Вести
03. 11. 2022.
“Напад на новинаре је напад на читаво друштво, а највише притисака је на локалу” - порука са Форума у Нишу
Да је број напада на новинаре у порасту, те да је важно информисати, како новинаре, тако и јавност о постојећим механизмима заштите у случају угрожавања сигурности - навели су учесници Форума “Грађански аларм” у Нишу. Покушали су и да скрену пажњу јавности на чињеницу да је највише притисака на локалу, те да је зато важна подршка и солидарност међу колегама, али да и грађани треба да схвате да је напад на новинаре - напад на слободно друштво.
Како је речено на Јавном форуму који је организовао Одбор за људска права у Нишу - према последњим истраживањима, на нивоу целе Европе, трећина свих претњи и притисака са којима се новинари сусрећу јесу на локалном нивоу.
Чланица Извршног одбора Независног удружења новинара Србије Тамара Милојевић, новинарка из Ниша, каже да су притисци на локалу већи и да томе могу да посведоче сви новинари, јер је проблем мање видљив и то не само у Нишу.
-Не причам само о Нишу, већ о свим осталим градовима, што показују и истраживања - 31% напада на новинаре у Европи било је на локалу. Зато је важна међусобна подршка и солидарност међу колегама, да сви станемо на страну нападнутог новинара. Само на тај начин можемо да пошаљемо поруку свим тим људима, са чије стране долазе претње, да је напад на новинаре напад на слободно друштво - наводи Милојевић.
Дописник телевизије Н1 из Ниша Милан Стојановић је један од новинара са локала који је последњих година претпео озбиљне претње и притиске.
Иако каже да се међу својим суграђанима осећа безбедно, не пориче вербалне нападе, те да таква атмосфера није пријатна за рад.
Због свеопште атмосфере која је направљена да постоје новинари који раде у јавном интересу и да постоје новинаре који раде за стране службе, ту атмосферу креирају они који су на врху власти. Направљена је таква атмосфера да се мени дешава да чим поменем да сам из Н1, или добијем подршку, или псовке, све зависи на коју страну наиђем. Дешавају се вербални напади, дешавају се опструкције од стране институција, где не можете добијете другу страну, не можете да добијете најбенигније ствари и информације - појашњава Стојановић.
Како да се новинари заштите?
Правница Независног удружења новинара Србије Марија Бабић истакла је да механизми који су успостављени споразумом са Тужилаштвом и МУП-ом, само су у иницијалном кораку корисни, јер од 87 формираних предмета из 2021. године, осуђујућом пресудом решено је свега осам.
Оно на чему стално инсистирамо је да се сваке претње, физичке или вербалне, стално пријављују надлежним институцијама. Механизми који су успостављени омогућавају одређене контакт тачке које олакшавају тај пут пријављивања, јер може директно Тужилаштву да се пријави и у обавези су да хитно поступају у случајевима напада на новинаре. У иницијалном кораку, тај механизам функционише колико-толико. Међутим, каснији поступци трају много дуже, имамо јако мали број решених случајева са казном за починиоце, а велики број непознатих починиоца - рекла је Марија Бабић.
Такође, истакла је да институције морају да покажу спремност да се реагује по принципу протокола који је склопљен да би новинари били заштићени.
Превише је одбијених пријава, где у неким случајевима нема елемената кривичног дела, али у неким имамо “проблем” у тумачењу те претње, где надлежне институције уско гледају на то и пресуђују само када је директно упућена претња. На пример, када је “убићу те” изречено у кондиционалу, они не сматрају да је то кривично дело. Имате субјективни осећај претње, уплашеност за своју безбедност, али пошто не постоји директна претња, она се одбацује - појашњава правница.
Нови начини притисака на новинаре
Како је речено на форуму, из године у годину налазе се нови начини вршења притисака на новинаре.
Од таргетирање од стране политичких функционера, преко оних који им отежавају рад, као што су непозивање на догађаје и недавање информација, до физичких напада.
Најгоре је било 2020. године када су били јулски протести у Београду, када је био велики скок физичких напада, али преовлађајују вербални напади и различите врсте притисака, које су из године у годину другачији, као и начини како да врше притиске на новинаре. Сваки случај треба пријављивати, разумем да поверење у институције није на задовољавајућем нивоу, ни ми нисмо задовољни 100% како они функционишу, али случајеве треба пријављивати и требало би сви заједно, удружења новинарска и медијска да вршимо притисак на институције да раде свој посао - закључила је правница НУНС-а.
Један од закључака који су донели учесници Форума је и то да се новинари сусрећу са новим начином притиска, јер су друштвене мреже омогућиле појединцима платорме на којима могу да коментаришу и вређају.
Друштвене мреже дале су простор одређеним људима да код куће могу да коментаришу вести и да вређају. То доста утиче и на рад новинара и осећај сигурности, када свако може да напише шта год пожели на друштвеним мрежама. Потребно је да читамо локалне медије, јер ћемо на тај начим им дати подршку. Када се деси напад на неког новинара из вашег града, морамо сви да причамо о томе јер на тај начин се подиже свест и ствара притисак на институције да раде свој посао - истакла је Тамара Милојевић.
Форум у Нишу је организован поводом Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима, који је установљен 2013. године на седници Генералне Скупштине Уједињених Нација, са намером да се скрене пажња јавности на проблеме са којима се сусрећу новинари широм света.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.