Вести
15. 11. 2012.
Новине
Новинарство никад није било лагодан посао, напротив, увек је то био рударски рад с озбиљном одговорношћу за производњу политичких калорија, али се није ваљао по блату као данас.
Као и у другим професијама, новинарски еснаф у срећнијим временима живео је по канонизованим, а најчешће нигде неисписаним правилима. У новинску редакцију нисте могли ући, ни као писмо читаоца, без озбиљног знања, образовања, примерене културе. Читаоци су тада куповали новине због имена новинара, писаца чији је друштвени углед био раван познатим глумцима или књижевницима. Политичари су нас поштовали и зазирали од нас.
Знало се тада где седе новинари „Борбе“, а где „Политике“. Истина често смо се мешали и дружили мада су били ривалски тимови. За кафанским столовима се знало ко где седи, ко има право да приђе столу, није свакоме било место за Тиркетовим столом, за столом где је седео Либеро Маркони, Југ Гризељ или Миро Радојичић, Ђука Јулијус, Станислав Маринковић, Озрен Недељковић...
Било је ту увек беспарице, али и поверења између нас и кафеџија. Било је и ривалства „Борбине“ и „Политикине“ куће, било је и кафанских расправа о еснафу „манама“ и „врлинама“ једних и других. И све с уважавањем.
Данас новинама често управљају сумњиви карактери без знања, образовања, али јасних намера. Они су пресрећни што су слуге. Да којом несрећом знају да напишу три сложене реченице без граматичких и правописних грешака, тражили би звање академика.
Ништа се не догађа случајно и све што је у нашем дворишту наше је. Нисам ничији адвокат, али сад је актуелна прича о Прессу, мојим новинама. Питам вас да ли су се сви проблеми државе Србије баш овде сабрали. Цела Србија је продата на распродаји, купљена новцем с егзотичних острва, новцем без порекла и сумњивих власника. То није проблем, проблем је Пресс.
Зашто? Зато јер на сцени је беспризорна битка за медијску превласт и нову контролу медија у Србији. Наравно и за новац. Сами новинари и новине обављају артиљеријску припрему за нови медијски гето. Скоро сви медији у Србији изузев РТС-а створени су уз помоћ прикривених власника, тајкуна, нејасних иностраних донација. Сви ти медији нису проблем, ни њихови власници, неки од њих сецикесе и слугани свих режима. Проблем је Пресс, јер с Прессом се сад не истерују друштвени принципи, него, нажалост, политички обрачун с оним што ће уследити наредних месеци.
Није чудо што нам се све ово догађа. Какви смо карактери, тако и живимо. А, изнад свега уживамо и лепо нам пристаје да будемо слуге. А, да су новине и новинари само радили свој посао, Србија би данас била боља и срећнија.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.