Вести
13. 11. 2012.
Кривично гоњење новинара противно стандардима
Кривично кажњавање новинара је противно међународним препорукама и стандардима. Србија мора да покаже да је спремна да се укључи у модерне токове, а један од корака је и хитно укидање кривичног гоњења новинара, каже за Данас Оливер Вујовић, генерални секретар медијске организације Југоисточне Европе (СЕЕМО), поводом одлуке недавно формиране радне групе Министарства правде да из Кривичног законика не избрише кривично дело увреде и клевете.
Он истиче да је изненађен овом одлуком Министарства правде, првенствено зато што је претходна влада у више наврата најављивала брисање ових кривичних дела.
- Премијер Ивица Дачић је у више сусрета са мном у протеклим годинама истакао важност медија и новинара и надам се да ће се он лично заложити да Србија укине кривично кажњавање новинара. Новинар не сме због писања да има страх да може да заврши у затвору. Свако може да направи грешку, па и новинар, али зато постоје системи одговарања у цивилном, грађанском закону. Кривични закон није за то, наглашава Вујовић.
Према његовим речима, СЕЕМО, као и све међународне организације и асоцијације новинара, јединствени су у ставу да кривично кажњавање новинара угрожава слободу медија.
- Надам се да је изјава да Србија не жели да укине кривично кажњавање новинара грешка некога у администрацији, који је тек преузео посао и који не схвата шта је у питању. Надам се да ће премијер Ивица Дачић и његов заменик Александар Вучић, али и председник Србије Томислав Николић, одлучно рећи да је ово погрешна изјава и покренути иницијативу за укидање кривичног кажњавања новинара. Ивица Дачић, Александар Вучић и Томислав Николић су политичари који могу пуно тога позитивног да ураде, али ако се буду залагали за кривично кажњавање новинара, добиће велику мрљу на почетку каријере. То исто се односи на посланике у парламенту Србије. Сваки посланик мора лично да се заложи за укидање кривичног кажњавање новинара. Као посланици у демократском систему то је део њихове обавезе, сматра Вујовић.
На питање да ли се искуства новинара у другим европским земљама у којима је на снази разликују од искустава у Србији, наш саговорник указује да је највећа разлика у томе што се у тим земљама тај закон у већини случајева не примењује.
- Ако политичари покрећу судски поступак против новинара, који је нешто погрешно написао, они углавном користе грађанску парницу, дакле цивилни закон, а не кривични. Ако би модеран политичар користио кривични закон, то би било
политичко самоубиство за њега или њу. Уз то постоје додатни механизми који се могу и морају користити када су грешке у питању и пре примене финансијског кажњавања у грађанском поступку. То је пре свега право на одговор. Ако је то поштовано од стране медија, онда се не иде на финансијско кажњавање. Осим тога, и код финансијског кажњавања постоје препоруке да казне никако не могу да буду толике да угрозе опстанак медија или новинара, дакле постоје и одређени стандарди колико новинар може финансијски да одговара максимално, јер није поента кажњавања гашење медија или да се новинари наводе на аутоцензуру из страха да могу направити грешку, већ да неко одговара за своју грешку, закључује Вујовић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.