Вести
22. 09. 2012.
In memoriam: Преминуо Чедо Прелевић
Напустио нас је диван колега и велики човек, шеф дописништва у Црној Гори
Окрутном игром судбине, изненада, без најаве, како то и бива када одлазе најбољи, заустављено је још једно врсно новинарско перо.
Умро је Чедо Прелевић. Мајстор најлепшег уклетог посла, свештеник грешне цркве, како један наш блаженопочивши колега назва посвећенике слатко-горке професије. Годинама ипак млад, големим искуством и новинарским опусом ветеран ,својом ведрином у чијем средишту је била огромна љубав прему својим новинама и људима Који их праве, најављивао је дуго трајање. Тачку је, међутим, из угла гледано земаљског неправедно, ставио проклетник - живот. Убило га је срце.
Свој раскошни таленат, сјајну симбиозу поштења и правичности, кучких Прелевића и литерарне жице коју је наследио од ујчевине Булатовића, брусио је у "Новостима". Учио је од најбољих и поодавно с највишим оценама, завршио ту високу школу новинарства, за које се на једном другом за то специјализованом факултету, образовао. Факултет, чија диплома носи име "Слободан Глумац", награда за животно дело коју је доста млад добио, што најбоље говори да је занат изучио пре рока.
Новинарски инфициран у Бијелом Пољу, поред којег протиче Лим, којим увелико плови црногорска поезија, убрзо је прерастао локални лист у којему је оставио блистав траг. Стигао је у "Вечерње новости" препоруком свог пера. И Божијим провиђењем. Ја Црна Гора се деценијама у "Новостима" препознавала по Чеду Прелевићу. Издвајао се међу својим колегама по много чему. Било да је извештавао, информисао, коментарисао, или правио репортажу којој је био склон, брзо и јасно је одређивао мету. Беспрекорни лид, кратка и јасна реченица и истина као врховни критеријум наше професије из дана у дан, годинама, су привлачили читаоце. Који су веровали Чеду, и "Новостима".
Наш Чедо је био бескрајно духовит човек. Сјајна досетка коју је у секунди порађао, знала је да разгали и колеге, док су се мучили с текстом, и бројне његове пријатеље. И те досетке, достојне најбољих афоризама, сјајна поређења, редовно су улазиле у новине, на право место и у време право. И у најтежим тренуцима, када су политика и време родили време зла на овим врлетним просторима, са невиђеним шармом и познавањем српско-црногорске средине, изврсно је тумачио стварност. Наш врли колега је истински живео своје текстове и за своје новине.
Најмање је шефовао као први човек редакције "Новости" за Црну Гору, знајући да само добар текст тражи и налази читаоца и подстиче млађе колеге. Предан послу који је не ретко трајао до дубоко у ноћ, није показивао умор. Тамо негде, у његовим очима, назирао се он, али само они који су га добро познавали могли су да виде ту мешавину сете и бриге за нови дан и Црну Гору у "Новостима". Ту сету уоквирену поносом родиле су и личне трагедије, какве су губитак супруге и млађег брата. Бол је Чедо гурао дубоко у своје срце, увек сам строго пазећи да личним проблемима не оптерети пријатеље којих је имао као мало ко. И гајио пријатељство на опет, посебан начин.
Чедо Прелевић није успео да остари. Ни да се примакне новинарској пензији од које се помало и плашио. Његов прерани одлазак доноси велику празнину, пре свега у његов гостопримством украшени дом. И те како и у црногорску редакцију "Новости" и њену централу у Београду.
Маја и Марко, који је кренуо његовим блиставим стопама, настављају живот сломљених крила. А Црногорско новинарство и "Новости", са црним флором који ће дуго носити.
Црна Гора је изубила свог врсног тумача њених успона и падова, читаоци свог омиљеног писца. Колеге и пријатељи маштовитог козера и шармера. Једино је Божија башта богатија за новог угодника, који се нашао у друштву најбољих, тамо где се точи Амброзија и игра покер необележеним картама.
Адио,барба, са плаховитих река Црне Горе и Србије. Збогом Шуле, наш.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.