Вести
13. 11. 2012.
Тијанић: Шта сам рекао студентима
Александар Тијанић недавно је, по позиву професорке Факултета политичких наука Неде Тодоровић, одржао предавање студентима новинарства, чији један део Прес објављује. И док су оно што је изговорио студенти схватили на прави начин, с друге стране су се огласили дежурни критичари, поједини медији који су се изгледа препознали у Тијанићевом излагању...
Ко сте, бре, ви људи? Шта је ваша генерација? Која је ваша песма? Слоган? Шта пише на вашем беџу? Коме верујете? Чему кличете? Против чега сте, за шта сте? Шта мењате? Које су књиге ваше? Чему се радујете? Ко су ваши будући класици? Који је разлог вашег постојања? Зашто сте на овом свету? Коме и шта отплаћујете оваквом судбином? Зашто су ваши дугови кад их нисте направили? Зар је у вашој генерацији Че убио Фидела? Хоћете ли да генерацијски будете проклети, безначајни, кусур историје? Да личите на нас?
Пахомије и „Прељубници“
Зар је поглед на целулит Ким Кардашијан ваш крајњи хоризонт? Ваши хиперпалчеви развијени СМС-ом, ваш „Велики брат“, Пахомије и „Прељубници“, медијски натурени идеално-типски идоли са истим бројем пачјих усана и идентичним
вименима, пазареним са монотоне „Икеа“ полице; зар је то све што генерацијски можете? Што смете? Ови послератни, пре вас, видели су „Битлсе“, Кенедија, Вијетнам, Мухамеда Алија, шездесетосму, Вудсток, децу цвећа, црну браћу, Бранда, позу 69, Селинџера, нашу Златну палму, нобеловца Андрића, слетање на Месец, Олимпијаду на Јахорини, транзистор, Била Гејтса, ТВ у боји, Мерилин Монро, рачунаре „комодор“, Дилана, крај СССР-а, Зорана Радмиловића, море, „Маратонце“, Шона Конерија, Звезду као првака света, смрт Тита, даљински управљач, крај апартхејда, нашу златну у кошарци, Џајића, „конкорд“, Пикаса, први део „Кума“, ЦД, пад Берлинског зида, Арсена Дедића, отварање Кинеског зида, Бугарску у ЕУ, покривени Храм Светог Саве, грађански рат и распад Југославије. Видите ли разлику? Зашто на њу пристајете? Зашто сте, неописиво млитаво, пристали да после претходне, силицијумске генерације будете мутави силиконски нараштај?
Препарирани заморчићи
Утешно. За сада. Нисте кривци што сте такви. Ничија генетика није толико лоша. Вас су препарирали. Ви сте експонати. Заморчићи. Најпре комунизам и дуготрајна транзиција униште генерацијски и појединачни интегритет. Без интегритета нема личности. Без личности нема грађанске храбрости и одговорности. Без грађанске храбрости и одговорности нема демократије. Финално, мањак интегритета и мањак писмености дају овакво српско новинарство. Српско новинарство се онда ентузијастично укључује у дресуру српског јавног мњења доприносећи атмосфери у којој је све могуће. Људи, услед радикалног губитка свести, чак и о личном интересу, већински пристају и да Србија, повремено, закључава капије изнутра.
Таблоидно омамљивање
Таблоидна политика неминовно рађа таблоидну економију, потом таблоидну уметност, онда таблоидно новинарство и, коначно, таблоидни живот са десет сати дневно омамљивања телевизијским програмом. Какав год да је, да Србији нема
РТС-а, све ћерке биле би као Стоја а сви синови као заштићени сведоци. Није случајност. То је нечији политички пројекат да се све у Србији сведе на вечне непродуктивне сукобе и исконски рат нашег Шојица и њиховог султана Сулејмана. Кисмет, ваљда.
Друштвено дириговање
Можете се спасти само појединачно. Талентом или рмбачењем, свеједно. Будите бољи од других. Бољи од нас. Искористите овај хаос. Проникните у суштину друштвеног дириговања, опсенарства, укидања сваке спонтаности или
случајности. О томе вам гласно ћуте.
Сакупљачи ђубрета
Немојте снобовски одбацивати важност принтаних таблоида или телетаблоида за ментално здравље Србије. Они скупљају ђубре по Србији и стављају га на екран или га увијају у папир. За разлику од многих, волео бих да сваки богаташ има сопствени таблоид. Наиме, уредници таблоида су поштени људи. Они нападају само особе које су „уплаћене“, „типоване“ и наручене од газда. Тек тада, у свеопштем медијском рату моћних, где свако свог противника цинкари јавности и полицији, сазнаћемо све о свима. Дајте нам још таблоида, ако мислите добро Србији. У њима је, дакле, истина. Делић по делић, па сами слажите лего-коцке откровења.
Шта би неки будући аналитичар нашег времена могао да сазна о данашњој Србији и нама проучавајући овдашње новине? Шта би закључио о нашој култури, економији, писмености? Вероваће да смо секта, племе које је радило себи о глави, све док нам то није пошло за руком? Ми смо ћате, писари садашњости. Зато, уз ретке изузетке, живимо у свом времену и ишчезнемо са њим. Неповратно, јер тако треба.
Неда Тодоровић: Погодио је суштину
Професорка Неда Тодоровић за Прес каже да су студенти после предавања још сат времена остали да са Тијанићем разговарају и постављају му питања.
- Он је бриљантан новинар. Написао је сјајан текст и лепо га је насловио „Прва лекција из новинарства“. Онда је то у свом стилу испричао. Рекао је праве ствари, суштину - каже Тодоровићева. Она наглашава да је страшно што је три недеље у појединим медијима прављена кампања око текста чији прави садржај нико није знао.
- Ово је школски пример како настаје фама или гласина. Била сам згрожена три недеље гледајући како настаје фама од нечега, а да нико не зна шта је заправо речено, што ми говори страшне ствари о нашем новинарству. Он је пустио три
недеље да круже гласине и онда је само објавио оно што је говорио. И шта ћесада ти који су пустили гласину? - завршава она.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.