ће завршити у затвору, што се на крају и испоставило.

 Цензоловка: У чије је име она радила?

 Кецман: За нас, за мене је радила у име Небојше Стефановића. Е сад, шта се ту све догађало, не знам – ја сам дотле добацио. Две године се прича у МУП-у да се игра фудбал главама. Све се знало. Немојте да смо деца.

 Цензоловка:  Како је то могуће?

 Кецман: Лепо питање. Просто – сви ћуте, ухватили се за фотељу. А ти у фотељама су неспособни да изнесу тако озбиљан посао.