Вести
23. 11. 2012.
Новинари све угроженији
Заједнички коментар за „Политику“ Михаела Шпинделегера, вицеканцелара и министра иностраних послова Аустрије, и Алисон Бетел Мекензи, извршне директорке Међународног института за штампу
Само ове године у свету је преко сто новинара страдало због посла којим се баве, што је највећи број откако је Међународни институт за штампу (IPI) 1997. почео да води такву евиденцију. У свим деловима света, од Африке, преко Азије и Европе, до Блиског истока и Латинске Америке, новинари су изложени систематским и бруталним нападима.
Неки од њих нађу се у унакрсној паљби извештавајући о оружаним сукобима, али већина њих су жртве циљаних напада криминалних група или и појединаца, који покушавају да спрече ширење информација – рецимо о случајевима корупције или другим противзаконитим радњама – или да ућуткају критичке коментаре.
У многобројним земљама новинари се свакодневно суочавају са животном опасношћу. Претње смрћу одавно више нису неуобичајене. Новинари бивају убијени зато што су објавили одређене информације, а понекад и зато што то нису урадили. Но напади на репортере не своде се само на атентате.
Током ове године многобројни извештачи брутално су претучени или тешко повређени ватреним оружјем или експлозивним направама. Примера ради: недавно су нападачи полили бензином и запалили радијског новинара из Боливије док је уживо водио емисију. И чланови породица новинара исувише често бивају увучени у смртоносни вртлог насиља.
Посебан проблем јесте то што ови напади често остају некажњени, а то уједно представља и један од највећих изазова у борби за већи степен безбедности.
Новинари имају посебну улогу у друштву, будући да они својим радом грађанима на располагање стављају информације од јавног интереса. Стога би требало да је у општем интересу да се ова битна функција очува и ојача. Последице напада на новинаре су јасне: јавности се ускраћују суштински важне информације, нарушава се право на информисаност, а репортерима је онемогућено да остану независни, што је пресудно за њихов професионални кредибилитет.
Растући број убијених новинара широм света резултирао је апелом да се нешто хитно предузме. Тако је прошле године на међународном плану остварено више акција које ће унапредити борбу против насиља и некажњавања починилаца.
У септембру ове године, први пут у историји, Савет УН за људска права усвојио је Резолуцију о безбедности новинара.
Нову иницијативу покренула је Аустрија у циљу испуњења изборног обећања датог приликом уласка у Савет 2011.
Аустрија је заједно са језгром које су чиниле земље из различитих регија света, међу њима Бразил, Мароко, Тунис и Швајцарска, радила на њеној реализацији.
Резолуција се ослања и на допринос ИПИ-ја и других организација ангажованих на пољу слободе штампе. Она представља значајан напредак у побољшању безбедности новинара. Осим јасне политичке изјаве којом би се осудио сваки вид напада на новинаре, резолуција садржи и апел свим земљама да предузму ефективне мере како ова дела не би остала некажњена и како би виновници били позвани на одговорност, и то кроз независне истраге, судске процесе и гаранцију одговарајуће правне заштите жртвама.
Уз то се у резолуцији први пут истиче одговорност државних влада, чији је задатак да новинарима гарантују заштиту не само у очигледним конфликтним ситуацијама, већ на свим пољима и у свако доба.
Не смемо заборавити да се највећи број фаталних и других тешких напада на новинаре догађа ван класичних конфликтних зона. Чињеница да је, упркос строгим захтевима и бескомпромисној формулацији, резолуцију у Савету за људска права представило 66 земаља и да је она усвојена консензусом даје јој још већу тежину у будућем залагању за заштиту новинара.
Упоредо са активностима у Савету за људска права, и Унеско је покренуо дискусије и акције у циљу јачања међународних инструмената за заштиту новинара. Резултат тих иницијатива јесте Акциони план УН за заштиту новинара, који је Координациони савет УН усвојио у априлу.
Током протеклих дана ове међународне дискусије настављене су у Бечу. Представници организација, фондова и програма УН, других међународних организација, држава, синдиката и невладиних организацији одазвали су се позиву Аустрије да учествују на пратећој конференцији, у чијем је средишту било спровођење Акционог плана УН.
Циљ овог састанка био је да се обезбеди да Акциони план резултира конкретним мерама, које би допринеле сузбијању насиља над новинарима.
Представници медија из целог света активно су учествовали у дебатама на тему фазе реализације. На конференцији у Лондону пре неколико недеља новинари и уредници издали су саопштење у ком поздрављају Акциони план УН и позивају ОУН и друге меродавне националне и међународне органе да ефективно и одговорно раде на спровођењу Акционог плана.
Осим тога, и медији су позвани да критички прате мере својих влада, правосудних органа и других институција којим би се реализовао Акциони план и стало на пут некажњавању починилаца.
У 2012. много тога је дакле постигнуто, како би се убудуће новинарима обезбедила боља заштита. Сада је на организацијама УН, цивилном друштву, медијским стручњацима и – најбитније – на многобројним државама које су подржале Резолуцију Савета за људска права о безбедности новинара да активно докажу своју посвећеност овом важном питању.
Аустрија и Међународни институт за штампу спремни су да наставе заједнички рад како би промовисали и унапредили сада већ постојеће, широке механизме за заштиту новинара. ИПИ ће наставити да подржава новинаре у опасним окружењима, захтеваће правду уколико они трпе нападе, а од држава ће тражити да преузму одговорност за њихову безбедност.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.