Вести

06. 11. 2012.

Аутор: Зорица Миладиновић Извор: Данас

Без „Петице“ Ниш више није исти

Како је угашена нишка ТВ 5, градски бренд и једна од најпознатијих локалних телевизија у Србији

 

Запослени су били и буквално нераздвојни у последњих 48 сати. На радном месту су јели и спавали, као у време зимских протеста 1996. године.

Угасили сте нам Радио Ниш, сада гасите Телевизију Пет. Када ми дођемо у Београд, нећемо да гасимо РТС, гласила је „интернет-претња“ непознатог „пиромана“ централној власти у лику РРА. Изречена је поводом одузимања регионалне фреквенције Телевизији Пет, иначе првој приватној телевизији у Нишу, најгледанијем нишком ТВ каналу и градском медијском бренду.

Црнохуморна „претња“ део је прилично опипљиве љутње и жаљења Нишлија због судбине популарне „Петице“.

Изразили су је и кроз 15.000 потписа на петицији којом се захтева повратак телевизије у кабловску понуду и који су прикупљени за мање од недељу дана.

Ипак, одлука РРА, донета средином августа, коначна је и неопозива. РТВ Пет мора да престане да емитује програм и изађе из свих кабловских система јер три године није платила таксу за фреквенцију у укупном износу од око седам милиона динара.

Крај приче о „Петици“, основаној пре 18 година, испричан је прошлог петка, пред почетак централне информативне емисије у 18 часова. Није званично саопштено колико су њеном крају кумовали централизација земље, политичари који схватају значај медија само када су им потребни, интерни проблеми попут недовољно заинтересованих власника и неодговорног пословодства, конкурентски медијски утицаји и економска криза.

Уместо изношења „пет могућих разлога“ за гашење, који се могу чути у незваничним разговорима, водитељка је казала: „Саопштићемо вам једну једину вест у пар речи: нема више Телевизије Пет.“

У кадру иза ње налазили су се сви запослени, који су саопштење пропратили у тишини, а потом уз осмехе махнули гледалишту. Онда се екран замрачио.

Коначној „одјави“ из етра претходила је атмосфера коју добро познају новинари свих србијанских медија који су били присиљени на гашење.

Драган Стојановић Жика, који је последњих година водио јутарњи програм, објашњава за наш лист да је „Петица“ функционисала као породица „поготову у последње време“.

Запослени су били и буквално нераздвојни у последњих 48 сати. На телевизији су јели и спавали. Није било вискија и деликатеса, јео се хлеб и ајвар, а пило пиће донето од куће. Певали су се рок стандарди и свирала гитара. Доста се
плакало. Ипак, на крају, брава је промењена, а телевизијске просторије, у Тржном центру Калча, закључане су последњи пут. Ове седмице у њих би требало да уђе стечајни управник. 

Пре затварања „куће“ одржан је и последњи састанак запослених на којем су још једном предочене финансијске чињенице. Једна од кључних информација била је да је „Петици“ недавно стигла меница фирме „Требич ММ“ из Сокобање у вредности од 1,3 милиона евра на име јемства за кредит подигнут у Хипо банци још 2006.
године.

„Требич“ је тада била фирма коју је приватизовао бизнисмен Синиша Стојичић, супруг Славице Николић Чорбић, која је била директорка и глодурка „Петице“.

У „Петици“ ни данас не умеју да објасне како је телевизија могла да буде јемац за тако велики кредит када није имала некретнине, а већ је била кредитно задужена.

Телевизија је, наиме, непосредно пре тога конкурисала за националну фреквенцију и за те потребе пословодство је подигло кредит од 700.000 евра код Комерцијалне банке.

Планирани су или су обезбеђени предајници, опрема, нова локација за телевизију у Нишу, дописништво у Београду. Али, национална дозвола није добијена, а у образложењу РРА је кратко наведено да би то могло да буде зато што је у власништву куће „идентификован капитал Оливере Недељковић, која се суочава са оптужбама за привредни криминал“, а иначе је сестра тада проскрибоване браће Карић. Фреквенције су добиле искључиво београдске телевизије, међу којима и Авала, Кошава и Хаппy, које у то време нису имале програм.

Директорка Николић Чорбић је овакву одлуку назвала незаконитом и још једним „доказом изузетне централизације Србије у свим областима живота“.

„Петица“ је од тада успела да врати Комерцијалној банци половину кредита, али је запала у тешку финансијску кризу, која је кулминирала 2009. Успевала је да плаћа дугове за локалну фреквенцију, коју је претходно имала, али не и за
регионалну, коју је тада добила. Рачун телевизије био је у блокади дуже од годину дана за износ од 35 до 40 милиона динара, а укупан дуг достигао је цифру од око 800.000 евра.

У једном тренутку део људи је напустио кућу, а већина запослених је прошле године штрајковала јер нису примили и по 13 плата.

Радило се, кажу, „уз помоћ штапа и канапа“. Опрема се „носила кући да би се залемила“, а стативи су „лепљени селотејпом“. Понекад није било аутомобила за терен. Телефони су били искључени по два месеца. Новинари су „скидали“ вести са интернета у центру града преко вајрлеса. Примали су се минималци. Ипак, добар део запослених успео је и у таквим условима да „оболи“ од тешког ентузијазма. Упркос светској и интерној финансијској кризи, последњих пар година покренуто је 12 емисија, доведена су значајнија новинарска имена, а зарада од маркетинга је повећана.

- Почетком прошле године, када су урађена последња релевантна мерења гледаности у Нишу, још једном смо били убедљиво први, а гледаност нам је порасла за додатних десет одсто. Ипак, нисмо тако „стајали“ и код политичара.
Локална самоуправа нам, рецимо, у последње три године није дала ни динар пореских обвезника, иако су они најчешће гледали нашу телевизију. Средства су одлазила ка неким другим приватним медијима са далеко нижом гледаношћу или
утицајем - каже за Данас доскорашња главна и одговорна уредница Телевизије Пет Слађана Остојић.

Она сматра да је гашење „Петице“ почетак повратка у деведесете. Боји се да би у Нишу, који је 1996. имао неупоредиво више слободних медија него Београд и остали градови у Србији, ускоро могао да утоне у медијски мрак. Најпре је, пре две и по године, по налогу државе угашен Радио Ниш. РРА је наводно ових дана ушла у процедуру одузимања регионалне дозволе приватној Телевизији Зона.

Неизвесна је судбина Нишке телевизије (НТВ), чији је оснивач Скупштина града, и која планира да постане регионални јавни сервис, јер је ново Министарство културе најавило измену Медијске стратегије у делу који предвиђа формирање шест регионалних јавних сервиса у Србији, што би могло да значи њихову приватизацију или чак гашење.

- Обавезе према држави морају да се плате, али медији нису драгстори, а слобода информисања је светска цивилизацијска тековина, коју развијене демократије помажу. Гашењем медија у Нишу доведено је у питање право на елементарно информисање грађана. Бојимо се да ће Нишлије ускоро бити (лоше) информисане о догађајима у свом граду само кроз неколико националних медија из Београда. Све то је супротно вербалном заклињању власти у децентрализацију, а одговара појединим медијским моћницима у Нишу - закључује Остојићева.

Борбу Телевизије Пет да се врати у кабловски систем јавно су критиковали једино оснивачи приватних телевизија Белами и Коперникус Витко Радомировић и Звездан Миловановић, као и Мирослав Ћосић, актуелни глодур НТВ и некадашњи колумниста Народних новина, чији је власник Радомировићев брат, Томислав.

У телевизијском наступу они су једнодушно „инсистирали“ на чињеници да и медији морају да измирују обавезе и поштују закон. Такво „залагање“ подгрејало је незваничне спекулације да је Витко Радомировић наводно заинтересован и за евентуалну приватизацију НТВ, чиме би „заокружио утицај над медијском сценом у граду“.

Радомировић до сада није јавно говорио о томе.

Током целокупне борбе запослених за опстанак „Петице“ нису су оглашавали само њени власници, иначе недовољно познати јавности. Према Агенцији за привредне регистре, власници су Данило Лукић (46,14 одсто), Југослав Јовић (26,6), доктор правних наука Драган Чорбић (15,98) и компанија Делта Матик (11,28 одсто).

Незванично, Јовићу је удео продала Оливера Недељковић, а иза Лукића наводно „стоји“ бивши премијер Србије и градоначелник Ниша Зоран Живковић.

Ексдиректорка „Петице“ Николић Чорбић више пута је негирала Живковићево сувласништво.

Телевизија Пет је, иначе, један од првих медија у Нишу и Србији који су се у време зимских протеста 1996. отворили за демократску опозицију, али није била прва. Промовисала је демократију и грађанске вредности, али у томе није била
једина. Инсистирала је на професионалном информисању грађана, али не и на „великим темама“ или истраживачком новинарству. Умела је озбиљно да критикује власт, али и да кокетира са појединим политичарима.

Ипак, била је најпопуларнија нишка телевизија која је обележила новију медијску историју града. Промовисала је нормалност, цивилизованост и пристојност у временима која нису била таква. И нека звучи патетично: од прошлог петка Ниш више није исти.

Цветичанин: Десеткована медијска сцена

- Иако РТВ Пет никада није достигла ниво Б92, њен значај за Ниш и за јужну Србију је био врло сличан. Са „Петицом“ је нестала још једна од оних ствари која је Ниш, у једном релативно кратком периоду, чинила градом. Њено уништавање почиње када није добила националну фреквенцију за коју је конкурисала иако је у то време била најбоља регионална телевизија у Србији.

Завршетак тог  медијског „процеса“ биће најављено гашење шест регионалних јавних сервиса у земљи који ће највероватније доспети у руке локалних тајкуна. А то ће готово извесно довести до ситуације да ће те телевизије, по моделу „кључ у руке“, бити уступане политичким партијама, за бесомучну пропаганду. Претходно уређење медијске сфере у Србији током 2000-их већ је десетковало медијску сцену, а на тржишту су опстали они медији који су подилазили најгорим поривима гледалаца, а нестали они који су покушавали да штите општи интерес - каже за Данас социолог Предраг Цветичанин, модератор израде актуелне Стратегије културног развоја града Ниша.