Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Медијска стратегија и јесмо ли поново „џабе кречили“?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

23. 11. 2022.

Аутор: Ивана Петровић Извор: Јавни сервис

Медијска стратегија и јесмо ли поново „џабе кречили“?

Када је након много мука, преговора и убеђивања, јануара 2020. Стратегија развоја система јавног информисања у Републици Србији за петогодишњи период од 2020. до 2025. године коначно усвојена, појавио се поново трачак наде да ће се у медијску сферу коначно суштински, а не само декларативно, увести ред.

Да ће се исправити недоречености и закрпити рупе у сету медијских закона и самим тим да ће се минимализовати потенцијална контрола медија од стране власти и обезбедити давно сањана једнака стартна позиција за све. Понадали смо се да ће сви недостаци и аномалије који су се провукли у законима и претходној Стратегији исправити. Више од свега, очекивали смо да ће се оно што је усвојено заиста и поштовати и спроводити. Са ове дистанце, чини се да смо ипак џабе кречили.

Тешко је схватљиво да на крају 2022., и даље апелујемо да се Медијска стратегија и Акциони план спроведу а свесни смо да смо већ загазили у другу половину периода на који се Стратегија односи. Из угла једног малог независног медија никаквог побољшања ситуације нема. То се посебно односи на област пројектног суфинансирања медијских садржаја у јавном интересу на локалном нивоу али и на многе друге ствари. Да пођемо редом.

Новом Стратегијом су дефинисани Посебни циљеви, а да се подсетимо то су: 1) побољшани безбедносни, социо-економски и професионални услови за рад новинара и медијских радника; 2) успостављено функционално, одрживо и фер медијско тржиште заштићено од политичког утицаја; 3) функционалне, компетентне, професионалне и отворене институције располажу механизмима заштите од спољних притисака и доследно примењују јавне политике и прописе; 4) квалитетни, плурални и разноврсни медијски садржаји задовољавају потребе за информисањем различитих друштвених група; 5) унапређена професионална знања и развијене дигиталне компетенције грађана, институција, медија, новинара и медијских радника .

Већ код првог циља, ако се осврнемо на период последње три године, схватићемо да се није много одмакло. Новинарима се и даље прети, етикетирају се готово на дневној основи, насрће се на њихов професионални интегритет, угрожава се додатно њихова социјално економска ситуација.  О томе има безброј примера. Сада су популарне Слап тужбе. Са њима се тренутно суочава малени Југпрес из Лесковца али и КРИК и још неки медији. Док се у случају медија са седиштем у Београду  и са развијеном мрежом интернационалних партнера, реагује колико толико организовано и гласно, случајеви налик 3 Слап тужбе Миленијум Тима против Југпреса  због тога што су пренели  изјаву са прес конференције Народне странке, а у којој се помињао Миленијум - пролазе потпуно неприметно. Две тужба је због смањења вредности жига, а трећа је за душевну бол двојице власника те моћне, властима блиске компаније. Југпресу се суди у Београду, што ионако изнурен финансијски медиј тера у још озбиљније трошкове и изнуривање.

Љиљана Стојановић, главна и одговорна уредница тог маленог али гласног лесковачког портала, поделила је са нама осећај усамљености, након рочишта које је недавно имала у Палати правде у Београду.

„Осећамо се као да смо препуштени сами себи, на милост и немилост моћника. Све ово прати поприлични зид ћутања многих. Зашто? Ово се не тиче само Југпреса. Пресуде ли нама због тога што смо радили свој посао, створиће се модел кажњавања свакога ко им није по вољи“ – каже, и додаје да би све много лакше било издржати да постоји солидарност на делу.

И заиста, пре три године је Стратегијом предвиђено да се новинарима и медијским радницима имају обезбедити бољи безбедоносни, социо економски и професионални услови. Случај Југпреса говори јасно да то није искрена намера.

Случај врањског ОК радија који се после три деценије рада налази буквално пред гашењем јер већ месецима трпе праву тортуру локалног криминалца, насртај на приватну имовину и једини извор њиховог финансирања, кафић, је заиста да се остане без коментара. Чак и када Стална радна група за безбедност новинара прискочи у искрену и комплетну помоћ и насилник се привремено склони са улице, његов бизнис, легалне али и илегалне кладионице, наставља да цвета и уз све контроверзе уместо да буде забрањен дозвољава му се рад јер се не коси са јавним интересом, а бизнис ОК радија пропада јер је демолиран а запослени застрашени. Јавни интерес у области информисања јавности очито има мањи значај него коцка и клађење, илегално, легално, ко више мари за то.

Ни тај случај не спада очито у домен спровођења Медијске стратегије односно савршено се уклапа у то што се не спроводи у великој мери већ годинама. А логика је јасна, нема извора финансирања – нема новинара, нема незгодних питања, нема проблема по одређене политичке, економске али и криминалне центре моћи.

Каже се даље у Стратегији да тржиште наше насушно треба да буде функционално, одрживо и фер, заштићено од политичког утицаја. Са много сигурности и личног болног искуства ћу устврдити да то није ни у једном једином сегменту.  Убија га заправо некада из добрих намера створени модел пројектног суфинансирања за који смо се између осталих сабораца и ми здушно борили ономад када смо такође, испоставиће се, џабе кречили.

О каквом медијском тржишту у Нишу можемо да сањамо ако је за 7 година 4,5 милиона евра наших пара, пара грађана, по систему танте за кукурике, буразерским договором и нетранспарентно преливено у џепове пар властима блиских медијских могула. У процентима близу 85% опредељених средстава. Како је то све утицало на цену реклама за ионако незаинтересование, а и поприлично осиромашене локалне оглашиваче? Приступ онима на националном нивоу малени локални медији немају већ више од деценије. Тужили смо, протестовали, жалили се.  И ништа.  Али о томе бих нешто касније.

Нова Медијска стратегија је у оквиру остварења тог циља прописала конкретне мере од којих су неке веома значајне а тичу се коначног идентификовања стварних власника многих медија кроз унапређење Регистра медија. Досадашња пракса, да медији ничу као печурке после кише пред, или у току расписивања конкурса за јавно информисање на локалу, уписивањем у Регистар медија тек пар података, када би се написано и спровело би могло да се бар надаље спречи.

Из угла локалне радио станице, било би нам драгоцено да се макар сада са закашњењем расветли креирање мрежа локалних станица кроз коју се постиже национална покривеност и процени законитост тога. Бројне су радио станице на локалу добијале фреквенцију под једним именом и са једним власником а преко ноћи би мењале власника и кренуле да емитују програм већ познатог емитера из мреже. Па и последњи такав случај, а тиче се националне фреквенције је занимљив, јер фреквенцију је добила непозната Cherry радио станица, а са таласа се од првог дана чује већ позната Каролина.

Све то битно утиче на медијско тржиште ионако готово непостојеће. Било је важно да се са спровођењем тих мера крене одмах јер смо већ загазили у годину када се изнова конкурише за регионалне фреквенције, а догодине нас очекује и поновна расподела локалних. Уколико закон јасно не буде прецизирао шта се сме а шта не, постоји бојазан да се Власи не досете и да под плаштом наводно транспарентног процеса доделе фреквенција без истих не оставе све оне станице које се перципирају од стране власти као непослушне, кад већ другим врстама изнуривања нису успели да нас натерају да се продамо пожељнијим власницима или да се у крајњој линији угасимо, што је судбина многих некада добрих малих емитера.

Иако је овај циљ можда из угла малих локалних медија најважнији, јер је предуслов за све остале, пошто се тиче пуког опстанка локалних медија и трећи циљ је веома важан и прилично је болно што се и са применом мера везаним за њега касни. Институције које приљежно и у складу са мандатом поштују закон и надгледају његово спровођење су од огромне важности за локалне медије, како не би као у свим претходним годинама били шетани од врата до врата, од једног до другог министарства кад желе да се пожале на кршење закона или законом загарантованих права. Ко је надлежан? Нико. Делује нестварно али се у претходних 7 година то итекако дешавало.

Вратимо се на злехудо пројектно суфинансирање. Новом а сада већ и старом стартегијом предвиђено је, у оквиру остварења циља који се односи на квалитетне, плуралне и разноврсне медијске садржаје који задовољавају потребе за информисањем различитих друштвених група, спровођење Мере 4.4. Обезбеђено адекватно остваривање сврхе пројектног суфинансирања – подршка производњи и дистрибуцији (недостајућих) садржаја у јавном интересу. Ово питање свих питања, најпомињаније у негативном контексту у претходном периоду, поготово када је реч о локалним конкурсима те мере идентификоване као адекватне за ублажавање тог проблема требало је спроводити одмах по доношењу стратегије јер је у том тренутку било и више него довољно анализа које су указивале не на усамљену праксу појединих локалних самоуправа већ на веома добро организовану злоупотребу конкурса на територији читаве земље. Неспровођење Стратегије у том делу још читаве 3 године условило је да се организована мрежа још више ојача и учини читав процес потпуно бесмисленим. У том процесу јавни интерес је небитан, небитни су грађани, битни су само економски интереси медијских могула блиских властима и политички интереси властодржаца који негде жмуре на силне неправилности а негде, као у Нишу активно саучествују бирајући у комисије чланове ГОНГО удружења и кооперативне, који заправо само верификују преливање новца грађана у једне те исте, властима блиске џепове.

Пример Ниша је веома сликовит а конкурси у њему небројено пута описани до детаља. Од доношења Стратегије до данас су спроведена још три накарадна конкурса, за пар месеци ће бити расписан и четврти. Уколико буде изборна година извесно са много већим буџетом и много вишим горњим прагом по пројекту (и овогодишњих 20 милиона је холивудски износ), ваљаће да се плати делом и кроз то изборна кампања. Све док се власт не огради од те злоупотребе и не крене у заиста суштинско спровођење мера које је усвојила немамо никаквих разлога да верујемо да је и овај циклус на унапређењу медијских закона и уређењу медијске области тек пука фарса за потребе позитивнијих извештаја ЕУ, док се отеже са стварним спровођењем док се Стратегија потпуно не обесмисли и не “убајати” па ћемо Јово наново све испочетка.

Оно што међутим дубоко верујем јесте да се честити део медијске заједнице који је уморан и исцрпљен горе него Сизиф нећ поново ухватити оне молерске четке, после које се увек испостави да смо џабе кречили.

О томе би свака власт, ова или нека наредна морала да води рачуна. 

Ивана Петровић, главна уредница City Smart радија и чланица Управног одбора Асоцијације независних електронских медија.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси