Вести
24. 09. 2012.
Међу новинарима Шпигла и СС-овци
Поједини бивши официри СС-а радили су у немачком недељнику "Шпигл" све до краја 70-их година прошлог века, утврдили су историчари и новинари.
Поводом јубилеја, немачки недељник није приредио велику прославу већ конференцију на којој је размотрио сопствену историју.
"Желимо да слушамо и учимо“, казао је главни уредник Георг Масколо, додајући да је лист спреман да се суочи и са непријатним странама прошлости.
Те "непријатне стране“ су чињеница да је међу сарадницима "Шпигла" после Другог светског рата било и бивших официра СС-а, што је познато већ две деценије, а о томе је писао и сам недељник у два наврата.
"Међутим, то није било довољно и свеобухватно свима", објаснио је Масколо и додао да је са данашњег гледишта то била грешка јер су коришћени људи са таквом прошлошћу.
И у актуелном издању "Шпигл" се бави овом проблематиком. Масколо је истакао да је неспорно да су култура, политика, економија, правосуђе и немачка штампа у доба Аденауера потискивали националсоцијалистичко наслеђе, уместо да се с њим суоче.
"'Шпигл' у томе није био бољи од остатка Републике“, подвукао је он. Двојица официра СС-а, о којима је у дебатама увек било речи, су Хорст Манке и Георг Волф, који су се познавали са студија, и обојица су радили пре 1945. у обавештајној служби Хајнриха Химлера.
Након рата, њих двојица су постали шефови ресора у "Шпиглу" - Волф је чак аванзовао до заменика главног и одговорног уредника. Манке је из "Шпигла" отишао 1959, а Волф 1979. године.
"Они су били два официра СС-а средњег нивоа, али јако интелигентни и одлично умрежени“, констатовао је аналитичар медија Луц Хахмајстер, један од учесника конференције, који је истражио деловање Манкеа и Волфа.
"Они нису били стари нацисти, већ млади нацисти, који су имали добре контакте и брзо су напредовали. Након 1945. ни код једног није постојала носталгија за Фирером, али су се служили и даље жаргоном СС-а“, тврди овај научник, додајући да је била приметна дистанца од десничарских тенденција.
Историчар Норберт Фрај указује да "Шпигел“ током 40-тих и 50-тих година није био ни близу данашњем истраживачком листу.
Због недовољних напора у суочавању са прошлошћу лист је критикован од стране савезника, који су тврдили да недељник само шири предрасуде и глорификује личности из нацистичког доба, а и начин писања није био ни сличан данашњем, додао је Хахмајстер.
Фрај указује да су и код других немачких медија били људи из нацистичких структура. Фрај и Хахмајстер су се сложили да је "Шпигел“ крајем 50-тих у потпуности трансформисан, и да је кренуо путем којим данас иде.
Ћерка ранијег издаваца Франциска Аугштајн се не слаже с тим и каже да је бивша редакција "Шпигла“ била „млада и против ауторитета“, те да је најпре дигла глас против савезника, па онда против сопствене владе.
Када је реч о трагу који су оставили Волф и Манке, Хахмајстер је рекао да је „Шпигел“ профитирао од њихових добрих контаката, на пример са обавештајном службом БНД, пошто су се у њој нашли њихове бивше колеге.
Масколо истиче да засигурно „група нациста није могла нити у једном тренутку да угрози пројекат обелодањивања који је покренуо Рудолф Аугштајн“, који је свој "Шпигл“ називао "копљем демократије“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.