Вести
26. 10. 2022.
Струја, грејање или РТС?
Јавни медијски сервиси и када је реч о медијској стратегији, често се стављају са стране, као није то највећи проблем, нешто је ту регулисано, није најгоре итд. А да ли је баш тако?
Летос је незапажено прошла вест која је најављивала јавну расправу о предлогу за увођење нове медијске услуге јавног медијског сервиса, тематског канала џез музике РТС/Радио Београд „Џезер“.
Похвално је што се организује јавна расправа о садржајима који треба да обогате медијску понуду и што се на тај начин испуњавају обавезе прописане Законом о јавним медијским сервисима. Добро је и што је ових дана у Радио Београду отворен нови, савремени Студио 8 за продукцију и постпродукцију музике, драмског програма и говорних садржаја за све радијске програме. Оно што није за похвалу је да прошле године није организована јавна расправа Програмског савета РТС-а (коју предвиђа поменути закон), нарочито због тога што је својевремено нотирана као позитивна новина у функционисању јавних медијских сервиса.
Током лета је незапажено прошла и информација потекла од Јавног предузећа Електропривреда Србије које „тврди да га постојећи начин наплате телевизијске таксе кошта 4,4 милијарде динара“. У извештају ЕПС-а се наводи да пошто „ЈП ЕПС није у могућности да наплати од купаца целокупан износ таксе, исти по наведеном основу остварује губитак, који се надокнађује из сопствених средстава“. Ово је разлог више да се овој теми посвети додатна пажња приликом најављене измене и допуне Закона о јавним медијским сервисима која је предвиђена Медијском стратегијом. Жалосно је што је претходних година ретко кога интересовало транспоновање одредби Закона о привременом уређивању начина наплате такси за јавни медијски сервис у правни акти којим се регулише рад РТС-а и РТВ-а. Уместо тога, досадашњи челници Министарства културе и информисања су се на крају сваке године задовољавали продужењем одредби са привременим трајањем. Гурање главу у страну и незаинтересованост довели су до оваквог извештаја ЕПС-а који је брже боље скрајнут и медијски „затрпан“ другим темама.
Непотребна драма (чији је виновник Управни одбор) у вези са реизбором дотадашњег заменика генералног директора за вршиоца дужности генералног директора РТВ-а гурнула је у други план извештај Државне ревизорске институције о ревизији пословања ове јавне медијске установе. Поред критике због непоштовања закона од стране Управног одбора у погледу избора челника јавног медијског сервиса, нотиран је низ неправилности чије ће отклањање бити један од приоритета вд генералног директора Јожефа Клема. Добре вести су да је ребалансом буџета покрајинске Владе обезбеђено 534 милиона динара за коначан завршетак пресељења Радио-телевизије Војводине у нову зграду и да су у току јавне расправе о програмима покрајинског јавног медијског сервиса.
Ако се погледа регион – ни тамо у домену јавних сервиса ствари не стоје идеално. Новинари РТВ Словенија су летос били у штрајку захтевајући промене, већу аутономију и плате. Подржала их је Маја Север, председница Европске федерације новинара која је указала да „регионални јавни медијски сервиси губе поверење грађана“. Верујем Маји јер не прича напамет пошто је дугогодишња новинарка Хртватске радио-телевизије која зна какво је реално стање изнутра. Сваки јавни сервис има своју Мају Север која зна да ствари треба и морају да буду боље од тренутног стања. Друго је питање зашто недостаје професионалне храбрости и истинске одлучности да се ствари преокрену у позитивном смеру.
Створен је утисак да заштитом јавног интереса на јавном сервису треба да се баве менаџмент и запослени, али не и они који плаћају претплату. Погледајмо ко је у Управном одбору, у Програмском одбору, ко су они који бирају чланове тих тела.
Јавни сервис је највећи пропуст свих власти од 5. октобра до данас. То је кључна тачка свих наших пораза. Јер нико није желео улогу заштитника јавног интереса од јавног сервиса, већ искључиво заштиту интереса структуре на власти.
То је недопустиво и необјашњиво је да се ни један покрет, ни једна партија, ни једна коалиција није поставила у позицију заштите интереса сваког грађанина Србије, који директно финансира јавни сервис.
Ни једна медијска стратегија и ни један европски реформисани закон неће сам по себи донети свима нама поштовање основног постулата улоге јавног сервиса. За њега се можемо и морамо изборити и без ЕУ стандарда и политичких договора странака и коалиција. Заштита јавног интереса није у власти већине. Јавни интерес тиче се опште и личне добробити сваког грађанина, неповредиве слободе грађана које су дефинисане у Универзалној декларацији о људским правима УН.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.