Вести
17. 11. 2022.
16. међународна конференција Медијске организације југоисточне Европе (СЕЕМО) о медијским проблемима у Европи и рату у Украјини
Новинарке најчешће на удару, пропаганда узела примат
Током ове године у Европи је забележено више од 200 разних напада на новинаре, а новинарке су највише на удару, изјавила је Маја Север, председница Европске федерације новинара (ЕФЈ), другог дана међународне конференције Медијске организације југоисточне Европе (СЕЕМО).
Како је додала, последње истраживање Ројтерс института је показало мањак новинарског поверења у државне институције и информације које пружају.
– Олигарси контролишу већину медија и ово истраживање је показало да је тај проблем наjизраженији у земљама централне и источне Европе. Претње, напади убиства новинара су чести и нема европске земље у којој новинари нису нападнути, рекла је Север.
Према њеним речима, у ЕФЈ су у протеклих неколико година приметили да владе континуирано нападају новинаре и медије који одолевају политичком притиску, али и да оглашивачи одустају од сарадње са критичким медијима.
– Рат у Украјини и пандемија су показале проблеме чак и у највећим либералним демократијама у свету. Зато је потребно да радимо заједно, покажемо солидарност и изборимо се за бољи положај новинара и медија, посебно зато што нема начина да се одустане, нагласила је Север.
Ипак, главна расправа се водила о томе што новинарима у украјинско-руском сукобу није дозвољен приступ првој линији фронта и што владе земаља користе пропаганду као оружје у овом сукобу.
Кристина Хаврилиук, главна уредница независног украјинског портала УА:ПБЦ из Кијева, истакла је да украјински новинари немају приступ окупираним територијама од 2014. а данас ни првој линији фронта да би се лично уверили у то шта се тамо заиста дешава.
– Медији немају приступ првој линији фронта тако да тренутно имамо велику расправу о томе у оквиру медијске заједнице и покушавамо да нађемо начин да дођемо до ратне зоне. Не умем да објасним зашто је отежан приступ новинарима и то није на нама него на властима. Али на прву линију фронта могу новинари Си-Ен-Ен-а и Би-Би-Си-ја, али не и украјински новинари. Немамо приступ окупираним територијама од 2014, нити имамо икакве могућности да то урадимо, рекла је Хаврилук.
Како је додала, били су у Бучи, где се десио масакр украјинских цивила, чак и са фоторепортером и било је јако тешко и компликовано.
– У Бучи је на почетку било на стотине новинара а кога има тамо сад – никог. закључила је Хаврилук.
Новинар римске АНСЕ Лоренцо Атианезе, који је био у Бучи, показао је делове својих ТВ извештаја из тог града у којима нема лешева по улицама.
– Када смо дошли у Бучу није било лешева по улицама. Имамо нови аспект рата у Украјини да новинари нису на терену и укључени у то шта се дешава на терену. Ако ниси на терену онда мораш да верујеш пропаганди и управо због те државне пропаганде новинари морају да оду на лице места и виде шта се дешава на првој линији фронта. Ако ниси на терену онда не можеш да опишеш шта се дешава, навео је Атианезе.
Према његовим речима, били су у месту Лукашивка, где су људи малтретирани и разговарали су са њима.
– Показали су нам ране и повреде. Мештанин је био је пребијен и избоден од руских војника којима није знао да каже где су Украјинци. У Бородјанки смо пратили војнике до гробља где смо видели лешеве са кесом на глави и рукама везаним на леђима, што значи да су мучени. Пропаганда је прво оружје у сваком рату и истина никад није само једна – истакао је Атианезе.
Кристина Атовска, новинарка скопског портала Фри Прес, каже да је била у Бучи и да је видела лешеве по улицама после одласка Руса.
– Прве информације о овом случају су објављене од украјинског војног информационог сервиса. Било је спекулација на друштвеним мрежама да су лешеви померани, али то је највећа лаж овог рата, јер сам видела лешеве на улицама својим очима. Треба видети на лицу места шта се дешава уместо да верујемо на реч јер је пропаганда велика, навела је Атовска. Додаје да би решење било и да се пошаљу новинари на сваку од зараћених страна, али да руска страна не жели да да акредитације новинарима земаља за које сматра да су непријатељске.
Черкез: Пропаганда као и у рату у БиХ
Аида Черкез, бивша дописница АП-а из Сарајева, навела је да масакр у Бучи нису открили новинари, као што је то било са концентрационим логорима у рату у БиХ 1992, него су га пријавили грађани преко друштвених мрежа. “Ово што чујем се не разликује од босанског рата. Влада је свакодневно говорила колико је људи убијено а ја сам ишла на гробље да пребројим стваран број. Данас људи више не верују медијима и новинарима, јер док ми проверимо вест, преко друштвених медија се већ проширила непроверена вест.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.