Вести
02. 11. 2012.
Српским медијима и даље потребна помоћ
Српским медијима ће и у наредном периоду бити потребна помоћ јер им је угрожена финансијска стабилност, а професионални стандарди у извештавању и управљању још нису остварени, оцењено је 1. новембра на конференцији у Београду поводом 15 година развоја независних медија у Србији.
На панелу посвећеном досадашњој подршци медијима у Србији, предложено је покретање великих пројеката у које би се укључиле и утицајне међународне финансијске организације попут Европске банке за обнову и развој (EBRD) и Светске банке.
На конференцији у организацији америчке Агенције за развој (USAID) истакнуто је да је подршка неопходна будући да не постоји оквир који омогућава опстанак квалитетних медија.
"Ако држава добија кредите, тако би и медијима требало понудити повољне кредите", рекао је главни и одговорни уредник Б92 Веран Матић.
Он је оценио да су смањени буџети медија резултат таблоидизације, као и да ће информативни медији "полако почети да изумиру".
Матић је изразио сумњу да ће нове медијске платформе попунити празнине у медијском простору будући да се "нису наметнули као кредибилни избор".
Бивши директор USAID-ових програма у Србији Рич Меклир казао је да медијска удружења заједнички треба да бране своје интересе пред државом и да покрену кампању о важности медија.
"Мали медији током деведесетих нису били на мети репресије Милошевићевог режима због чега је било активно око 2.200 медија што је два пута више данас", казао је директор маркетиншке агенције Ипсос стратеџик маркетинг Срђан Богосављевић.
Оцењујући тренутни број медија од око 1.100, он је навео да је то превелик број у поређењу са величином земље и маркетиншким буџетом од 180 милиона евра.
"Због превеликог броја медија, медији постају јефтини за манилупацију", навео је он и додао да је управо то разлог жбог чега је и даље потребна помоћ за професионализацију у извештавању и управљању медијским компанијама.
Срђан Богосављевић је као пример успешног финансирања навео уско профилисане медије који немају велике рејтинге, али имају одређену циљну групу која их прати.
Како је рекао, такви медији захваљујући таквој уређивачкој политици могу конкурисати за новац код инвеститора јер су "релевантни" медији, а не комерцијализовани који повлађују владајућим укусима.
Веран Матић је подсетио је да су америчка влада и USAID приликом оснивања Асоцијације независних медија (ANEM) 1997. године учествовали са једном четвртином потребних средстава.
Он је међутим истакао да све што је постигнуто ма медијској сцени Србије у протеклих 15 година заслуга овдасњих људи који су "излагали опасности своје животе деведесетих и менаџера који су били по годину дана у затвору".
Матић је рекао и да је деведесетих од донатора тражено да не врше политички притисак и да домаћи медији морају задржати независност.
Како је рекао, притиска је ипак било и то за време мандата америчког амбасадора у Србији Била Монтгомерија и премијера Зорана Ђињђића који је "желео да контролише међународну помоћ медијима".
"Доласком Монтгомерија дошло је до сукоба са медијима јер је он желео да помоћ иде кроз политичка одељења амбасаде, а не преко IREX-а", казао је Матић.
Председница Удружења новинара Србије (УНС) Љиљана Смајловић истакла је значај финансијске подршке међународне невладине организације IREX за пренос суђења Слободану Милошевићу у Хагу.
Она је оценила да је то "добро потрошен новац" будући да је IREX, чији је оснивач USAID, омогућио новинарима из Србије да прате суђење и достигну стандарде у извештавању страних медија.
Смајловић је међутим критиковала запад јер није подржао медије и медијска удружења приликом доношења закона о информисању 2009.године да, како је рекла, не би била угрожена тадашња демократска влада.
Скуп у организацији USAID-а и IREX-а завршава се 2.октобра панелима о друштвеним мрежама и финансирању локалних медија.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.