Вести
14. 11. 2012.
Слободни медији су тврђава друштва
Пола Тиде, в. д. шефа Мисије ОЕБС у Србији, говори за Данас
Надамо се да одлука Министарства правде, да не избаци клевету и увреду из Кривичног закона (КЗ) није коначна и да ће постојати простор за разговор, каже за Данас Пола Тиде, в. д. шефа Мисије ОЕБС у Србији, на питање да ли ће ОЕБС покушати да утиче на промену става Министарства правде, које је одбило да из КЗ-а избаци увреду и клевету, упркос препорукама Европске комисије.
Како наводи Тиде, Мисија ОЕБС-а је спремна да пружи помоћ и савет, јер ОЕБС подржава декриминализацију клевете и увреде у свим својим државама чланицама.
- Законска могућност кривичног гоњења новинара довела би до аутоцензуре, што би имало велике последице по слободу медија - наглашава Тиде. Она се слаже са тврдњом српских власти да са слободом долази и велика одговорност, додајући „да су медији у Америци, тврђава друштва и да имају надзорну улогу“.
- Новинари треба да знају да мора да се поштује етика и тачно и прецизно извештавање. Слобода и одговорност су предуслови за професионално новинарство, а то је пут ка демократском друштву. Када се увреда декриминализује, онда ће се о тужбама против медијских кућа одлучивати у грађанским поступцима. У овом случају, ми желимо да подстакнемо да одштета буде сразмерна финансијској ситуацији медијских кућа како се њихов опстанак не би довео у питање - истиче Тиде.
Да ли сте имали контаката са представницима Министарства правде или владе о овоме? Какав је њихов одговор?
- Да, наравно, али још увек се води дијалог о свему. Блиско сарађујемо са неколико радних група при Министарству правде, као и са групом која ради на примени медијских закона при Министарству културе. Мислимо да је боље да процес дуже траје него да буде урађен на неадекватан начин.
Да ли то значи да има назнака да би могло да дође до неких промена у ставу Министарства правде, односно, да ли ће клевета бити декриминализована, јер Министарство ту одредбу жестоко брани?
- Видећемо.
У Београду је боравио и председник Европске федерације новинара и разговарао је са српским властима, између осталог и о повлачењу државе из медија. Како државу удаљити из власништва медија, пошто у Србији држава поседује већину, и да ли би то допринело већој слободи?
- Повлачење државе из медија је важан предуслов за демократизацију друштва. Постоје два важна разлога за то - да би се створили једнаки услови на медијском тржишту за све играче под истим условима, а други је ограничење политичког
утицаја на уређивачку политику медија. Повлачење из медија не значи да би држава требало да престане са подршком медијских садржаја од јавног интереса. Битно је, међутим, да таква врста помоћи буде остварена на отворен и јаван
начин како се не би нарушило медијско тржиште и како би се тај процес могао надгледати. Медијска стратегија се бави овим проблемом и предвиђа повлачење државе из власништва над медијима кроз усвајање и примену релевантних закона. Да би медији могли да испуњавају надзорну улогу, морају да извештавају ослобођени пословног и политичког утицаја.
За медије није толики проблем рад у градским срединама, него у локалним, где локални функционери медијима које општина финансира кажу - ми вас плаћамо, ми одређујемо правила. Шта радити у тим случајевима?
- То је заиста велики проблем. Србија није довољно велика да би имала преко тридесет регионалних медијских кућа. Морамо да нађемо начин како да се држава повуче из власништва у медијима. Битно је да региони имају своје медије који информишу у интересу грађана и дају реалну слику ситуације. Постоје модели које користе Би-Би-Си или РАИ у Италији и Мисија ОЕБС-а ће радити са владом и локалним властима како бисмо пронашли најбољи модел за Србију.
На чему ћете током свог мандата инсистирати, у којим областима су утврђена побољшања и где су она потребна?
- Људска и мањинска права су један од кључних аспеката нашег мандата и ми их сматрамо веома важним. Скоро смо учествовали на једној конференцији са омбудсманом и Министарством здравља и разговарали смо о правима људи са
менталним потешкоћама, поготово оних који су лишени слободе. Ово спада у подршку коју пружамо у оквиру наше канцеларије за владавину права и људских права. Након ове конференције понудили смо пуну подршку изради нацрта закона о заштити права људи са менталним потешкоћама. Такође смо се јавно огласили када је отказана Парада поноса са изјавом да је Влада дужна да омогући да се поштују права људи која су загарантована Уставом - право на слободу окупљања и слободу говора.
Законодавни оквир за права мањина је комплетан, добар и свеобухватан, али је проблем у примени закона. Разлози за проблем примене закона леже у јаком политичком утицају, корупцији и недостатку владавине права, недостатку правних лекова и стручности. Све у свему, не желимо да се закони стално мењају, него да се спроводе.
Шта очекујете од свог мандата?
- Веома уживам у свом послу и волела бих да видим не само сарадњу Мисије ОЕБС-а са српским властима него и са српским друштвом, у атмосфери узајамног уважавања. Волела бих да видим да српско друштво настави да напредује. Мисија ОЕБС-а је у Србији већ 11 година и велики напредак постигнут је за то време. Надам се да ће и у будућности ићи узлазном путањом.
Очекивања од нове владе
Шта очекујете од нове Владе Србије?
- Не ради се о томе шта ми очекујемо, него шта је приоритет за Србију. Наш мандат је да пружимо подршку процесу реформи и да помогнемо држави када она од нас тражи савет. Охрабрени смо потезима нове владе у погледу европске
оријентације и реформи. Посебно поздрављамо напоре премијера Дачића у разговорима са Приштином. Импресионирани смо и тиме што нова влада жели да уведе строжу буџетску дисциплину, и њеним напорима у борби против корупције. Поздрављамо напоре Министарства правде на реформи судства. Такође, примећујемо напредак Министарства културе у настојањима да реформише медије. Очекујемо више ангажовања на развоју и интеграцији мултиетничких региона као што су југ и југозапад Србије, односно Санџак.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.