Вести
01. 11. 2012.
РТС губи независност ако се финансира из буџета
Пола Тиди, в.д. шефа Мисије ОЕБС у Србији, каже за “Блиц” да је та организација забринута због предложеног нацрта закона о накнадама за коришћење јавних добара, јер ако се овакав закон усвоји, угрозиће независност Ратела и РРА, али и јавних сервиса попут РТС-а и РТВ Војводине.
Према њеним речима, нацрт који су предложили из Министарства финансија предвиђа да се накнаде које су се до сада плаћале Републичкој радиодифузној агенцији - РРА и Рателу убудуће уплаћују у државни буџет.
На финансирање из буџета би, према том нацрту, били пребачени и РТС и РТВ Војводина.
Такав начин финансирања може да отвори простор за политички утицај на уређивачку политику и угрози јавни интерес - каже шефица Мисије ОЕБС-а.
И Независно удружење новинара Србије (НУНС), апеловало је на Министарство финансија да обави шири круг консултација јер овакав нацрт задире у питања слободе медија.
Из Министарства одговарају да нацрт никако не угрожава независност регулаторних тела и јавних сервиса.
Независност начина рада није доведена у питање ни овим законом. Једино што треба да их евидентирају у оквиру јавних прихода и да им приходи пролазе кроз Трезор. Њихови приходи не би ишли у буџет. А они неће ништа од тога јер мисле
да је и ваздух њихов. То су државни органи који наплаћују накнаде јер им је то законом дозвољено - каже за “Блиц” Милица Бисић, саветница у Министарству финансија.
Колика ће бити претплата за РТС и да ли ће се наплаћивати после усвајања новог закона, још се не зна. Александар Тијанић, директор РТС-а, каже да његова кућа није позван ни у једну радну групу. “Стичем утисак да смо намерно
заобиђени. Из предлога ће бити јасно да ли је намера законодаваца да овладају РТС-ом или да му сачувају независност.
Коментари (1)
Остави коментар02.11.
2012.
Sta i kako placati
U Preporuci (2007)3 Komiteta ministara država članica o misiji javnog medijskog servisa u informacionom društvu u tacki 29. preporuceno je da drzave clanice treba da obezbede odgovarajuce finansiranje za javni medijski servis (sluzbu), omogucavajuci mu da ispuni svoju ulogu u informacionom drustvu, kako je odredjeno u njegovoj misiji. Tradicionalni modeli finansiranja počivaju na izvorima kao što su takse za dobijanje licence, državni budžet i reklame ostaju da važe i pod novim uslovima.
ОдговориPrema tome, Srbija kao drzava clanica Saveta Evrope moze da obezbedi finansira delatnost RTS-a i RTV-a u informacionom drustvu iz sva tri tradicionalna izvora: pretplata (taksi), budzeta i reklama.
Trajno i odrzivo finansiranje RTS-a i RTV-a moze se izgleda obezbediti efikasnijim nacinom prikupljanja pretplata (taksi), na primer, putem objedinjene naplate usluga od opsteg ekonomskog interesa. Ta objedinjena naplata mogla bi da obuhvati naplatu kablovskih distributivnih, telefonskih i drugih javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga (terestrickih i satelitskih, ukljucujuci internet usluge), u skladu sa Zakonom o zastiti potrosaca i drugim zakonima.
Na kraju, ipak, ostaje otvoreno pitanje - da li slusaoci i gledaoci treba da placaju pretplau(e) za javne radiodifuzne, odnosno radio i televizijske usluge, ili za javne audio i audio-vizuelne medijske usluge, ili i za jedan i drugi oblik telekomunikacionih i informacionih usluga?