Вести
23. 11. 2012.
Политичари обесмислили идеју Јавног сервиса
Политичари су упропастили и обесмислили идеју јавне телевизије, јер су је годинама претварали у оруђе партија на власти, које су преко ње остваривале утицај и своје интересе. И то је оно што код многих ствара одбојност према обавези да плаћају такав јавни сервис, који би по дефи ницији требало да буде сервис грађана, а не политичара и појединаца - каже за „Блиц“ Нино Брајовић из Удружења новинара Србије.
Да ли због незадовољства програмом или недостатка пара или, једноставно, одбијањем наметања било какве обавезе, тек - за разлику од Хрватске где је наплативост претплате скоро 100 одсто, у Србији она не прелази 40 процената.
Оно што је сигурно јесте да оваква статистика има много дубље корене од пуког немања пара.РТС се дефинитивно не схвата на прави начин. Грађани морају да плаћају претплату јер је то јавно добро, а ми га никада тако нисмо третирали, већ као
политичку ловину коју треба искористити за ширење свог утицаја - каже Вукашин Обрадовић, председник НУНС-а.
Из РТС већ месецима стижу вапаји да је финансијска ситуација неиздржива и да без додатних пара следи колапс. У међувремену се у јавности расправљало о могућим моделима будућег финансирања РТС.
Претплата као порез
Један од предлога је да се примени исти принцип као у Хрватској где се претплата практично наплаћује у облику пореза. Сви запослени грађани, наиме, имали би свој порески број, преко којег би се контролисала примања, а у случају да неко не плати претплату, тај износ би му аутоматски био скидан с рачуна. Модел који се сада примењује у Србији сличан је ономе који постоји на чувеном британском Би-Би-Сију који се фи нансира из претплате.
У Великој Британији постоји консензус да грађани желе да имају јавни сервис попут Би-Би-Сија и да су спремни да га као таквог плаћају. Када је Маргарет Тачер средином осамедесетих година покушала да га приватизује, у томе није успела јер су анкете и анализе показале да је 90 одсто Британаца против тога. Е то је за нас главно питање, како успоставити ту корелацију између грађана Србије и РТС-а - каже Раде Вељаноски, професор Факултета политичких наука.
Објективност пре свега
Оно по чему јавни сервис треба да се издвоји од других, јесу садржаји који нису исплативи за комерцијалне телевизије попут дечјих, културних и образовних програма. Он мора да буде репер објективности, непристрасности и истинитости.
- РТС би сигурно морао да буде квалитетнији. Постоје бројне замерке на недостатак квалитетног дечјег, образовног и културног програма, и ја сам сагласан с тим. Али знате, да би то било боље, за то су потребне паре. За нормално функционисање РТС-а потребно је око 100 милиона евра годишње, а они са садашном претплатом и приходима од маркетинга једва да ће ове године достићи 70 милиона евра. Са таквом фи нансијском ситуацијом, тешко да се може боље - објашњава тренутну ситуацију члан Управног одбора РТС-а Милан Николић.
Упркос жалбама грађана што морају да плаћају претплату за РТС, оно што је сада сигурно најопасније јесте да се РТС врати на фи нансирање из буџета, јер уколико буде фи нансијски зависио од државе, могућност притиска политичара и појединаца ће бити већа. У таквом односу јавни сервис неће моћи да ради оно што је његов задатак - да буде у служби грађана.
Би-Би-Си као добар пример
Би-Би-Си има више од 23.000 запослених и мноштво канала који се емитују преко ТВ-а, радија и интернета. У Британији се финансира готово искључиво од претплате, и због тога на њиховим програмима нема реклама. Грађани на годишњем нивоу плаћају око 160 евра претплату, а наплативост је више од 90 одсто. Би-Би-Си годишње приходује више од 3,6 милијарди долара од претплате, 222 милиона од маркетинга, 280 милиона од државних донација и 270 милиона остварује на друге начине. Држава, с друге стране, фи нансира комплетни програм светског Би-Би-Си сервиса, али то је нешто потпуно друго јер је реч о програму који се не емитује у земљи, већ само у иностранству.
Законске обавезе Јавног сервиса
Да емитује информативни, културни, уметнички, образовни, верски, научни, дечји, забавни, спортски програм и друге садржајенезависност од било каквог утицаја власти, политичких организација или центара економске моћи, производња и емитовање програма намењеног свим сегментима друштва, без дискриминације поштовање принципа непристрасности и објективности у третирању различитих политичких интереса залагање за слободу и плурализам изражавања јавног мишљења
спречавање било каквог облика расне, верске, националне, етничке мржње или нетрпељивости у погледу сексуалне опредељености емитовање програмског садржаја који изражава културни идентитет како народа, тако и националних мањина
да обезбеди програм на језику мањина емитовање програма независних продукција (10 одсто на годишњем нивоу) у време предизборне кампање, обезбеђивање бесплатног и равномерног емитовања промоције политичких странака, коалиција и кандидата.
Коментари (2)
Остави коментар24.11.
2012.
Promena "javnog servisa" u "javnu sluzbu"
ОдговориNa pocetku mog jucerasnjeg komentara napisao sam: "Ideja javnog servisa bice, izgleda, zamenjeni idejom javne usluge ..." To sam napisao u sali. U stvarnosti, u duhu naseg jezika i u skladu sa vazecim Zakonom o javnim sluzbama, "javni servis" moze i treba da se promeni u "javnu sluzbu" ili, preciznije, u "javnu audio-vizuelnu medijsku sluzbu" (tj. "javnu informacionu sluzbu").
Naime, pojam javnog servisa je dvoznacan: funkcionalan i organizacioni. Prema prvom, funkcionalnom pojmu, javni servis su servisi ili usluge koje su zbog svoje vaznosti za ekonomsku, drustveni i kulturnu egzistenciju i razvoj drustvene zajednice mogu smatrati servisima ili uslugama od opsteg (ekonomskog) interesa. Po drugom, organizacionom pojmu, javni servis ili sluzba je telo koje pruza servise ili usluge od opsteg (ekonimskog) interesa (videti: http://europa.eu/legislation_summaries/glossary/public_service_en.htm ).
Javno preduzece "Emisiona tehnika i veze", koje je svojevremeno izdvojeno iz sastava Radiodifuzne ustanove Srbije (RTS), predstavlja takodje javnu sluzbu, tacnije, javnu komunikacionu sluzbu.
23.11.
2012.
Promena "javnog servisa" u "javnu uslugu"
Javni servis verovatno nije javno dobro. Ideja javnog servisa bice, izgleda, zamenjeni idejom javne usluge, u skladu sa nize navedenim terminoloskim odredbama iz clana 2. Zakona o budzetskom sistemu (ZBS):
ОдговориJavna sredstva su sredstva na raspolaganju i pod kontrolom Republike Srbije, lokalne vlasti i organizacija za obavezno socijalno osiguranje (tacka 4);
Korisnici javnih sredstava su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzeća, pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, druga pravna lica u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini, kao i javne agencije i organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama (tacka 5);
Javna dobra su prirodna bogatstva čije je korišćenje uređeno posebnim zakonom, kao i dobra koja su posebnim zakonom utvrđena kao dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi (tacka 18a);
Javne usluge su sve usluge koje su korisnici javnih sredstava u skladu sa zakonom obavezni da pružaju pravnim i fizičkim licima (tacka 18b).
Ideja pretplate bice, cini se, zamenjena idejom takse, u skladu sa odredbama clana 17. ZBS, koje glase:
Takse se mogu uvoditi samo zakonom kojim se može propisati njihova visina ili se tim zakonom može dati pravo određenom subjektu da utvrdi njihovu visinu.
Taksa se naplaćuje za neposredno pruženu javnu uslugu, odnosno sproveden postupak ili radnju, koju je pružio, odnosno sproveo nadležan subjekat iz stava 1. ovog člana.
Taksa se ne može naplaćivati za izdavanje dokaza i bilo kojih podataka koje lice pribavlja od jednog državnog organa, a po nalogu drugog državnog organa.
Visina takse mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge, odnosno sprovođenja postupka ili radnje i mora biti utvrđena u apsolutnom iznosu, odnosno ne može biti utvrđena kao procenat od promenljive osnovice.
Ministar će urediti metodologiju i način utvrđivanja troškova pružanja javne usluge.
Ako visina takse nije utvrđena zakonom, na akt kojim se utvrđuje njihova visina subjekat iz stava 1. ovog člana mora pribaviti saglasnost:
1) ministarstva nadležnog za finansije u slučaju da visinu takse utvrđuje subjekat centralnog nivoa države;
2) organa nadležnog za finansije u slučaju da visinu takse utvrđuje subjekat pod kontrolom lokalne vlasti.
Odredba stava 6. tačka 2) ovog člana ne primenjuje se u slučajevima kada visinu takse utvrđuje nadležni organ lokalne vlasti.
Za jednu javnu uslugu može se naplaćivati samo jedna taksa.