Вести
29. 09. 2012.
Систем претплате гаранција независности
Финансирање јавних сервиса у европским земљама
Упркос жалбама грађана у Србији што морају да плаћају претплату за Радио-телевизију Србије и жељама многих политичара да се додворе народу и укину ову обавезу, треба знати да се већина јавних сервиса у Европи финансира на исти начин. Мали је број земаља у којима се јавни сервиси финансирају из државног буџета, као што су Андора, Естонија, Лихтенштајн, Луксембург, Монако и Шпанија, а у појединима, иако је некад постојала, претплата је у међувремену укинута - у Бугарској, Црној Гори, Мађарској, Холандији, Португалу и на Кипру.
Како би се осигурало право на објективно информисање и независност јавних сервиса, Европска унија се противи њиховом државном финансирању и препоручује управо систем наплате РТВ претплате. Висина претплате зависи од платежне способности становништва једне земље и у европским земљама је уобичајено да буде у нивоу месечне претплате за дневне новине. Начин на који се наплаћује РТВ претплата у земљама Европе разликује се и спроводи преко специјализованих агенција, државних органа, електропривредних предузећа, поштанске администрације или самостално. Појединим европским јавним сервисима, на пример, није дозвољено убирање прихода од маркетинга, док је другима омогућен дуални систем финансирања - и претплатом и приходима од реклама, као што је британском Би-Би-Сију, италијанском РАИ, али и Радио-телевизији Србије.
Парламент Финске је, међутим, у јуну ове године одлучио да промени начин финансирања јавних сервиса тако да ће финансирање посредством претплате остати да важи још до краја године. Наиме, од 1. јануара 2013. јавна радиодифузна установа Финске требало би да се финансира на неки начин из државног буџета. Заправо, уместо претплата уводе се таксе које ће убирати Пореска управа, а потом та средства пребацивати на рачун радиодифузне установе.
Та такса би требало да износи 0,68 одсто од остварених прихода и за појединце не би смела да буде већа од 140 евра годишње.
У Србији, али и многим другим земљама, систем функционисања РТС је одређен према узору на Би-Би-Си, где грађани претплатом омогућавају рад медијског јавног сервиса. Наплативост претплате у овој земљи за разлику од Србије је велика и износи више од 90 одсто. Самим тим, према последњем извештају, Би-Би-Си годишње приходује више од 3,6 милијарди долара од претплата, 222 милиона долара од маркетинга, 280 милиона од државних донација и 270 милиона
остварује на друге начине. У Великој Британији постоји и посебна компанија која се бави слањем опомена онима који не испуњавају ову обавезу. Иако се не чини тако, и у овој земљи, где велика већина њих редовно измирује своје обавезе, бројни су оштри захтеви да би претплату требало укинути. Засад, показали су се, изгледа, неуспешним.
Генерални директор Белгијског јавног сервиса на француском језику Жан Пол Филипо недавно је изјавио у интервјуу за РТС да су претње уредничкој независности и недовољно финансирање главни проблеми јавних сервиса у Европи.
Према његовим речима, велика предност система претплате у односу на финансирање из буџета државе је то што влада тако нема могућност да ускраћује износ који се издваја из буџета, „зато што јој се неко или нешто на јавном сервису не свиђа“. С друге стране, као недостатак финансирања посредством претплате, он наводи њену наплату, која је проблем у многим земљама.
„Поставља се питање шта је основа за наплаћивање претплате, а ту је и притисак да се претплата не повећава, док истовремено трошкови јавног сервиса расту“, наглашава је Филипо.
Он објашњава да финансирање из буџета носи ризик повећаног мешања владе, па су тако у многим европским земљама постојали покушаји да влада преко буџета утиче на политику јавног сервиса и купује наклоност за своје потезе. „У последњих 20 година трансформисали смо скоро све европске телевизије из државних телевизија у јавне сервисе, што је огромно достигнуће које не сме бити угрожено због економске кризе или неког другог изговора“, закључује Филипо.
Због све веће економске кризе последњих година у свету и наплативост РТВ претплате у многим земљама је све мања и све тежа. Тако је због све слабије наплате претплате у БиХ летос покренута расправа о томе како решити проблем финансирања јавних емитера. Док су једни предлагали финансирање из државног и ентитетских буџета, други су били против истичући да ће то бити директан утицај политике на медије. Многи избегавају плаћање претплате па су дугови у
јавним емитерима вишемилионски.
Око 130.000 незадовољних грађана у Републици Српској недавно су потписивањем петиције тражили ослобађање од РТВ претплате, а око 50.000 у Федерацији најавили су да ће урадити исто.
Пре неколико дана словеначки премијер Јанез Јанша најавио је да ће смањити телевизијску претплату, на шта је одмах велику забринутост изразила Европска унија јавних радиодифузних сервиса ставом да је реч о погрешној одлуци.
Предлог је да од јануара Словенци плаћају претплату 11,48 евра, док сада претплата износи 12,68 евра. У Црној Гори претплата је укинута још пре скоро четири године због неадекватног система наплаћивања, али и малог броја људи који су испуњавали ову обавезу.
У Мађарској РТВ претплата званично постоји, али је 2002. влада одлучила да финансијски подржи јавни сервис финансијама из буџета. Међутим, од пролећа 2007. поново је уведена обавеза плаћања претплате за угоститељске објекте, а пре три године због кризе мађарски парламент је одлучио да смањи средства за јавни сервис за 30 одсто, што је изазвало бурну реакцију европских институција.Опште позната ствар је да ни у Србији ситуација у овој области није баш најбоља. Наплативост претплате, према последњим подацима, мања је од 40 одсто, а спекулисало се да нова влада планира и укидање ове обавезе, што би значило прелазак на буџетско финансирање. Професор на Факултету политичких наука Раде Вељановски рекао је за Плаве стране да се систем претплате од како су уведени јавни сервиси у Европи и свету показао као најбољи начин финансирања, јер је суштина јавних сервиса да буду „под контролом грађана, а не владе и државе“. Уколико нема претплате, додао је он, то подразумева онда буџетски начин финансирања. „Постоји један број јавних сервиса у којима је укинута претплата или се финансирају из буџета, као што је у Шпанији и Бугарској, али у Европи то сматрају лошим примерима функционисања јавних сервиса“, нагласио је Вељановски.
Министар културе и информисања у новој Влади Србије Братислав Петковић истакао је као један од приоритета, пре неколико дана, ипак, решавање питања одрживог и трајног финансирања РТС. Према његовим речима, финансирање јавног сервиса мора бити решено до пролећа следеће године и вероватно ће морати да се интервенише из буџета како би се РТС спасао. „Тешко да ће у овој ситуацији да се врши нови притисак на грађане да се повећа наплата претплате“, рекао је Петковић и додао да ће за РТС „у првом тренутку бити неопходна интервенција из буџета“.
Савет министара ЕУ у фебруару ове године усвојио је декларацију којом се чланице ЕУ позивају да унапреде законски оквир који уређује функционисање јавних сервиса имајући у виду ново технолошко окружење и финансијску ситуацију. Овом декларацијом предвиђа се да државе морају да осигурају висок степен независности јавних сервиса од власти, као и да се јавни сервиси прилагоде дуалном систему финансирања.
Таксе уместо претплате
Претходна Влада Србије, у складу са Медијском стратегијом, припремила је преднацрт закона о јавним сервисима. Овим законом, у који су Плаве стране имале увид, предвиђа се укидање претплате која се замењује таксама. У овом документу се наводи да „висина месечне таксе за физичка лица износи 1.5 одсто просечне нето месечне зараде запослених у Србији“, док би се на плаћања унапред у износу од најмање три месечне обавезе одобравао попуст од пет одсто, а за плаћања од шест до 12 месеци попуст од десет одсто.
Коментари (1)
Остави коментар01.10.
2012.
Da li je RTV pretplata parafiskalni namet?
UMESTO KOMENTARA - NEOBJAVLJENO PISMO POLITICI:
ОдговориDejan R. Popovic, dipl. inz.
Beograd, Stevana Sremca 18
POLITIKA (Medju nama)
Beograd, Makedonska 29
UNS hoće da inicira promenu naplate TV pretplate
Postovana redakcijo,
Pre nego sto UNS inicira promenu naplate RTV pretplate, neophodno je da dobar strucnjak za javne finansije da odgovor na pitanje da li je RTV pretplata parafiskalni namet? Mozda odgovor na ovo pitanje sadrzi NALED-ova "Studija o neporeskim oblicima i parafiskalnim formama u Republici Srbiji" (http://www.naled-serbia.org/lavirintParaFiscal), odnosno dokument Izvodi iz studije Parafiskalni nameti (narocito tacka 2).
U prilogu vam, usput, dostavljam dopis ministru kulture i informisanja Bratislavu Petkovicu od 22. septembra na temu "Finansiranje RTS-a i RTV-a u informacinom drustvu".
Iskreno,
Dejan Popovic
Beograd, 28. septembar 2012.
P r i l o g
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Beograd, Stevana Sremca 18
MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA
Ministar kulture i informisanja
Bratislav Petkovic
Beograd, Vlajkoviceva 3
Druga međunarodna konferencija OEBS-a
Postovani gospodine ministre,
U Vasoj gore navedenoj izjavi pomenuli ste i pitanje održivog i trajnog rešavanj finansiranja RTS-a i RTV-a.
U Preporuci (2007)3 Komiteta ministara država članica o misiji javnog medijskog servisa u informacionom društvu (http://www3.ebu.ch/files/live/sites/ebu/files/Knowledge/Media%20Law/Reference%20Texts/CoE%20-%20PSM/CoE%20REF%20-%20CM%20Rec%282007%293.pdf) u tacki 29. preporuceno je da drzave clanice treba da obezbede odgovarajuce finansiranje za javni medijski servis (sluzbu), omogucavajuci mu da ispuni svoju ulogu u informacionom drustvu, kako je odredjeno u njegovoj misiji. Tradicionalni modeli finansiranja počivaju na izvorima kao što su takse za dobijanje licence, državni budžet i reklame ostaju da važe i pod novim uslovima.
Prema tome, Srbija kao drzava clanica Saveta Evrope moze da obezbedi finansira delatnost RTS-a i RTV-a u informacionom drustvu iz sva tri tradicionalna izvora: pretplata (taksi), budzeta i reklama.
Trajno i odrzivo finansiranje RTS-a i RTV-a moze se izgleda obezbediti efikasnijim nacinom prikupljanja pretplata (taksi), na primer, putem objedinjene naplate usluga od opsteg ekonomskog interesa. Ta objedinjena naplata mogla bi da obuhvati naplatu kablovskih distributivnih, telefonskih i drugih javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga (terestrickih i satelitskih, ukljucujuci internet usluge), u skladu sa Zakonom o zastiti potrosaca i drugim zakonima.
Iskreno,
Dejan Popovic
Beograd, 22. septembar 2012.
Dostavljeno takodje: Ministarstvo spoljne i unutrasnje trgovine i telekomunikacija (www.mtt.gov.rs)
P. S. - Ostaje otvoreno pitanje da li slusaoci i gledaoci treba da placaju za javne radiodifuzne, odnosno radio i televizijske usluge, ili za javne audio i audio-vizuelne medijske usluge?