Вести
31. 10. 2022.
Економски положај и слобода медија: Ко плаћа тај и уређује!
Функционисање медија у Расинском оркугу у највећој мери зависи од прихода из државног и локалних буџета што има велики утицај на уређивачку политику, показало је истраживање Центра за истраживачко новинарство Крушевац – ЦИНК.
“Циљ пројекта “Економски положај и слобода медија у Расинском округу” био је да се кроз анализу више фактора који утичу на рад медија и новинара али и кроз анкету са запосленима у медијима, уредницима и менаџерима сагледа социо-економски положај новинара и укаже на повезаност уређивачке политике, економских и политичких услова у којима медији раде“, истакао је на конференцији за новинаре Славиша Миленковић, менаџер пројекта.
Већину својих прихода, у распону од 50% па до чак 99% одсто, медији из Расинског округа, остварују на конкурсима локалних самоуправа и Министарства културе информисања.
“Велика зависност медија од средстава које додељују државни органи утиче и на уређивачку политику медија. Чак 78% објављених прилога односи се на активности локалних функционера, директора јавних предузећа и установа и државних функционера. Опозиционе странке, организације цивилног друштва, маргинализоване групе, неформалне групе и грађански активисти добијају јако мало простора у локалним медијима. Овакав однос јасно показује да већина локалних медија у Расинском округу сматра својом обавезом да прати активности представника различитих нивоа власти а, пре свега, локалне”, додаје Миленковић.
За суфинансирање пројеката од јавног интереса из области јавног информисања локалне самоуправе из Расинског округа троше мање од 1% годишњег буџета. Укупно је за седам година у Расинском округу (шест локалних самоуправа) утрошено у ове сврхе 109.937.500 динара.
“Удео прихода од маркетинга (оглашивача) у укупним приходима медија из Расинског округа је изузетно мали. Већина медија има јако мали број реклама и огласа и најчешће су то рекламе и огласи јавних предузећа и установа, локалних самоуправа или предузећа која су, на неки начин, повезана са локалним властима или власницима медија. Број оглашивача ван подручја Расинског округа је занемарљив“, нагласио је Миленковић и наставио.
“Социо-економски положај новинара ангажованих у медијима Расинског округа је јако лош. Већина запослених ради више од 40 сати недељно, примања су редовна али се, најчешће, крећу у распону од 40.000 до 50.000 динара нето, што је за 25 до 40% мање од нето примања на нивоу округа. Већина запослених има регулисан радни статус али нико од анкетираних није члан неког синдиката. По мишљењу новинара “низак друштвени углед и статус професије” и “слабе плате” су највећи проблеми запослених у овом сектору”.
Већина медија у Расинском округу има мање од десеторо запослених а половина власника сматра да највећи притиска на медије у Србији врше политичари.
“Власници медија сматрају да је побољшање економског положаја медија могуће једино уз помоћ државе. Њихово мишљење дели трећина анкетираних новинара. Са толиком зависношћу од државе, односно локалних самоуправа, јасно је зашто се уређивачка политика већине медија своди на праћење локалних функционера”, закључује Миленковић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.