Вести
03. 11. 2022.
Новинарство постало једно од најопаснијих занимања на свету: Ове године убијено 70 новинара, 900 од 2012.
Новинари откривају истину, позивају моћнике на одговорност, критикују и чине друштво сигурнијим, а демократију јачом. То раде упркос томе што знају да су на мети моћних политичара, тајкуна или тајних служби, спремни да ризикују живот знајући да друштво без слободне речи нема будућност.
Више од 900 новинара и медијских радника убијено је у протеклој деценији, показују подаци УНЕСЦО-а.
Ове године је широм света убијено 70 новинара и медијских радника, 15 само у Мексику.
Међу најопаснијим земљама за новинаре ових година биле су Украјина, Филипини, Пакистан и Хаити. Али ни новинари у стабилним демократијама нису сигурни, што су показала и убиства на Малти, у Словачкој, Холандији, Грчкој и САД.
Насиље према новинарима додатно отежава и чињеница да велика већина убистава новинара прође некажњено, а некажњивост подстиче даље насиље, слаби демократију и штети свачијем праву на истину, наводи Међународни институт за штампу.
Међународни институт за штампу (ИПИ) подсећа на кључне случајеве убиства новинара чије су убице потпуно или делимично некажњене. ИПИ упозорава на то да је новинарство – упркос томе што новинари откривају истину и позивају моћне на одговорност, критикују и чине друштво сигурнијим, а демократију јачом – постало једна од најопаснијих професија на свету.
Јоргос Караивас (Грчка, убијен 2021)
Истраживачки новинар који је често извештавао о организованом криминалу за телевизијски канал ТВ СТАР и писао блог са фокусом на криминал и полицију. Убила су га двојица мушкараца на скутеру испред његове куће у Атини, 9. априла 2021. Полиција је саопштила да професионални начин убиства указује на умешаност организованог криминала. Грчке власти нису објавиле никакав напредак у истрази.
Јан Куцијак (Словачка, убијен 2018)
Истраживачки новинар сајта Актуалити који је покривао корупцију и пореске преваре у које су умешане истакнуте пословне и политичке личности. Куцијак и његова вереница убијени су 21. фебруара 2018, у селу у близини Братиславе, у кући у којој су живели. Масовна побуна јавности због убиства довела је до оставке премијера Роберта Фица. Плаћене убице су осуђене, али налогодавац тек треба да се суочи са правдом.
Дафне Каруана Галиција (Малта, убијена 2017)
Истраживачка новинарка и блогерка која је опширно извештавала о корупцији на високом нивоу и о организованом криминалу. Убијена је у експлозији аутомобила 16. октобра 2017. на Малти, у близини куће у којој је живела. Две недеље пре убиства јавила се полицији због претњи смрћу које су јој упућене. У октобру 2022. двојица убица су признала кривицу и осуђени су на 40 година затвора, док наводни налогодавац тренутно чека суђење.
Џамал Кашоги (Саудијска Арабија, убијен 2018)
Саудијски новинар и колумниста Вашингтон поста, критичар саудијског режима и престолонаследника Мохамеда бин Салмана. Убијен је у саудијском конзулату у Истанбулу. Истраге УН и САД откриле су да су убиство организовали високи саудијски званичници, укључујући и престолонаследника. Саудијски суд је 2020. године на затвореном суђењу осудио неколико појединаца, али налогодавци нису одговарали. Турска је 2022. пребацила суђење на Саудијску Арабију и тако додатно онемогућила правду.
Ахмед Хусеин Суале (Гана, убијен 2019)
Био је истраживачки новинар који је радио на откривању корупције и кршења људских права у Африци. Убијен је из ватреног оружја 19. јануара 2019. у Акри, главном граду Гане. У то време био је део истраживачке редакције Тигрово око која је открила корупцију у афричком фудбалу непосредно пре Светског првенства. Власти нису постигле напредак у истрази о овом случају.
Кристофер Ален (Јужни Судан, убијен 2017)
Британско-амерички слободни новинар и фотограф који је пратио рат и сукобе за различите међународне новинарске редакције. Убијен је 26. августа 2017. током сукоба на граници Јужног Судана и Уганде док је био у саставу побуњеничких трупа. Независни извештаји показују да је Ален можда био и директна мета јужносуданских војника, упркос индицијама да је био новинар.
Гаури Ланкеш (Индија, убијена 2017)
Новинарка и уредница канадског недељника и гласна критичарка хиндуистичког национализма и крајње десничарске политике. Убијена је испред своје куће 5. септембра 2017. Њено убиство изазвало је протесте широм земље на којима је од власти тражена специјална истрага. Осамнаест особа је ухапшено, а тужилаштво их повезује са екстремно десним хиндуистичким терористичким групама. Суђење је почело у јулу 2022. године.
Ибраимо Мбаруко (Мозамбик, нестао 2020)
Репортер радио-станице Рáдио Цомунитáриа де Палма из северног Мозамбика. Нестао је у априлу 2020. док је извештавао о сукобу у провинцији Кабо Делгадо. Његова последња порука, коју је СМС-ом упутио колеги, била је да је „окружен војницима”. Власти Мозамбика нису изнеле никакве налазе о његовој судбини.
Регина Мартинез Перез (Мексико, убијена 2012)
Репортерка националног магазина Процесо, који је извештавао о нарко картелима, организованом криминалу и политичкој корупцији. Мартинез је 28. априла 2012. најпре претучена, а потом и задављена у кући у којој је живела. Истрагу су обележиле бројне неправилности. Власти су тврдиле да је била жртва пљачке. Власти су оптужиле човека који је најпре признао кривицу, а касније је повукао изјаву рекавши да је била изнуђена. Ни десет година после убиства власти нису поново отвориле истрагу.
Шан Дахар (Пакистан, убијен 2014)
Шеф бироа Телевизије Аб Так у пакистанској провинцији. Дахар је упуцан с леђа 1. јануара, након чега је превезен у болницу где је сатима био без наџора. Првобитна полицијска истрага је тврдила да је смрт резултат залуталог метка, али његове колеге и породица верују да је био мета због новинарског рада. У време убиства радио је на извештају који се односио на неовлашћену продају лекова.
Ширин Абу Акле (Пакистан, убијена 2022)
Палестинско-америчка новинарка која је радила за Ал Џазиру, позната по неустрашивом извештавању о израелско-палестинском сукобу. Убијена је хицем у главу док је извештавала о израелској војној акцији на Западној обали 11. маја. Носила је јакну са јасном ознаком ПРЕСС. Иако је најпре порицала одговорност, израелска влада је признала да постоји „велика могућност” да су њене снаге погодиле новинарку, али тврде да је то било случајно и одбијају даљу истрагу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.