Вести

02. 12. 2022.

Аутор: Инсајдер Извор: Инсајдер

Матић о најављеној пресуди за убиство Ћурувије: Непорециво доказана кривица оптужених, одлука Апелационог суда биће важан испит за наше друштво

Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић изјавио је емисији Инсајдер Интервју, да је непорециво доказана кривица оптужених за убиство новинара и издавача Дневног телеграфа и Европљанина Славка Ћурувије, и да мисли да ће Апелациони суд донети осуђујући пресуду.

У Апелационом суду за 5. децембар заказан је почетак разматрања жалбе на првостепену пресуду којом су бивши челници Државне безбедности пре годину дана осуђени на укупно 100 година затвора због убиства Ћурувије током бомбардовања НАТО, 11. априла 1999. године.

Матић је рекао да су искусне судије Апелационог већа имале прилику до сада да се увере у аутентичност и убедљивост доказа за случај убиства Ћурувије.

"Мислим да је непорециво доказана кривица у овом случају и да би свако одговорно веће сваког суда донело осуђујућу пресуду. Ја желим да верујем да је наше друштво довољно зрело, мислим првенствено на судску власт, да донесе пресуду. Не видим ниједан могући аргумент који може да иде у прилог доношењу било које друге пресуде", навео је он.

Матић је казао да је ова пресуда "вододелница" да ли ће друштво Србије наставити даље да се негативно односи према новинарству или ће се суочити с тим кроз адекватну пресуду у овом процесу.

"Ово је веома важан испит за наше друштво колико је спремно да одговори на изазове убистава - доста је све везано за политичку вољу и питање новинарства - колико је наша професија јака да наметне одређену тему и да учествује у разрешењу а не само у апелима или саопштењима, за правосуђе - колико је спремно да се одупре притисцима и да донесе адекватне пресуде али и за свеукупну јавност", навео је он.

Матић је истакао је да је новинарство 1999. године било у ужасној ситуацији због бомбардовања, Закона о информисању и прогона медија, али да је постојао потенцијал, воља и жеља без обзира колико је било тешко.

"Случај убиства Славка Ћурувије је изузетно је важан у глобалним размерама. То није само питање нашег националног положаја медија или политичких убистава већ на међународном нивоу у 90 одсто случајева се не открију убице новинара што је веома стимулативно за оне који намеравају да тако нешто наставе да раде", додао је он.

"Истрага 15 година није имала резултате јер се држава бранила, Марковић (ДБ) имао довољно времена да маскира трагове"

На питање који су разлози због којих се 15 година од убиства готово ништа није догађала, већ је трајала истрага која није имала готово никакав резултат, Матић је одговорио да је Ћурувију убила држава па се током тог периода и бранила. 

"Важан тренутак је и када долази до петооктобарских промена и доноси одлука (новог председника Југославије Војислава Коштунице) да на месту шефа Државне безбедности остане Радомир Марковић. Цео систем остаје активан у реформатирању свог деловања. То је било довољно времена да се трагови маскирају, уклоне и да се изврши договор око онога што се зове 'омерта' (завет ћутања)", навео је он. 

"Након Петог октобра није било воље да се овај случај реши“

Матић је оценио да након петооктобарских промена било обећања, али не и воље и жеље нових власти да се овај случај, као и други случајеви убиства новинара реше и додао да сматра да није основана Комисија за истраживање убиства новинара да не би дошло до оптужнице и суђења у овом случају.

Он је навео да су ово суђење пратиле опструкције од самог почетка, да код већине сведока из Државне безбедности није било искреног приступа било ком сведочењу већ да су говорили да се не сећају, а да су они који су говорили у прилог оптужници "сатанизовани" од окривљених и у јавности.

"Добија се утисак да је у целом процесу мањина оних који желе да се утврди истина, а да већина жели да се задржи 'статус кво' и да оптужени буду ослобођени. Читав низ је примера за тако нешто. Траке које су забележиле комуникацију два пута су избациване као кључни доказ од стране првостепеног суда и два пута враћане од апелације. Трајање и темпо суђења ишао је ка томе да се добије на времену како би се лакше донела ослобађајућа пресуда. Да је овај крунски доказ избачен, оптужени би већ били ослобођени", казао је Матић.

Матић рекао да постоји политичка одговорност тадашњег министра информисања, а садашњег председника Србије Александра Вучића за стање у медијима крајем деведесетих. За време мандата Вучића у Министарству информисања, крајем 1998. године усвојен је Закон о информисању који је, између осталог, прописивао драконске казне медијима.

"Ја очекујем да се и то на адекватан начин истражи до краја и утврде одређене врсте одговорности Александра Вучића и председника Српске радикалне странке Војислава Шешеља. Први пут сам имао састанак с Александром Вучићем када су победили на изборима 2012. године. Мислим да он тада, а и сада има политичку вољу да се убиство Славка Ћурувије реши и да оптужени буду осуђени - између осталог из личних интереса али мислим да ако оптужени буду ослобођени, да ће и он бити велики губитник те пресуде", рекао је Матић.

Шта се дешавало у Србији пре убиства Ћурувије?

Говорећи о томе шта је претходило убиству Славка Ћурувије, Матић, који је у то време водио Радио Б92, рекао је 1998. године усвојен Закон о информисању и одређене уредбе о ванредном стању након чега се вршио притисак на медије да "извештавају патриотски" о полицијским акцијама на Косову.

"Та наредба се одбија, новинари настављају даље да раде одлично свој посао. На јесен 1998. доноси се Закон о информисању као полуга за драстичнија кажњавања медија. То је значило да судови истог дана донесу пресуду када се подигне тужба, а да се казне морају платити у року од 48 сати. То је било најдрастичније када је реч о Дневном телеграфу и Славку Ћурувији", рекао је он.

Матић је навео да је тада изречена казна од 260.000 долара на основу које је извршена заплена имовине Дневног телеграфа.

Након наступа Славка Ћурувије у Конгресу САД, додао је Матић, створена је лажна матрица да је Ћурувија тражио бомбардовање СР Југославије.

"Огромна је лаж да је Славко Ћурувија тражио бомбардовање. То апсолутно није тачно јер је он био против бомбардовања", навео је Матић.

Матић је рекао да почетком бомбардовања 1999. долази до смене у београдском центру Државне безбедности и да долази Милан Радоњић, један од оптужених за убиство Ћурувије, који уводи потпуно другачији однос, нарочито према Ћурувији.

Додаје да се тада у листу "Политика експрес" објављује текст "Славко Ћурувија дочкао бомбе", који је према сведочењима наручио директор "Политике" Хаџи Драган Антић а за који је добио иницијативу из породице Милошевић-Марковић. Тај текст је након објављивања прочитан у Дневнику Радио-телевизије Србије, а пет дана касније Славко Ћурувија је убијен.

Матић је казао да је током суђења утврђено да је ДБ која је водила операцију одступила од сопствених правилника о понашању.

"Сама операција праћења Славка Ћурувије је крајње неуобичајена - 27 оперативаца га је пратило у сваком тренутку, морали су да извештавају у седиште ДБ-а а начелник центра је директно руководио операцијом. То је нешто што је апсолутно неуобичајено. Радоњић тада саопштава и да постоји могућност да се примене и друге мере поред праћења - не постоје никакве друге мере осим ликвидације јер да постоје било би речено. Оно што је утврђено током истраге захваљујући досијеу 'Ћуран' који је процурео два месеца после Петог октобра, јесте да се види јасна намера да се догоди убиство", рекао је он. 

Матић је нагласио да је убиство Ћурувије уздрмало целу професију, а да се код других новинара јавило питање: "Ко је следећи?"

"Било је потпуно јасно да је то стрељање, да је то егзекуција која је слала порука да то неће бити крај, да ће искористити бомбардовање да се ослободе ’оних који праве проблем’", додао је он.

"Медији и данас черече новинаре"

На питање да ли види везу између обележавања Ћурувије као издајника, да прижељкује бомбардовање и стварања климе у медијима пре његовог убиства са сличним фразама које се данас појављују у медијима, Матић је одговорио да има пуно серијала насловних страна таблоида у којима се "черече" новинари. 

"То је нешто што можемо препознати и данас. То се Ћурувији и другим догађало 1998. и 1999. и припремана је атмосфера за оно што догодило. Државна безбедност је пратила Ћурувију месецима пре убиства па се поставља питање како се не зна ко га је убио ако је био под апсолутном присмотром", додао је он.

"Наводе Звездана Јовановића из његове књиге доживљавам као директну претњу"

На питање да ли су претње наводи из књиге "Вучје стазе" Звездана Јовановића Легије, осуђеног на 40 година затвора због убиства премијера Србије Зорана Ђинђића, који је рекао да, између осталог, Инсајдер, Бранкица Станковић и Веран Матић покушавају да "оперу спрегу ДОС-ових корисних идиота са вођама сурчинско-земунског криминалног клана", Матић је одговорио да је то директна претња.

"На нама је онај крстић снајпера и питање је ко ће опали из те пушке. Ово је озбиљно упућена претња новинарима који се доследно баве својим послом и који се сећају шта се догодило 2003. године", навео је Матић коментаришући део Јовановићеве књиге објављене у таблоиду Информер.

Матић је навео да се данас у Србији "живи међу убицама", да је велики број неосуђених људи који су у рату чинили злочине, а да као компензацију добијају да буду аналитичари у медијима чиме бивају и рехабилитовани у друштву. 

(Текст и снимак преузети са Инсајдер телевизије)