Вести
27. 10. 2012.
Финансирање нејасно, судбина неизвесна
„Братство“, једини лист на бугарском језику, излази после паузе од годину дана
Након присилне паузе од годину дана, једини лист на бугарском језику у Србији „Братство“ требало би да се нађе пред читаоцима у време изласка овог текста.
Ипак, у овом листу, старом више од пола века, упозоравају да ће његово излажење поново бити неизвесно од 1. јануара наредне године, јер финансирање није системски решено.
Најновији број недељника „Братство“ успева да изађе само зато што је Канцеларија за мањине при Министарству за државну управу и локалну самоуправу Новинско-издавачкој установи „Братство“ овог месеца уплатила помоћ од 5,8
милиона динара за подмирење трошкова у 2011. Од тога новца измирени су заостали дугови и тужбе. Није ништа преостало за плате 14 запослених у „Братству“ до 1. јануара наредне године. Последња зарада коју су добили била је за јануар ове године, а претходно су три године примали минималац.
- Овај новац је исплаћен из буџетских резерви. Не знамо када ће бити следећа уплата и у ком износу, тако да је излажење „Братства“ тотално неизвесно. Још је неизвесније штампање других издања НИУ „Братство“- школског месечника за децу „Другарче“ и часописа за књижевност, уметност и науку „Мост“, који би требало да излази једном у два месеца. Канцеларија за мањине обећала је подршку и помоћ, али још нема сигурно решење. Најбоље решење било би да држава из буџета суфинансира „Братство“. Без таквог суфинансирања не може опстати ниједно мањинско гласило у Србији- оцењује за Данас Момир Тодоров, в.д. директора и в.д. главног и одговорног уредника „Братства“.
Од настанка установе „Братство“ 1959. године, њен оснивач била је Скупштина Србије, која је из буџета суфинансирала излажење истоименог недељника, као и часописа „Другарче“ и „Мост“. Крајем 2006. године Скупштина се одрекла
оснивачких права у корист Националног савета бугарске мањине. Тадашње руководство Националног савета пропустило је да са државом прецизира једно од кључних питања - финансирање, задовољавајући се усменим бећањима да ће то бити регулисано на задовољавајући начин.
И доиста, следеће, 2008. године „Братство“ је добило 30 милиона динара за подмирење годишњих трошкова, колико му је уплаћивано и у претходном периоду. Већ 2009. године, међутим, Министарство културе и информисања доноси одлуку да ову установу суфинансира пројектно. Уместо тражених 30 милиона, „Братство“ је добило 7,5 милиона динара.
Следеће године ситуација се додатно погоршала - установа је од Министарства културе добила само 4,1 милион динара.
Финансијска агонија кулминирала је прошле године, када је Министарство културе, позивајући се на Медијску стратегију за период до 2016. године, обавестило Национални савет бугарске мањине да „Братство“ више нема право да конкурише ни за пројектно суфинансирање. У обавештењу се наводи да ће суфинансирање бити уређено „на другачији начин“, али се опет не прецизира на који. Установи су, дакле, као сигуран извор прихода остале само продаја новина и рекламе, које су увек имале скроман „резултат“.
Штампани медији „на кашичицу“
- Међу средствима информисања на бугарском језику преовладавају електронски медији, а информативна делатност спуштена је са државног на локални ниво. Извори финансирања су различити, неуједначени, па и недовољно јасни, какав је случај са „Братством“. То би требало да се реши на системски начин с обзиром да у Србији по последњем попису живи скоро 21.000 Бугара, док је њихов реалан број бар дупло већи - каже за Данас Ванчо Бојков, члан Комисије за информисање Националног савета бугарске мањине. Иначе, осим листова и часописа НИУ „Братство“, у Србији повремено излази још само један лист на бугарском језику, часопис „Бјулетин“, који издаје Културно-информативни центар бугарске мањине у Босилеграду.Програм на бугарском језику има РТВ Цариброд у Димитровграду. У Босилегарду постоје радио и телевизија, који раде у оквиру Центра за културу. На Нишкој телевизији, чији је оснивач скупштина града, четири пута дневно емитују се петоминутне вести на бугарском језику. Вести на бугарском језику емитују се и на интернет радију и Југпресу у Лесковцу.
Прва емисија на бугарском језику у Србији (Југославији) чула се на Радио Нишу у новогодишњој ноћи 1946. године. Получасовна емисија на бугарском језику на овом радију је емитована од 29. новембра 1971. до 2009. године, када је та станица угашена. На РТВ Београд (касније РТС-у) крајем седамдесетих кренула је емисија на бугарском језику, „ТВ Журнал“, која се емитовала једном седмично све до почетка бомбардовања 1999. Званично објашњење за њено укидање било је да је НАТО авијација оштетила предајнике, али емисија није изнова покренута ни када су предајници поправљени.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.