Вести
24. 12. 2022.
Говор мржње на Балкану – само небо је граница
Границе говора мржње на Балкану је тешко дефинисати и велико је питање како у данашње време одредити шта је само обична увреда, а шта говор мржње. И на трибини о говору мржње ни познати новинари нису моги да се до краја сложе да ли је, примера ради, све чешћа употреба појмова “фашиста” или “нациста” говор мржње или већ одомаћен термин који је изгубио тежину.
Како је рекла новинарка и бивша главна уредница листа “Политика” Љиљана Смајловић данас свако покушава да политички говор који му се не допада прогласи језиком или говором мржње, док у својим иступима никад не примећује да је можда нетолерантан према некоме или да користи језик мржње:
“За мене је највећи проблем код нас то што људи развију слепи угао на сопствени језик мржње, а уочавају сваки облик омаловажавања и дискриминације код других. И мислим да је то катастрофа за разговор, за политички дијалог у друштву ког готово да нема, јер смо се затворили у те одвојене таборе”.
Према њеној оцени, променио се и пословни модел медија и уместо ранијих умерених новина које су покушавале да привуку различиту публику сада се боље издржавају новине које не само што привлаче једну политичку групацију, него које што могу жешће говоре тој групи:
“И такве новине тој групи говоре – ми умемо да артикулишемо ваша снажна осећања, дођите код нас да чујете колико су стварно грозни они које ви не волите. Ствар је у томе, а не што су новинари постали грозни”, рекла је Смајловић, док је писац и колумниста Мухарем Баздуљ истакао да “границе говора мржње треба одредити врло стриктно, али истовремено врло широко”:
“Оно што би требало бити забрањено је у суштини оно што и стоји у неком члану Устава Србије – забрањено је позивати на националну, верску мржњу и критиковати друге људе на нивоу карактеристика које нису сами бирали – дакле вере, нације, сексуалне оријентације”, рекао је Баздуљ и као пример навео могућу критику премијерке Србије.
Према његовој оцени дозвољено је критиковати Ану Брнабић због било које њене политичке изјаве, али је недопустиво износити критике због њене сексуалне оријентације.
“Ја сам за то да се у дозвољеном облику критике слободно користе тешке речи. Људи који читају моје текстове знају да ја томе нисам склон и док неко не напише као што је једном један колега написао 'опскурни балија' – мени је то савршено у реду”, истако је Баздуљ.
Са употребом тешких речи сложио се и председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Жељко Бодрожић:
“Треба дозволити људима да користе и јаче термине у свим обраћању јавности о неким људима који заслужују да буду под критиком, али вера и нација се не бирају, то је нешто што ти је наметнуто и то је нешто што ме прво сачекало кад сам почео да се бавим новинарством”, рекао је Бодрожић и подсетио на време ТВ Војводина са почетка деведесетих година прошлог века, кад је одговор на питање о границама говора мржње било – небо је граница.
Тада су, рекао је Бодрожић, новинари попут Милорада Вучелића позивали на линч у једној врло шароликој средини. Према његовим речима и НУНС је својевремено имао иницијативу да се подигну некакве оптужнице против таквих новинара:
“То није било добро. Мислим да је то исто био израз наше немоћи и фрустрације зато што су неки људи претекли све те године. Парадигма је Милорад Вучелић – он је 91. људе хушкао – и данас хушка. И данас је он поштован у друштву, једно лепо име. Партизан је замазао са својом председничком функцијом – то је по мени парадигма свега овога што нам се дешава и немогућности да изађемо из тог круга”.
Новинар и бивши уредник листа “Данас” Зоран Пановић је оценио да је једна ствар причати теоретски шта је говор мржње, али је свакодневна пракса у новинама сасвим другачија ствар.
Према његовом мишљењу треба бити веома опрезан са употребом појмова какви су фашизам или нацизам, који се у дневно-политичке сврхе врло често користе:
“Позиви на хушкање и позиви на неку врсту обрачуна – то јесте говор мржње. Нарочито код нас се запатила једна врло гадна реч, а то је издајници. И многи су узурпирали право да они дају термине ко је издајник, ко није и то је можда најгора одредница у Србији, где се онда имплицира да опозиција није системска ствар, а опозиција је једна од темељних институција система. И онда кад си издајник, кад си дисквалификован, онда се оде даље”.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.