Вести

20. 03. 2023.

Аутор: Перица Гуњић Извор: Цензоловка

Исповест Драгана Кецмана (3): Сакрио сам податке са базних станица од Службе. Срушио сам алиби Ромићу

Није ми падало на памет да са било којим политичарем разговарам о убиству Ћурувије, каже за Цензоловку пензионисани пуковник полиције Драган Кецман, који током 15 година истраге овог злочина није имао никакву подршку, осим свега 2-3 људи којима је веровао

 

На основу пројекта који смо радили са Безбедносно-информативном агенцијом (БИА) и анализом базних станица мобилне телефоније, можемо сваког извршиоца да „фиксирамо”, да одредимо тачно место на ком се налазио у време убиства. Сва убиства која су се десила 1999. године! Могу то да потпишем – каже у интервјуу за Цензоловку пуковник полиције Драган Кецман који је расветлио убиство Славка Ћурувије и открива како је готово 10 година држао у тајности податке са базних станица мобилне телефоније, који су данас на суђењу кључни докази против четворице припадника бившег Ресора државне безбедности, оптужених за овај злочин.

„Нема од кога да се за ово сазна, или сам ја или сте ви. Ово не сме да изађе”, рекао је Кецман тужиоцу и двојици најближих сарадника када је дошао до података са базних станица 2005. године.

Цензоловка: Да ли то што сте открили подакте са базних станица из 1999. године значи да је и друга убиства крајем деведесетих могуће разрешити, као у случају Славка Ћурувије?

Кецман: Могуће је, али у то време смо имали и среће и били веома упорни да пронађемо битне материјалне трагове, који ће у целом поступку сруштити алиби извршиоцима кривичног дела, што је јако битно.

На основу пројекта који смо радили са Безбедносно-информативном агенцијом и анализом базних станица мобилне телефоније, и данас можемо сваког извршиоца да „фиксирамо”, да одредимо тачно место на ком се налазио у време убиства. Сва убиства која су се десила 1999. године! Могу то да потпишем.

Цензоловка: Као што сте то урадилии са подацима са базних станица мобилне телефоније, које одбрана оптужених за убиство Ћурувије доводи у питање, каже да су непоуздани, па чак тврди и да не постоје?

Кецман: Дајте ми свој број телефона из 1999. године и са опремом на којој смо радили (опрема је у БИА, као и софтвер Орацле), урадио бих вам реконструкцију кретања, где сте били и са ким сте и колико разговарали.

„Ево ти број”: После те реченице отварају ми се сва врата

Цензоловка: Ви сте податке са базних станица од Мобтела добили 2005. године, а законски су провајдери били обавезни да те податке чувају три године? Како то да их је Мобтел имао после шест година?

Кецман: Па знате како смо их пронашли? Из једног простог разлога – поштујући закон. Мобтел је у то време морао да нарезује и бекапује податке са базних станица због тужби грађана који су били незадовољни висином рачуна. Према закону, они су морали да их складиште док се судски процеси не заврше. Када се једном бекапује, то остаје у компанији.

У том периоду 1999. године, подаци које су имали су се преклапали за више месеци и на више места. На четири места су имали бекаповане податке за април те године. Чували су их у неким просторијама. А ми Срби кад оставимо тако нешто, то остаје и увек ће нам требати (смех).

Цензоловка: Одбрана оптужених, па и само првостепено веће Специјалног суда, тврдили су да сте те податке узели незаконито? Апелациони суд је два пута кључне доказе о базним станицама враћао назад у процес, после жалби тужиоца.

Кецман: Све је током овог процеса рађено у складу са законом. Мало људи познаје ову област, па чак и неки тужиоци и судије не знају да, према закону, када нешто полицијски службеник прикупи, обављајући неку службену радњу, он за то не мора да изда потврду.

Да, да, довољно је да га позове тужилац или судија и да полицајац пред њима каже: Дана тог и тог отишао сам ту и ту, водио сам разговор са тим и тим, он ми је дао то и то, донео сам то и то у канцеларију и предао тужиоцу.

То је законит начин поступања.

Не знају, верујте

Цензоловка: Чему онда онолика драма током суђења за убиство Ћурувије око тога да ли сте и када издали потврду о одузимању података са базних станица мобилне телефоније Мобтела?

Кецман: Па не знају! Не знају, верујте.

Цензоловка: Да ли је то тако било према закону из 2005. године? И да ли је тако и према данас важећем закону?

Кецман: По закону који важи сада, морате за то имати наредбу. Према закону из 2005. године ни наредба није била потребна. Решење ресорног министарства да си члан полицијске групе која ради на расветљавању одређеног случаја било је довољно.

Али ја сам се учио кроз каријеру и није ми било тешко да све урадим по ЗКП-у (Закону о кривичном поступку), направио сам записник, констатовао шта је одузето, потписао…

Све то је у овом нашем случају У-РА-ЂЕ-НО! Ти исти који кажу да је све намештено – ево, позивам их да дају свој број телефона из 1999. године тужилаштву, које може да реконструише до детаља њихово кретање и у априлу и током целе те године, у секунду. Знаће с ким су причали, када, где су били. Тај софтвер и даље постоји.

А та теорија да смо ми нешто незаконито радили… Да смо подметали! Баш бих волео да видим стручњака који ће то што смо радили да демантује.

Од 2003. године активно радим на истрази тог убиства. То су били озбиљни разговори са више стотина људи, само око тих базних станица – што људи из Мобтела, што из Службе.

Први помак је направљен када ми је сарадник из Ресора државне безбедности дао број телефона господина Ратка Ромића. Ту ми се отварају сва врата.

Служба је крила податке о бројевима телефона својих сарадника

Цензоловка: Тек 2005. године добијате број мобилног телефона Ратка Ромића?

Кецман: Тек тада! Први пут! Имам у својој свесци, у нотесу из тог периода, уписано на папирићу, на чијој је другој страни име мог сарадника који ми је тај папирић дао у ходу, док смо се мимоилазили и само рекао: „Ево ти број”.

Цензоловка: Сигирно сте Ромићев број РДБ-у тражили и раније?

Кецман: Знате како ради Ресор државне безбедности? Питате их да дају Ромићев број, они дају неки пети, небитан. Једини начин је да сам набавиш Ромићев број и да онда тражиш и друге бројеве које је користио. Тек ти онда дају. Кад тражиш нешто описно, они дају описан одговор, никад прецизан.

Исто је било и са досијеом „Ћуран”. Када сам га тражио, морао сам да наведем конкретне ствари из њега да бих могао да га добијем и прочитам. Зоран Стијовић (бивши функционер РДБ-а, који је отворено критиковао злоупотребе Службе, прим. нов.) ми је у томе помогао, дао ми тачне датуме и контакте који су стајали у досијеу „Ћуран” у београдском центру РДБ. Не сећам се тачно када је то било, можда 2005, можда и неку годину касније.

ДА САМ НАДЛЕЖНИМА РЕКАО ЗА БАЗНЕ СТАНИЦЕ, ДАНАС НЕ БИСМО ИМАЛИ СУЂЕЊЕ Цензоловка: Упркос целој Служби, то сте од њих скривали неколико година… Кецман: Господ Бог нас додирнуо… То је било – не питај ме. Знали смо само ја и још двојица људи… Цензоловка: Ипак, како то да тако моћна тајна Служба, која свуда има своје људе, толике године није провалила квалитет ваших доказа. А имате их још од 2005. године? Кецман: Искрен да будем, то сам добро сакрио. За те доказе знао је веома мали број људи. Знао је тужилац и само пар људи из екипе која ради са мном. Рекао сам им: „Нема од кога да се за ово сазна, или сам ја или сте ви. Ово не сме да изађе.” Цензоловка: Крили сте то и од колега на вишим функцијама? Да ли је неки политичар знао за резултате Ваше истраге? Кецман: Крио сам од свих. Није ми падало на памет да са било којим политичарем о томе разговарам. Само са том двојицом људи који су радили са мном. Цензоловка: А Ваши надлежни? Кецман: Да сам то њима рекао, данас не бисмо имали поднету кривичну пријаву. Не зато што су они нешто одавали. Него, зна се како то иде – моји надлежни реферишу својим шефовима, ови реферишу даље, то дође до министара и – готово. Све би отишло у сасвим другом правцу и не бисмо имали суђење. Да није било Верана Матића, да нисам у њега стекао поверење, да нас није Бог некако спојио, исто тако ми данас овде не бисмо седели и не би било суђења за убиство Ћурувије. Жао ми је што није жив још један човек који је овоме много допринео и који је оставио велики траг у систему у коме је радио и много помогао у истрази и мени и целој екипи која је радила на расветљавању овог убиства. Био је млад човек, али са великим ауторитетом – мислим на Горана Ненадовића, који је био начелник Посебног одељења у затвору Забела.

Ромић се држао приче о рођендану јер није знао за податке са базних станица

Цензоловка: Ромић је током истраге рекао да је 11. април провео на рођендану ћерке у Борчи, да би касније, на суђењу, мењао причу и рекао да је ишао до посла, али доста чудним, заобилазним путем… Шта кажу на то докази о његовом кретању које сте Ви обезбедили?

Кецман: Суштина једне озбиљне истраге је, како ми то у жаргону кажемо, „срушити алиби” особи која се доводи у везу са извршењем убиства. У овом случају управо то што је он тврдио да је био на рођендану са породицом, у својој кући у Борчи.

Ромић се држао те приче све време, до тренутка када су они у тужилаштву први пут званично саслушани и када су схватили да је враг однео шалу. Тако да та његова прича, коју је понављао при разним саслушањима – не стоји, јер је био у Улици Иве Лоле Рибара (данашња Светогорска, прим. нов.). Базна станица нам показује да је он у време убиства био у близини и на месту убиства Славка Ћурувије.

Интересантна је и његова комуникација, дан пре и на сам дан убиства – у та два дана (10. и 11. априла) је идентична. Са особама које су се нашле у кривичној пријави. То је био исти круг телефонских бројева, са истим лицима је разговарао.

Суштина истраге је била – обратити се Ресору државне безбедности и везати за сваки број мобилног телефона име оног ко га је тада користио.

Захваљујем људима из РДБ-а због тога што нам доставили потврду да су бројеви које смо имали заиста користили оптужени за убиство. Сем – господина Курака. Курак је добио телефон преко Милорада Вучелића (бивши високи функционер СПС и директор РТС, прим. нов.) и фирме „Влацеб”. Сизифовски посао је био доћи до правог корисника тог броја.

Тек смо на крају дошли до секретарице Вучелићеве фирме, која нам је открила да јој је Вучелић рекао да се та два броја мобилних телефона дају Кураку, који је тада, наводно, био у његовом обезбеђењу.

Када смо дошли до Кураковог броја сложиле су се све коцкице. Курак је после на своје име узео тај број, оставио податке из личне карте у Мобтелу, тако да је било јасно ко је власник тог броја.

Искрен да будем, молио сам Бога да они, кад је почела истрага, потврде своје наводе из претходних изјава – да Ромић каже да је био на рођендану своје ћерке у Борчи. Када је то изјавио, током званичног узимања изјаве, тог момента је срушен алиби извршиоцу кривичног дела.

Када су оптужени после истраге схватили да су подаци са базних станица озбиљан материјални доказ, који их „везује” за место убиства, да на основу тога могу да буду осуђени и да је довољна још једна реч која ће то потврдити – знали су да је тиме круг затворен.

Током даље истраге и суђења они покушавају у изјавама да се „приближе” месту убиства, јер су схватили да су у првобитној фази изјавили нешто што није тачно и да постоји доказ који оповргава то што су рекли.

Од 2005. године имам листинг позива Ромића и Курака. Они то нису знали

Цензоловка: Имали сте посла са искусним оперативцима као што је Ромић, који исто тако има искусну адвокатицу, па сте му ипак оборили алиби…

Кецман: И код тужиоца у предистражном поступку, који је трајао шест месеци, они су позвани, у присуству својих адвоката, да се изјасне о околностима њихових комуникација. Конкретно су одговарали на питање где су тачно били на дан убиства и дан пре тога.

Они су „бежали” од података о њиховој комуникацији 10. и 11. априла, „бежали” са лица места у кућу где су мислили да имају алиби, али тада нису знали чиме ми располажемо као истражитељи. Мислили су да нећемо моћи да докажемо њихову комуникацију, а ја већ у то време имам у рукама листинг њихових позива преко мобилног телефона.