Вести
12. 12. 2022.
Малишић и Бодрожић: Зашто је новинарство обесмишљено
Живимо у привиду слободе говора и слободног новинарства, чак и онда кад говориш или пишеш све оно што мислиш, сматра заменица главног и одговорног уредника недељника НИН Весна Малишић, док председник НУНС Жељко Бодрожић указује да су и они који говоре слободно, лимитирани чињеницом да њихове речи не допиру до две трећине људи.
Како је објаснио у серијалу Квака 23 Новинске агенције ФоНет, власт је успела да подели медијску сцену, да својим медијима окупира већину грађана и онемогући им додир са медијима који се критички односе према Александру Вучићу.
”Ми новинари смо десетковани, остарили смо, покварили се у много случајева, немамо емпатије између себе и потпуно смо финансијски урушени”, напоменуо је Бодрожић.
У разговору с Тамаром Скрозом, он је приметио да су многе колеге, захваљујући околностима, огорчене, да су изгубиле вољу и да већина само чека пензију.
Бодрожић проблем види и у томе што ове околности предуго трају и зато разуме неке који су после 20 или 25 година одустали од праве борбе.
”Питање је и где је та права борба и ко су ти прави, нарочито у овом миксу свега и свачега, и после стотине разочарења која смо имали, не само у људе из наше бранше”, рекао је председник НУНС.
С друге стране, Весна Малишић напомиње да су медији одсечени од могућности да практикују слободно новинарство у пуном капацитету, оно што је његово право значење и сврха.
У изјави ФоНету, она је то илустровала чињеницом да један професионални медиј не може да дође до информација из институција, да су телефони недоступни, или да се нико не јавља.
Такође, као проблем она наводи и изостанак реакције на оно што се у медијима објављује.
”Оног тренутка кад направите најстрашнију истраживачку причу и она буде као глас вапијућег у пустињи, а да од тога не буде ништа и нема никаквог одјека – то је смрт новинарства”, упозорила је Малишић.
Истовремено, она је предочила да је новинарство обесмишљено у тренутку када је употребљено за политичку агитацију, при чему је највећи део новинара прешао у другу професију ”која је можда ПР, можда пропаганда, а можда су то неке нове форме”.
”Слободно и професионално новинарство живи у малим оазама, а све што је велико, са огромним утицајем, то је покрила политика”, сматра Малишић.
Једнодневно замрачење екрана Н1 и Нова С, Бодрожић види као потез који је највише стреса и страха донео гледаоцима који и иначе поштују те телевизије и који су помислили ”готово је, шта ћу сад”, док се власт није много потресла.
Он подсећа да је до сада преживео ”срамотно мали” број мањих, локалних медија који су радили током деведесетих, уверен да је то резултат Вучићеве власти.
”На дуге стазе, бојим се за опстанак не само медија, већ било чега нормалног овде”, нагласио је Бодрожић и прецизирао да је друштво допустило да га ”Вучић и екипа поједу и сада се сви надају неком чуду, а чуда не постоје”.
С друге стране, Малишић оцењује да је замрачење екрана показало да мора да постоји медијска плуралност, нешто друго и другачије.
”Уместо да на свим телевизијама постојеи и једна и друга страна, имамо патолошку ситуацију да имаш да погледаш Хапи и Пинк, и рецимо, Н1 и Нову С, и онда се негде нађеш између тога”, објаснила је она и упитала ”а где си ти, где је твоја душа, где је твоје мишљење, где је твоја идеја о томе шта је нормално друштво“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.