Вести

29. 11. 2022.

Аутор: Бранко М. Жујовић Извор: Јавни сервис

Хитно упристојити медијске конкурсе

Стопирање злоупотреба и успостављане система поштене пројектне дистрибуције буџетског новца насушан је циљ предстојеће измене Закона о јавном информисању и медијима.

Уколико Радна група за израду радне верзије нацрта закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању и медијима, основана пре десет дана, свој посао на одговоран и савестан начин оконча до краја године, како је најављено, могао би то да буде снажан импулс и сигнал уочи расписивања нових медијских конкурса по градовима и општинама који ће уследити после зимских празника.

Разуме се да ће измене поменутог закона, уколико све буде према плану и како је најављено, бити усвојене догодине, након расписивања већине конкурса, као и да због тога, ефективно, неће моћи да утичу на већину њих, али би сама чињеница да је посао у вези са изменама закона урађен како треба, била снажно упозорење актерима конкурсних злоупотреба да макар застану и размисле о томе што су до сада некажњено радили.

Томе у прилог, премда из сасвим другог угла, говори и недавна одлука Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду да формира предмет у оквиру којег ће проверити све наводе из серијала „Милионери из конкурсног блата” који сам ове године, до сада у 33 наставка, објавио на сајту Суботичке.рс, који сам уређивао до краја прошлог месеца, односно на мом блогу Zujovic.com након тога.

Стопирање злоупотреба и успостављане система поштене пројектне дистрибуције буџетског новца насушан је циљ измена Закона о јавном информисању и медијима.

Овде ћу, у два наставка, подсетити на најдрастичније примере злоупотреба медијских конкурса, барем на подручју Бачке, које сам истраживао.

Иако је у Стратегији развоја система јавног информисања у Републици Србији од 2020. до 2025. године јасно наведено да неадекватна примена правила која се тичу пројектног суфинансирања доводе до тога да се јавна средства не додељују за остварење јавног интереса, протеклих година ништа није учињено да се та ноторна чињеница промени или макар ублажи.

Напротив, многи актери поменуте неадекватне примене правила укључени су били у рад, сада већ бивше, Радне групе за измену Закона о јавном информисању и медијима. Та група протеклих година није успела да уради дословно ништа, нити је то могла таква каква је била, због чега су представници ГОНГО организација и одстрањени из ње.

Однедавно се у поменутој радној групи, заједно са представницима владе, налазе представници репрезенатативних новинарских и медијских удружења који могу да допринесу процесу који се отегао годинама.

Пројектно бачко коло

Серијал текстова „Милионери из конкурсног блата” приказао је изнутра, објавама фактура, токова новца и састава медијских комисија, да је један релативно узак круг појединаца из ГОНГО организација, у овом случају претежно на подручју Бачке и Војводине, успевао да у огромној већини случајева присвоји медијске комисије и директно утиче на поделу конкурсног колача, разуме се међусобно и у сопствену материјалну корист.

Дошло се до тога да представници ГОНГО организација, попут „ComNet”-а или Асоцијације радио-телевизија Србије, чији је оснивач мој суграђанин Владан Стефановић, учествују у додели конкурсног новца управо Стефановићевим фирмама и њему блиским организацијама. Штавише, један релативно узак круг људи само је мењао „дресове” у различитим комисијама, додељујући међусобно новац и размењујући међусобно фактуре за истоветне услуге.

На једном месту би представљали Стефановићев „ComNet”, на другом Асоцијацију радио-телевизија Војводине, а на трећем удружење названо Друштво новинара Војводине или неку другу, сличну, ГОНГО организацију.

Швељо као парадигма

Фирма Видео креатива тим, извесног Милана Швеља из Црвенке, основана је 8. фебруара прошле године. На конкурсима у Суботици, Новом Саду, Апатину, Сомбору и АП Војводини те године одмах је добила 6.500.000 динара.

На основу документације до које сам дошао захваљујући поверенику за информације од јавног значаја, лако је утврдити да је Швељо новац који је добијао на конкурисма, а неки су, притом, били расписани пре него што је он уопште основао своју фирму, у целости пребацивао другим фирмама, не правдајући притом своје пројекте у целости.

Суботичани су, тако, Милану Швељу 2021. године платили 125.000 динара по једном кратком телевизијском прилогу, од укупно двадесет.

Када сам од Швеља, Владана Стефановића и суботичке градске управе затражио те медијске прилоге, нисам их добио.

Да ствар буде потпуно трагикомична, Стефановићева фирма „V Production” Швељу је, у оквиру његовог суботичког пројекта, лане наплатила 320.000 динара за услугу костимирања, маскирања и шминкања „извођача”, што значи да су поменути трошкови, иначе потпуно несвојствени медијским прилозима, укупно износили 640.000 динара.

Желео сам да видим те Швељове кратке медијске прилоге, од по два или три минута, који су, појединачно, коштали више од хиљаду евра, као и нашминкане, костимиране и маскиране новинаре и њихове саговорнике, али ми то, упркос свему што сам покушао, ипак није пошло за руком.

Стефановић и Швељо нису одговорили ни на једно моје питање, а из суботичке Градске куће одговорено ми је да да су трошкови костимирања и шминкања у медијским прилозима у износу од 320.000 динара прихватљив издатак, те да Швељо, по закону, у оквиру правдања пројекта није био дужан да достави снимке, за које нико од 120 Суботичана, које смо анкетирали, никада није ни чуо.

Швељо је својим „подизвођачима“ у оквиру свог суботичког пројекта исплатио тачно онолико новца колико је добио из суботичке градске касе.

Осмог септембра прошле године, када је поплаћао све фактуре Владану Стефановићу (320.000), Мирјани Ђерић (780.000), Вањи Ђекић (400.000) и Селми Николић (1.000.000), њему је остао трошак од 300 динара, колико је уплатио на рачун Управе за трезор Министарства финансија, да би му ново стање тога дана на поменутом рачуну износило 439 динара.

До данас је остало питање како су уопште изгледали Швељови медијски прилози, јесу ли у њима новинари и њихови саговорници заиста били шминкани, костимирани и маскирани и да ли је Швељо заиста обезбедио половину новца на том конкурсу.

На концу, поставља се и питање због чега је Милан Швељо уопште конкурисао на конкурсу у Суботици, али и другим општинама и градовима, уколико је за све конкурсне послове ангажовао „подизвођаче” којима је пребацивао сав добијени новац и ко му је омогућио да одмах након оснивања своје продукцијске куће „на лепе” очи, само током 2021. године, добије око 55.000 евра.

Швељо новац пребацивао и Огњани Старовић

Истоветан сценарио из Суботице, Швељо је лане применио у Новом Саду. Сав новац добијен на покрајинском конкурсу расписаном 4. фебруара (600.000 динара), фирма Милана Швеља, основана 8. фебруара, пребацила је фирми Огњане Старовић, основаној 8. јуна 2021. године.

Слично је поступио и са новцем добијеним на градском конкурсу у Новом Саду, у оквиру којег је од укупно 700.000 динара фирми Огњане Старовић, чланици Надзорног одбора Јавног предузећа „Емисиона техника и везе“, пребацио 600.000, а остатак удружењу које води извесна Вања Ђекић.

Све фактуре које је фирма Огњане Старовић издала Видео креатива тиму Милана Швеља истоветне су, попут једнојајчаних књиговодствених близанаца, рачунима које су Швељу издавали његови остали клијенти: „VTV Production“ Владана Стефановића , Удружење грађана „Ја волим Сомбор“, „Медиа 025“ из Колута и „Зоом Медиа“ из Оџака.

Да ствар буде још интригантнија, Швељо је у својим пројектима наводио да располаже завидном телевизијском опремом, укључујући мобилни студио и квалификованим људством, које ће изнети све те његове пројекте.

Јавност не само да има право, већ мора да зна да ли је посреди пука случајност или су поменуте фактуре штампане на једном месту или из неког заједничког обрасца.

Милан Швељо, Владан Стефановић и Огњана Старовић, упркос обећањима да ће то учинити, до данас нису одговорили на питања која сам им поставио.

Заједнички именитељ Швељових пројеката, у оквиру којих је и ове године згрнуо милионе конкурсних динара, јесу медији Владана Стефановића. У орбити Стефановићевих организација „ComNet” и Асоцијација радио-телевизија Србије налази се најзначајнији број чланова медијских комисија у Бачкој, који, као што сам већ навео, спорадично мењају дресове неколико организација, додељујући по правилу новац Стефановићевим фирмама и са њим повезаним удружењима.

Истраживање „Милионери из конкурсног блата” показало је да постоије три нивоа исисавања новца из буџета општина и градова: први ниво је директно учешће на конкурсима у оквиру којих учесници заправо контролишу саставе комисија; други ниво је посредно учешће на конкурсима посредством бочних играча, као што је поменути Милан Швељо или неке од организација као што су „Плеј”, „Путеви природе“ и још неке о којима ће бити речи у наставку; трећи ниво је појављивање у улози „подизвођача” у пројектима који су одобрени некоме другом, као што је био случај са Стефановиућевим фирмама 2020. године у Оџацима, о чему ће такође овде поново бити речи.

Овакву праксу измене Закона о јавном информисању и медијима хитно морају да сасеку, стављајући јавни интерес развоја професионалне медијске сцене испред концепта који конкурсна средства у градовима и општинама третира као ресурс за организовано исисавање пројектног новца.