Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Истина није исплатива
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

30. 11. 2022.

Аутор: ФоНет Извор: ФоНет

Истина није исплатива

Истина, озбиљност и чињенице скоро више никога не занимају и у њих није исплативо улагати, изјавио је ФоНету главни уредник новина Нова Ранко Пивљанин и оценио да се новинарство свело на Дон Кихоте, као ентузијасте који се боре са ветрењачама.

Указујући да се новинарство помера ка информисању кроз забаву, он је у серијалу разговора Киоск о медијској сцени Србије предочио да су новинари намерно покварили своју публику и преусмерили се ка оној која тражи ниже критеријуме.

Према његовом уверењу, то би се донекле могло поправити да је истина исплатива и да читаоци нису "изгубили кондицију за читање озбиљних чланака".

Савремено новинарство не зависи само од политичких, него и од притисака власника медија који имају своје интересе, нагласио је Павиљанин.

Како је објаснио, ако се ти интереси не уклапају у кодексе и принципе новинарства, власници медија ће прво жртвовати новинарске кодексе да би сачували своје интересе, "што је са неке стране легитмно".

У таблоидима, које Пивљанин назива "тоалетоидима и блатоидима", изгубила се свака мера, јер не служе информисању, већ збуњивању, затамњивању ствари и дифамацији људи, свему оном што није новинарство.

Говорећи о притисцима на медије, он је протумачио да постоји изграђена матрица и цео механизам притисака који функционише тако што власт и сви којима је то у интересу "нахушкају своје медијске кербере" на друге новинаре.

Пивљанин напомиње да због тога он и "освиће на разним опскурним порталима као тајкунски уредник и шолаковски новинар", док се његове речи извлаче из контекста.

Подсећа да су новине Нова "преживеле тортуру" и да су до пре неколико месеци штампане у Хрватској, због чега је сваки број новина морао да буде закључен до 16 часова, што је био велики хендикеп у односу на конкуренцију.

Издавање штампаних медија је у паду, они излазе још само по инерцији и купују их читаоци старији од 50 и 60 година, па "само чудом могу да опстану", указао је Пивљанин.

Према његовом виђењу, посрнуће је почело када су менаџери прогласили новине производом, а телевизијске емисије форматима, чиме су на терминолошкој равни променили суштину новинарског посла.

Пивљанин истиче да у новинарству године нису мана уколико је човек здрав, јер новинари нису дрвосече којима је потребна физичка снага, већ су им потребни искуство и знање да направе разлику, и да имају осећај за меру.

Како је оценио, "данас у медије примају, да се не увреде, децу која, пошто се новинарство помера ка дигиталним платформама, тамо служе као утоварне кашике за вести".

"Не траже се знање, образовање и таленат, битно је изаћи у сусрет фамозној кликабилности, кликадебилности, како год је назвали", констатовао је Пивљанин.

Упитан како коментарише извештавање Радиотелевизије Србије (РТС), он је рекао да у самој дефиницији РТС, као јавног сервиса, стоји његова суштина "која се не поштује у информативном делу програма".

Сматра да није проблем да РТС, као јавни сервис, буде државни медиј, већ што од краја осамдесетих година наступа као "партијски сервис".

Пивљанин је једном од опозиционих првака рекао да би, уколико овај дође на власт, волео да нема телефон главног и одговорног уредника и директора РТС и да би тамо могао да оде само ако га позову.

Ако једног дана то доживимо, има неке наде, закључио је Пивљанин. 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси