Вести
04. 11. 2012.
Прилог о истини судбине "Политике"
Агилни и одлучни борац у започетом рату с испреплетаном мрежом криминала и корупције, потпредседник владе Александар Вучић, јавно је обећао да ће, између осталог, рашчистити позадину недавне веома сумњиве промене власништва у новинској кући „Политика”.
Као припадник породице Рибникар, која је основала „Политику”, и као новинар који је у тој кући провео цео свој радни век – искористићу повод који ми је пружила емисија „Европа и Србија”, емитована на другом програму РТС-а 1. 11. 2012. године, да допринесем истини о судбини ове старе српске, југословенске и европске новинске куће.
Гошћа ове емисије, професор новинарства на ФПН-у, Неда Тодоровић, анализирајући суморно стање у листу и кући „Политика”, објаснила је како је дала отказ на чланство у Управном одбору „Политике” а. д. кад је схватила да упркос двема једногласним одлукама овог одбора, менаџмент листа „Политика” не жели да на прву страницу „Политике” врати традиционално заглавље са именима оснивача и власника – Рибникара.
Међутим, био сам непријатно изненађен њеном тврдњом да је „’Политика’ погрешила кад је склопила уговор о продаји с Немцима”. Зар уважена колегиница, годинама професионално везана за „Политикину” кућу, није била у повлашћеном
положају да сазна истину о „Политикином” аранжману са Немцима?
Пошто сам се наслушао и по новинама начитао правно неутемељених, политикантских, злонамерних и некоректних оцена о аранжману између „Политике” а. д. и немачког концерна ВАЦ, а изазван изјавом колегинице Неде, морам да саопштим једноставну истину: „Политика” није продата Немцима!
Шта још треба рећи?
„Политика” и ВАЦ су склопили уговор 29. 1. 2002. године, у чијем се првом члану каже да „оснивају друштво са ограниченом одговорношћу”, названо у другом члану „Политика новине и магазини”, са оснивачким капиталом од 25.002.000,00 евра, при чему, по члану 5. оснивачи имају учешће у основном капиталу друштва са 50 одсто према 50 одсто. У уговору, да напоменем, нигде се не помињу изрази „продаја”, „власник”, „сувласник”, „акција” и „акционари”. ВАЦ није располагао ниједном акцијом „Политике”.
У овом друштву капитала „Политика” је, баш у „моје време”, поседовала одлучујући глас у кадровској и уређивачкој политици. Почев од мене, све генералне директоре и главне уреднике, именовала је, по одређеној процедури, „Политика”.
Ваља се подсетити да је „Политика” у тренутку склапања уговора била испод границе нормалног пословања. ВАЦ је као финансијски партнер према уговору ставио новом друштву на располагање обртна средства у износу од 2,5 милиона евра, ради покривања трошкова рада у почетном периоду.
У минулом периоду новац је улаган у развој, понајвише за машине у штампарији, али и за опрему редакција и унапређење дистрибутивне мреже.
Прошла је деценија од склапања овог уговора. Последњих година, ВАЦ је дошао до сазнања да у овом делу Балкана, па и у Србији, нема реалне могућности за успешно пословање, да губи, па је понудио свој улог из друштва капитала, у складу с тачком 14. уговора, свом партнеру – „Политици” а. д.
Не располажем са довољно поузданих информација о збивањима која су настала приликом повлачења ВАЦ-а, али ми се чини како су послови око нових „власника” „Политике” довољно мутни да их ваља очистити енергичним и стручним акцијама тима окупљеног око потпредседника владе Александра Вучића.
„Политика” је служећи српском народу читаво столеће с правом названа националном институцијом, да ли ће се нечијом намером или небригом наћи у мноштву страначке и таблоидне штампе и у том вртлогу нестати?
Даворин Дарко Рибникар, новинар и бивши генерални директор и главни уредник „Политике” АД и генерални директор и главни уредник „Политике”.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.