Вести

22. 03. 2023.

Аутор: Перица Гуњић Извор: Цензоловка

Исповест Драгана Кецмана (6): Имамо доказе да су Курак и Ромић извршили убиство Славка Ћурувије

Одређени број људи из Деветог одељења, који су пратили Ћурувију на дан убиства, и психички је попустио због тих ствари. Поједини су били на лечењима, неки су променили радно место, објашњава Драган Кецман, који је све њих испитивао због убиства новинара

Полицијски пуковник Драган Кецман, који је разрешио убиство Славка Ћурувије, реконструише, у ексклузивном разговору за Цензоловку, шта се тачно догодило 11. априла 1999. године.

На основу сведочења и података са базних станица, Кецман тврди да је Ратко Ромић улицом пратио Славка, а Мирослав Курак седео у белом голфу. Ромић га кратко позива, Кураку треба пет-шест секунди до пролаза у коме је Славко убијен.

Кецман објашњава и зашто је немогуће да је постојало треће, НН лице, које је првостепено судско веће Посебног одељења Вишег суда за организовани криминал само креирало и убацило у пресуду.

Цензоловка: Да ли можете да нам разјасните неке од кључних дилема, када је у питању суђење четворици оптужених за убиство Славка Ћурувије – у првостепеној пресуди имамо то фамозно НН лице као извршиоца убиства, због чијег је увођења оборена пресуда на апелацији. С друге стране, имамо оптужницу која тврди да је Ћурувију убио Курак, а да је Ромић ударио Прпу пиштољем. У интервјуу за Цензоловку, пред почетак суђења 2015. године, рекли сте да сте до краја расветлили и да тачно знате ко је убио Славка Ћурувију. Како Ви видите увођење НН лица у целу причу, шта о томе кажу докази које сте прикупили?

Кецман: Првостепено судско веће је то урадило из мени непознатог разлога. Ако имате сведока који каже да су у пролазу била два човека, па где је тај трећи поред те двојице? Бранка Прпа, која је једини непосредни сведок, каже да је, кад је пала после ударца пиштољем у главу, видела два човека…

Цензоловка: Одбрана тврди да Курак изгледа другачије од човека кога је Прпа описала?

Кецман: У том тренутку, како она сведочи, од рафала се диже прашина у том пролазу, не види се добро – они су у тамном пролазу, она добија ударац… Гарантујем вам да је она, у том тренутку, могла видети само колико је особа иза ње. Све остало је дискутабилно, верујте ми.

Лично сам јој показивао фотографије лица из тог времена која су се доводила у везу са убиством, пошто је био бачен спин (да је убица Ћурувије криминалац Лука Пејовић, прим.нов.). Да је она у том првом моменту препознала ту особу, она би рекла: „Да, то је та особа.” Али она је дословце рекла, цитирам: „Он личи ликом. Није тај. Подсећа на извршиоца.”

Ако упоредите те слике, видећете да су у то време сличних физиономија и један и други. Конкретно мислим на ту особу која је служила као спин и особу којој је написана кривична пријава.

Цензоловка: Ромић и Лука Пејовић или Курак и Лука Пејовић?

Кецман: Курак и тај. Да је Прпа могла да препозна – то би био крај. Била би написана кривична пријава том (Пејовићу, прим нов.)… Али није, она је рекла: „Не, само личи.”

Убеђен сам да није могла да види са 100 посто сигурности и то да упамти тако да би могла, без гриже савести, да изађе пред суд, у неког упери прстом и каже: „Да, то је тај.”

Спин о Луки Пејовићу настао из жеље за спектаклом

Цензоловка: Како сте у то време тумачили то што министар унутрашњих послова Душан Михајловић на колегијумима МУП-а (према сведочењу генерала полиције Драгана Карлеуше) говори да је Лука Пејовић убица Ћурувије, па онда и на конференцији за штампу каже: „Открили смо убицу Ћурувије.” Иако тада имају само сведочење Прпе које каже да Пејовић „личи”?

Кецман: То треба питати њих. Ја сам и разговарао са бившим министром. Када сам му поставио то питање, он је рекао да су му тако рекли. Најпре ови начелници који су у ресору. Сви у том лудилу хоће неки спектакл, а нису проверили довољно те информације.

Цензоловка: То је направило огромну штету и тада истрази и данас на суду…

Кецман: Па јесте. То кад се понавља стално…

 

Цензоловка:  Дакле, Ви тврдите да је РДБ пратио Славка до неколико секунди пре убиства, да су то они апсолутно знали и да прича о НН лицу, као што сте рекли, не стоји…

Кецман: Да ли сте били у Улици Иве Лоле Рибара? Да ли сте видели где је семафор, онај где су оперативци, који су пратили Ћурувију, стали у колима после прекида пратње? И кад искусан радник Деветог одељења у ретровизору види Славка Ћурувију и Бранку Прпу да скрећу и каже „важи 47”, то значи да објекат улази у стан.

Цензоловка: У овом случају, пролаз где је Славко убијен.

Кецман: Да, у пролаз. И пар секунди, колико треба човеку да направи пет-шест корака…

Цензоловка: Ви, дакле, тврдите да НН лице, то треће лице које, према пресуди првостепеног суда, убија Славка, у овом случају уопште није у складу са доказима које сте Ви прикупили?

Кецман: Па нема га на базним станицама. Нема га у комуникацијама. То је прво и основно. Морало би да остави траг то неко треће НН лице – али нема га. Идентификовани су сви мобилни бројеви који су били тад, у то време, ту у близини лица места, а везују се за конкретан догађај. И сви су припадници РДБ-а.

Теорија о НН лицу – отпада

Цензоловка: Ви тврдите оно што пише у оптужници – да имате доказе да су Курак и Ромић извршили убиство Славка Ћурувије?

Кецман: Тако је. Понављам – да је то урадило неко треће лице, остао би неки мобилни број, који није идентификован. Било би основа за његово увођење да је постојао траг у комуникацији са њима, са Радоњићем и са Марковићем. Разумете. Морао би да буде ту, али га нема. Нема га уопште на базној станици. Нема никаквог новог броја телефона у близини лица места, ни 10. ни 11. априла.

Тако да та теорија о НН лицу, као трећем лицу – отпада. То је, по мом мишљењу, судско веће убацило у цео процес да би све ово ишло овако како иде. Мада је и пресуда на 100 година (за четворицу оптужених, прим.нов.) потврђена од стране истог судског већа, које је увело НН лице…

Цензоловка: Чудно, збуњујуће звучи таква пресуда имајући у виду увођење НН лица у њу, што је оборило пресуду на апелацији. Судско веће је то морало да зна.

Кецман: Ево једног питања за оне који говоре о трећем лицу. Кад су ти људи, Ромић и Курак, били код нас у СБПОК-у, у време Сабље и током истраге, понудили смо им да изађу на полиграфско тестирање у вези са убиством Ћурувије и да скину са себе сумњу да су извршиоци тог кривичног дела. Да ли би онај ко није умешан прихватио? Нормално. А онај ко је умешан? Гледао би како да то избегне, да не прихвати, да ово, да оно…

Пођимо само од те ситне ствари – полиграфа – који није доказ на суду, али опет може да буде добар показатељ. Што је био проблем да се полиграфски тестирају сви ови који кажу да су невини, а доводе се у везу са убиством? Да им на крају кажемо: „Извињавамо се, није то тако како смо мислили.”

ПА ЧЕКАЈ! ПУСТИ МЕ ДА ПРИЧАМ ШТА МИ ЈЕ ЧОВЕК РЕКАО! Цензоловка: Никоме није јасно зашто је судском већу требало три године да Вас позове као сведока, а толико сте доказа прикупили, испитали толико сведока, највише знате о целом случају… Кецман: Знам шта је судија хтела. Хтела је да ме пита неке опште ствари, како сам дошао до података са базних станица. Да причам техничке податке. Судско веће је рекло: „Е добро немој ништа више…” Па чекај! Пусти ме сад да причам шта ми је човек рекао. Нису ми дозволили, кад ја председници већа кажем: „Да, био сам у РДБ-у, у београдском центру, читао сам досије ’Ћуран’…” – „Станите, нисам Вас то питала!” Па чекајте људи… Цензоловка: Можете нам сад рећи шта сте пред судом хтели да кажете? Кецман: Дошао сам у РДБ да тражим досије, једном, па други пут, па трећи пут… Па кад нису имали куд. Зоран Стијовић (бивши радник РДБ-а) ми је дао неке конкретне ствари, онда сам добио досије. Верујте ми да тог момента, кад сам добио досије, све ми је било јасно, шта је мотив убиства Ћурувије. Пазите, два човека су била у то време на тој – назови како хоћеш, помоћни досије, папир, небитно је, омот… – Славко Ћурувија и Александар Тијанић, Тијанић је број два. Е видите, с тим човеком ми нису дозволили да обавим информативни разговор. Цензоловка: Са Тијанићем? Кецман: Да. Цензоловка: Због чега? Кецман: Не знам. Мени необјашњиво. Због чега? Не видим разлог. И онда видите генезу, да је позивао на рушење Милошевића, по моделу у Румунији. И све ти је јасно. Не треба да читаш даље, не треба да идеш даље. И онда имаш доле контакте – из ове амбасаде, из оне… И нормално, кад имаш све ове ствари – просто ко књига.

Ромић прати Славка улицом, Курак излеће из белог голфа

Цензоловка: Да ли можете да реконструишете убиство? Да ли знате где су стајали Ромић и Курак када су они пролазили улицом и улазили тамо?

Кецман: Ромић је преузео праћење Славка Ћурувије од момента прекида.

Цензоловка: Значи он је ишао иза њих Улицом Иве Лоле Рибара?

Кецман: Он је, по мом мишљењу, ишао улицом, а извршилац је седео у возилу – највероватније у белом голфу. Кад је преузео праћење, базне станице показују да је кратко позвао Курака. Не знам шта му је рекао, али позив је био кратак и вероватно је рекао само „преузео”, „креће”, тако нешто. Било је сасвим довољно времена да се он припреми, да се споје, да заједно уђу у пролаз.

Цензоловка: На суу смо видели да су сведоци из Деветог одељења најчешће изговарали „не сећам се”. Неки су међу њима деловали толико конфузно да смо се питали шта им се догодило…

Кецман: Сви ти сведоци су прошли јако озбиљну процедуру у јавној безбедности. Пре тога су је прошли у РДБ-у и вероватно им је скренута пажња да, уколико тамо желе да наставе да раде и примају плату, морају да се повинују прописима, правилима и наредбама које добијају од непосредног старешине.

Они су озбиљна испитивања прошли код нас у полицији. Тада смо схватили да је одређени број људи и психички попустио због тих ствари. Поједини су били на лечењима, неки су променили радно место, али су остали доследни својим изјавама – „не сећам се, било је давно” итд.

Ипак – одређени број људи нам је све тачно рекао, конкретно, потврдили су. Ћурувију је тајно пратило најмање 27 припадника Деветог одељења, можда их је било и више. Они који су га пратили на дан убиства, после тога су се сви нашли заједно. Тада су схватили да су опет злоупотребљени, на исти начин као што су били за Ибарску… Људи су радили свој посао.

 Радосаљевић једини искрен, али се уплашио на суђењу

Цензоловка: Али зашто баш због тога, што су радили свој посао, нису проговорили? Тог дана је пуцано у Славка, у слободу медија, у слободу изражавања… Али је пуцано и у Службу. Онај ко је прекршио закон, ко је злоупотребио тајну полицију, о чему се пуно говорило на овом суђењу, пуцао је самим тим и у Службу. Зашто нису проговорили без обзира на тај страх? После свега, имамо осећај да таква Служба и даље влада овом државом, да владају мрачна правила те Службе, која је злоупотребљена чак и за убијање људи.

Кецман: Има неколико одговора на то ваше питање. Један је њихов начин размишљања: „Нисам ја то урадио, ја сам само радио свој посао, све сам радио по наређењу начелника, свог претпостављеног, требало је да они дају све информације о том убиству.”

 Други начин размишљања: „Ја морам остати ту да радим, нећу да изгубимо посао.”

То су били људи са средњом стручном спремом, нико није имао факултет, засновали су радни однос, имали леп посао који су волели.

Да је неко проговорио, питање је да ли би остао у Служби, на који начин би се опходили према њему, како би се понашали према његовој породици, од чега би живео…

Џиги, један од њих, кренуо је странпутицом – управо онај који је рекао да је видео белог голфа из Деветог одељења на лицу места, па је после променио исказ.

 Цензоловка: Александар Радосављевић? Он је пред судом, како смо сви могли да видимо, деловао конфузно, смушено, контрадикторно. Рекао је да је уплашен. Одговорио је да претпоставља да су му шефови рекли да о убиству Славка Ћурувије не прича? Он је, 2007. године у истрази, рекао да је видео бели голф у близини места убиства, да би пред судом, на директно питање председнице већа о томе зашто сада каже да није видео бели голф, рекао: „Не, нисам видео, нисам, али… Откуд знам.”

 Кецман: Александар „Џиги” Радосављевић је рекао да је бели голф видео. Добро се сећам да је рекао и то да тај голф није имао неку лајсну на вратима, да га је по томе запамтио. Дефинитивно је једини међу припадницима Деветог одељења био искрен у вези са белим голфом.

То на суђењу није поновио јер је био уплашен. А и како не би био уплашен, кад је његов рођак убијени припадник РДБ-а Момир Гавриловић (изрешетан после састанка у кабинету тадашњег председника Војислава Коштунице, прим.нов.).

У државним службама механизми су јако суптилни, застрашују их тако да не можеш непосредном руководиоцу доказати да ти је то урадио, али он ће те полако кињити, мобинговати, деградирати, неће ти дати ништа. На крају ћеш се осећати тотално бескорисно, небитно. Или ћеш оболети или ћеш гледати да промениш посао, да одеш из те институције. То је лудо време било, борио си се за свој живот.

Цензоловка: Неки из Службе, који нису хтели да ћуте о злоупотребама, прошли су драстично, као Владимир Николић, шеф одељења аналитике у време убиства, који је најпре добио отказ, а онда ухапшен.

Кецман: Да, он је „заглавио” робију у Забели. И да ли радницима Деветог одељења треба тако нешто у тој целој ситуацији? А знају да нису повукли обарач, да су радили свој посао…

Зоран Павић, начелник пратећег одељења, кога је Радоњић критиковао – је умро. Цвијетин Милинковић, дежурни начелник на дан убиства, који је уписао Радоњићеве наредбе у дневник дежурства – је умро.

Цензоловка: Да ли постоји нешто сумњиво у вези са њиховом смрћу?

Кецман: Не знам. Психа је ту била, можда? Нешто што је човеку отежавало живот.

ПОЛИТИЧКА ПОДРШКА Цензоловка: Да ли сте икада осетили да имате политичку подршку за истраживање овог случаја?   Кецман: Знате шта је политичка подршка за мене? Дозволи ми да радим свој посао без притисака. И по закону. Немој ми сваких пет минута: „Е шта има?” Од тог посла нема ништа. Политичка воља је да изнедри такав систем, да из полиције изнедри људе који ће степеницу по степеницу ићи и радити свој посао. Да ти људи дођу на позиције и да тамо могу да раде свесно и трезвено, да кажу: „Чекајте људи, нисмо добро урадили лице места, хајде поново да то радимо.”

Цензоловка: Искази Зорана Павића и Цвијетина Милинковића, мада су они међу најважнијим сведоцима, нису међу доказима пред судом, а њих више није могуће добити пошто су умрли. Да ли сте причали с њима?

Кецман: Не могу да се сетим да сам разговрао са покојним Зораном Павићем, мислим да је он пре тога умро. А са Цвијетином сам причао. Јасно ми је као дан. То шта је човек рекао сам рекао на суђењу онолико колико ме председница судског већа није спречила да кажем.

Јасно је као слика: као што сам вам раније рекао, после свих примењених мера и радњи, једина законита мера била би лишење слободе и спровођење судији за кривично дело, уколико је такво дело доказано. А не физичка ликвидација „објекта”.

Време убиства није спорно

Цензоловка: Ви истичете како је кључ решавања и најтежих случајева полицијски квалитетно обрађено место убиства. Како је у овом случају могуће да се податак из оптужнице, о времену убиства Ћурувије, и оног ко је обрађивао лице места, разликују? У оптужници се каже да је то било између 16.37 и 16.45, док је на увиђају са лица места забележено да је то 17 сати.

Кецман: То је оријентационо време. Онај ко је дошао на увиђај, констатовао је то време, убиство се десило раније. Техничар је дошао из полицијске станице Стари град или из „Двадесет деветог”. То је близу, стигли су за 15 минута. Констатовао је 17 сати, то је време кад су били на лицу места.

То се све тачно може утврдити. Сходно свим овим прикупљеним подацима о комуникацијама и томе где су они били, знамо када су извршиоци побегли са лица места, тако да је у то време убиство већ извршено. Нешто пре 17 часова, они су отишли. Нормално да ће одбрана да се ухвати за тај моменат када је дошао техничар и написао извештај.

– Од тужилаштва је стигла информација да се прети Легијиној породици. Ми смо  обезбеђивали породицу. Они су одмах исељени и штићени.

– Сасвим је довољно што је Легија остао при ранијој изјави. Он је остао доследан – једном када се да изјава пред истражним органима, то је валидан доказ и он није хтео да то понавља.