Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Новац од кладионичарске индустрије све примамљивији за медије. Чак се и новинарима дозвољава да одиграју тикет
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

30. 11. 2022.

Аутор: Данијел Апро Извор: Цензоловка

Новац од кладионичарске индустрије све примамљивији за медије. Чак се и новинарима дозвољава да одиграју тикет

Легализација спортског клађења у САД натерала је и један Њујорк тајмс да измени свој етички кодекс и дозволи новинарима да се повремено и рекреативно кладе, али не на спортове које професионално прате.

Поједине новинаре то је и прилично егзистенцијално усрећило. Такав статус желе и медијске компаније и зато гледају да не окрећу главу од све веће количине новца који улаже кладионичарска индустрија. Евентуалне етичке дилеме медији у Србији су лако разрешили, па „играју” на приходе од индустрије која за оглашавање има буџете чак и за ангажовање познатих личности

Није тешко замислити ситуацију: Светски фудбалски куп у Катару је у току и на последњем тренингу пред важан меч репрезентације репортер је сведок тешке повреде колена стартног центарфора.

Пред њим је класична морална дилема: да ли да о повреди обавести јавност у својој земљи или да уложи коју пару на противника?

Ово питање – постављено на безброј различитих начина – старо је колико и новинарство. Да одаберу прву опцију, новинаре углавном обавезује тек лични осећај за фер-плеј.

Позиција слична оној у којој је хипотетички извештач из Дохе нашла се у фокусу дебата унутар светског гиганта Њујорк тајмса. Њихов етички кодекс није дозвољавао новинарима да, осим психолога и свештеника, имају и личног букмејкера. Летос је то промењено, али расправа траје.

Пресуда која је променила све

У међувремену је тај лист објавио три велика истраживања у којима је централни мотив управо спортско клађење.

Једно описује успешну кампању лобирања у том сектору, друго се фокусира на универзитетске кампусе, а треће прати пут оснивача портала Barstul sports Дејвида Портноја од „дегенерисаног коцкара” до „једне од најживописнијих манифестација ове помаме”.

Пре само пет година ништа од овога не би било могуће. Али у мају 2018. Врховни суда САД (у предмету „Марфи против NCAA”) поништио је одлуку из 1992. по којој је клађење лимитирано на неколико локација, попут Лас Вегаса и Атлантик Ситија.

Пресуда је омогућила да десетине савезних држава легализују спортско клађење и „изазвала луду борбу за проналажење нових потрошача на интернету”.

У новим околностима, новинари не само да имају опцију да се кладе него и да пишу о клађењу као да је то још једна олимпијска дисциплина. Појединци у потпуности мењају дресове и прихватају уносније послове које нуде кладионице.

Пратим, пишем и – кладим се

Шта се то променило у Њујорк тајмсу?

Почело је још у јануару, када је најављено да ће та компанија купити спортски портал Атлетик. Потребан је био компромис, јер новинарима Атлетика – најбољим, кажу, спортским новинарима на свету – јесте било дозвољено да се кладе. Чак и на спортове које професионално прате.

У Тајмсу је било другачије. Ретки изузеци укључивали су „повремено рекреативно клађење” и то на трке паса или коња, или на чудну баскијску разоноду која се зове јаи алаи. По новим уредничким смерницама, новинари се могу кладити – и даље само „повремено” и „рекреативно”, како другачије – али на спортове које не покривају, те у складу са законима савезних држава у којима живе.

Портпарол Њујорк тајмса изјавио је да запослени „морају да разумеју све детаље спортског клађења, како би остали стручњаци у својој области”.

Тензије унутар Тајмса одражавају широку промену у спортским медијима”, сматра Макс Тани, који пише о медијима за амерички Семафор. „Тензије одражавају и Тајмсову сопствену опкладу да Атлетик може да плива против моћне струје и живи углавном од претплата и реклама, у тренутку када кладионичарски долари пљуште по њиховим конкурентима.”

Тани подсећа да је низ скандала из прве половине 20. века – укључујући легендарне оптужбе да су 1919. осморица бејзбол играча Чикаго Вајт сокса примила кладионичарски новац – помогао рађању традиције спортских медија и професионалних лига које су држале дистанцу од коцкарских пракси.

Милијарде у игри

Али у новом столећу ствари се мењају. Спортски ентузијасти луди су за фантази играма. То је оно кад на интернету окупиш виртуелни тим састављен од проксија стварних играча и гледаш како се ти тимови „такмиче” на основу статистичких перформанси одабраних играча у стварним утакмицама. Дакле, забава на самом рубу клађења.

Фантази платформе, као што су ФанДуел и ДрафтКингс, убрзо су постале велики тржишни играчи. Уследила је већ споменута одлука Врховног суда из 2018.

„Од тада је спортско клађење прерасло у огроман посао за свет оглашавања”, објашњава Тани.

Блумберг је известио да су кладионице само у октобру 2021. уложиле више од седам милијарди долара на спорт, што је 20 пута више него у јуну 2018.

Била је то „прекретница у журби насталој широм земље” да се легализује клађење, оценио је Остин Грин из Националног центра за пословно новинарство.

Масовна легализација већ има велики утицај на спортско пословање у целини, при чему сви: од савезних влада, преко великих професионалних лига и спортских франшиза, до медијских компанија и казина у власништву Индијанаца широм земље желе део акције.”

КО ЈОШ МАРИ ЗА ЗАВИСНОСТ

Иако подаци о приходима кладионица у Србији нису познати, чињеница је да се много улаже у њихово рекламирање и да се за спотове на телевизији чак ангажују познате личности, певачи и глумци.

Такође, рекламе за кладионице искачу са великог броја домаћих веб-сајтова и то је очито приход којег се медији не желе одрећи, упркос етичким дилемама. Друштво психолога Србије критиковало је обим таквог рекламирања, указујући на истраживања која показују релативно високе стопе зависности међу становништвом, а посебно од коцкања.

Имајући такве податке у својим земљама, делимично или потпуно рекламирање кладионица, клађења и посебних игара на срећу забрањено је у Великој Британији, Италији, Шпанији, док такве потезе најављују и Холандија и Немачка.

Кад новинари почну да мисле о новцу

Где су у свему овоме новинари? Јасно је да у клађењу има много новца. У новинарству – не баш толико.

Када је Дејвид Пурдум са ЕСПН-а требало да постане отац, желео је, каже, додатни посао. Тако је почео да пише о спортском клађењу.

„У почетку нисам мислио да постоји икаква шанса да ми то буде сталан посао. Искрено, нисам баш ни желео да идем тим путем”, објаснио је Пурдум. „Бојао сам се да ћу бити означен као ‘писац коцкања’ и користио сам псеудоним због стигме која је у то време још увек била везана за клађење.”

У међувремену је то постала његова специјалност.

„Убрзо сам открио да је интересовање за спортско клађење надмашило медијску покривеност која је била доступна. Осим тога, схватио сам да заиста уживам док пишем о ликовима и причама које производи тај дивљи свет.”

У последњих 14 година број запослених у америчким редакцијама опао је за четвртину, проценио је истраживачки центра Пју. Један број новинара пронашао се у – кладионичарском свету.

„У новинама се осећате као да сваког дана добијате по зубима”, казао је Теди Гринстајн, који је провео 24 године у Чикагу трибјуну пре него што је прихватио посао уредника у ПоинтсБет спортбуку. „Осећате се некако фаталистички, као – у чему је поента? Имамо ли ми уопште некакав план?”

Он је у разговору за Глобал спорт метерс испричао како је његова бивша редакција постајала све мања, да су покривали мањи број догађаја, путовали све ређе.

„Само смо се осетили као: ’човече, ово неће изаћи на добро’. И онда сам отишао у индустрију спортског клађења.”

Радикална промена

Како клађење добија статус легалног и шта то уопште значи за медије и њихову публику?

У једном од три велика истраживања Њујорк тајмса с почетка приче, детаљно се описује процес лобирања у савезној држави Канзас.

Прва сцена је сликовита: републикански представник Џон Баркер, председавајући утицајним Комитетом за федералне и државне послове, сипа тридесетогодишњи ирски виски, а у устима му је скупа цигара из Хондураса.

У наставку се наводи да су „кладионице и њихови партнеру спровели отворену кампању лобирања, без рукавица, обасипајући државне законодавце новцем, поклонима и посетама спортских звезда, те варљивим аргументима, како би извукли великодушне пореске олакшице и друге уступке”.

Клађење је, дакле, легално. У истом том Канзасу могао је зарадити свако ко је претпоставио да би селекција Саудијске Арабије, без иједног играча неког европског тима, могла нокаутирати Аргентину Леа Месија. Или да агилни Немци могу спискати предност у финишу меча против Јапана.

Њујорк тајмс упозорава да је пораст спортског клађења на интернету „радикално променио начин на који милиони људи конзумирају спорт”, управо тако што им је омогућено да легално, из својих домова, учествују у активностима које, како кажу, изазивају зависност.

На овом месту износи се став да целокупна индустрија коцкања на спортско клађење гледа тек као на одскочну даску ка још озбиљнијој амбицији – онлајн коцкању на игре у казинима: покер, на пример.

Ове тврдње одмах су критиковале бројне америчке трговинске организације. Из њихове перспективе кладионице већ функционишу „у строгом регулаторном окружењу” и „посвећене су одговорном клађењу”.

У овом тренутку 31 савезна држава и Вашингтон Ди-Ци дозвољавају спортско коцкање (онлајн или лично), а још пет припрема законе који ће то омогућити у будућности.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси