Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Више напада, мање заштите за новинаре
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

04. 10. 2022.

Аутор: Фонет Извор: Данас

Више напада, мање заштите за новинаре

Број решених предмета напада на новинаре повећан је у последње две године и закључно са 30. јуном тај проценат је око 57 одсто, а остатак је и даље активан пред тужилаштвом, речено је данас на округлом столу о заштити безбедности новинара и изменама Кривичног закона.

Представница Фондације „Славко Ћурувија“ Наташа Јовановић истакла је да се више од 75 одсто случајева односи на угрожавање сигурности новинара и да је у више од 60 одсто случајева надлежно Тужилаштво за високотехнолошки криминал, што говори да су већина случајева претњена на интернету и на друштвеним мрежама.

Напоменула да су истим чланом Кривичног законика који штити новинаре – чланом 138, став 3 – заштићене и друге особе које обављају државне функције и адвокати.

Заштита свих тих других особа, указала је она, обухваћена је и другим кривичним делима, као што је напад на службено лице, док се то не односи на новинаре и све који обављају посао од јавног значаја у области јавног информисања, који остају ван кривично-правне заштите у том смислу.

Јовановић је истакла да се највећи број случајева не решава одлуком суда него тужилаштва, а да су у више од 70 одсто случајева у питању одбачене кривичне пријаве уз образложење у службеним белешкама да нема разлога за покретање кривичне пријаве.

Уз то, око шест одсто пријава годишње бива одбаци по основу опортунитета.

Постотак судски решених предмета је 22 одсто, али је Јовановић навела да је тренд да се велики број таквих случајева односи на споразум о признању кривичног дела, односно да тужилаштво закључује споразуме са окривљенима, а да их суд прихвата.

Указала је да је постотак ослобађајућих пресуда два одсто, што значи да тужилаштво улази у судске поступке углавном када има потпуно јасну ситуацију у вези са недвосмисленим претњама усмерених на живот и када постоји осећај угрожености оштећеног.

Представница Независног удружења новинара Србије Марија Бабић навела да су у неким случајевима кривичне пријаве због угрожавања безбедности новинара с разлогом одбачене, али да је велики број граничних случајева које тужилаштво одбацује јер постоје директне претње онако како их тумаче тужилаштво и судови.

Представник Независног друштва новинара Војводине Вељко Милић истакао је да је највише кривичних пријава одбачено јер тужилаштво сматра да су у питању дела која се не гоне по службеној дужности него по приватној тужби, јер се ради о увреди.

Истакао је да је посебно велики проблем што увреде на интернету упућују особе које се крију иза псеудонима и лажних профила на друштвеним мрежама и да приликом подношења кривичне пријаве новинари немају никакву помоћ државе јер им је ускраћена било каква могућност да сазнају ко стоји иза кривичног дела.

Као пример навео је лажи које се објављују о новинарима који извештавају о демонстрацијама или екстремним дешавањима, које пласирају групе чији је циљ да таргетирају новинаре и коментари са најгнуснијим увредама на рачун новинара и медија.

Милић је рекао да, пошто је таквих коменатар много, полиција саветује новинаре да поново „прођу“ кроз све њих и издвоје увреде, односно коментаре који угрожавају безбедност, што од новинара захтева да поново чита увреде које су им упућене.

Извршна директорка Фондације „Славко Ћурувија“ Ивана Стевановић рекла је да је важно наставити тамо где се стало након прошлогодишњег захтева Влади да одустане од процедуре хитне измене Кривичног законика како би се дошло до решења које је ће побољшати положај новинара, али и омогућила заштита слободе говора.

Говорећи о најављеним изменама Кривичног законика, Амбасадор Холандије Јост Реинтјес навео је да су неке од њих изазвале забринутост код организација за заштиту људских права и новинара.

Једно од најаважнијих питања, сматра Реинтјенс, је да Влада усвоји правила која би спречила узнемирање и говор мржње и да би слобода говора требало да буде апсолутна.

Упитао је шта би требало учинити на заштити приватности и са лажним вестима.

Реинтјес је рекао да, иако не зна српски и не чита новине, свакодневно добија прес клипинг и да је „шокиран“ оним што таблоиди у Србији пишу.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси