Вести
22. 11. 2012.
Институције игноришу процес
Прелазак са аналогног на дигитално емитовање телевизијског програма мора бити убрзан, уз сарадњу свих учесника, јер је за завршетак процеса остало свега 2,5 година, а до сада је урађено 15-20 одсто.
Државни секретар у Министарству трговине и телекомуникација Стефан Лазаревић је казао да је до сада у процесу дигитализације мало урађено.
„Немамо план покривања, технолошки пројекат, пројекте реконструкције, нису решена имовинско-правна питања на многим локацијама, немамо представу каква нам опрема треба, а за сада имамо само идеје које нису реализоване“, казао је, подсетивши да је крајњи рок за завршетак дигитализације 17. јун 2015. године.
Он је на округлом столу на тему „Сарадња различитих актера у решавању изазова процеса дигитализације“ казао да постоји лоша координација између институција које су носиоци овог процеса, да су рокови у Акционом плану и активности доношени напамет и да није било довољно комуникације са Рателом, РРА и ЈП Емисиона техника и везе (ЕТВ).
Процес дигитализације мора бити предвидив, са роковима који ће се поштовати и бити реални за шта је потребна помоћ свих који су укључени у процес, нагласио је Лазаревић. Он је подсетио да је Влада Србије недавно усвојила план намене по ком би дигитална дивиденда, део спектра који ће бити ослобођен услед бољег искоришћења после дигитализације, бити намењена за мобилни широкопојасни интернет, што ће „омогућити развој руралних предела, бољи развој бродбанда што је кључ развоја привреде и друштва“.
Директор Републичке агенције за електронске комуникације (Рател) Милан Јанковић је казао да је агенција указивала на то да је потребно убрзати цео процес дигитализације, подсетивши да је држава преузела ову обавезу још 2006. године.
Према његовим речима, цео процес дигитализације ће ићи фазно, јер нема слободних фреквенција за потпуни прелазак одједном. Он је подсетио да је почетком године било 154 телевизије, пет националних, шест за град Београд, једна у Војводини, 27 регионалних и 115 локалних.
Јанковић је подсетио да је Закон о електронским комуникацијама донет по хитном поступку управо због дигитализације, истакавши да је потребно донети и нови закон о електронским медијима. Осим тога, како је казао, потребно је урадити пројекат мреже и техничко-економске анализе у наредна три месеца. Јанковић је истакао да су мобилни оператери изузетно заинтересовани за дигиталну дивиденду, што ће држави донети знатна финансијска средства.
Помоћница директора ЈП ЕТВ Драгана Ћурчић казала је да постоје одређене регулативне препреке које предстваљају тешкоће у процесу дигитализације. Према њеним речима, зоне покривања комерцијалних сервиса ће бити исте као и зоне јавних сервиса што ће подразумевати веће трошкове. Она је објаснила и да ће програми локалних сервиса бити емитовани у оквиру другог мултиплекса, а самим тим ће бити виша цена за локалне емитере који улазе у простор регионалних емитера. Ћурчић је казала и да је буџетом предвиђено да се ЕТВ следеће године задужи за 75 милиона евра који ће бити намењени за дигитализацију.
Адвокат Асоцијације независних електронских медија (Анем) Милош Стојковић казао је да би нови закон о електронским медијима увео нови систем у регулисању односа емитера и оператера који пружају техничке услуге и прибављају радио-фреквенције. Према његовим речима, емитер више не би био носилац дозволе за радио-фреквенцију, него ће бити задужени само за програмски аспект. Осим тога, како је казао, емитери морају јасно знати које трошкове ће плаћати и на шта да рачунају када је реч о накнадама које морају да плаћају држави.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.