Вести
20. 09. 2012.
Петковић: Постепен излазак државе из медија
Министар културе Србије Братислав Петковић најавио је данас редефинисање медијске стратегије и постепен излазак државе из власништва у медијима, уз обавезну транспарентност њиховог власништва.
Отварајући у Београду регионалну конференцију о слободи медија у југоисточној Европи, Петковић је рекао да је нова влада у првих 40 дана рада затекла неуређен медијски простор, с медијима којима се не зна прави власник, јавним сервисом у кризи, недовршеним законским пројектима и нејасним државним власништвом у медијима.
По његовим речима, за медијски простор потребно је усвајање "пакета неопходних медијских закона".
Као приоритете, он је навео јачање и консолидацију постојећих јавних сервиса, РТС и РТВ, као и решавање питања њиховог одрживог и трајног финансирања.
То се, како је казао, односи и на јачање дописничке мреже јавних сервиса, али без регионалних јавних сервиса.
По његовим речима, финансирања јавног сервиса мора бити решено до пролећа следеће године и вероватно ће морати да се интервенише из буџета како би се РТС спасао.
"Тешко да ће у овој ситуацији да се врши нови притисак на грађане да се повећа наплата претплате", рекао је новинарима Петковић.
По његовим речима, за РТС ће "у првом тренутку бити неопходна интервенција из буџета".
За спас РТС, како је казао, постоје разне опције, као што је увођење таксе, али такво решење није прихватљиво за Европу.
На питање да ли је истина да је у кабинету председника Србије формирана радна група која ради на изради медијске стратегије, он је рекао да не постоји формална радна група, већ је реч о саветницима председника за штампу, који немају пресудну улогу, већ само помажу.
"Ту је главно министарство културе и информисања и оформљен је тим који ће тај посао да заврши", рекао је Петковић и додао да постоји стална сарадња са ОЕБС-ом, који је, како је казао, јако задовољан досадашњим радом.
Мијатовић: За медије без уплитања државе и бизнисмена
С друге стране, представница ОЕБС-а за слободу медија Дуња Мијатовић оценила је да у региону нема напретка кад је реч о слободи медија, али да проблем нису закони, већ чињеница да се добри закони не спроводе.
Она је истакла да у независну уређивачку политику медија не би требало да се меша ни држава, ни бизнисмени.
На отварању регионалне конференције о слободи медија у Београду, Мијатовић је истакла да је потребно "наставити притиске на владе" како би се закони спроводили и постигао напредак.
"Јесмо доживели неуспех, али се боримо. Почели смо добро, са израдом закона бољих чак и од неких у ЕУ и међународној заједници, али то није довољно", указала је она.
Мијатовићева је напоменула да су проблеми у свим земљама југоисточне Европе мање-више исти и да се тичу независности регулаторних тела, финансијске независности јавног сервиса, напада на истраживачко новинарство.
Као посебан проблем, Мијатовићева је издвојила изазове везане за јавни сервис и независну уређивачку политику где држава, како је нагласила, не би требало да се меша, као ни бизнисмени.
Она је указала и на питање монопола над медијским простором код политичких и пословних кругова и проблем заштите плурализма медија у региону.
Сви морамо да дамо свој допринос за слободу медија, иако то звучи као готово немогућа мисија, рекла је Мијатовићева и закључила да би "циљ требало да нам буде враћање достојанства новинарској позицији".
На другој медијској конференцији за југоисточну Европу, организованој у сарадњи с Мисијом ОЕБС у Србији, учествује око 200 регионалних и међународних новинара и стручњака за медије.
Дводневна регионална конференција ће бити усредсређена на представљање примера најбоље праксе и перспективу медија у региону, а организује се у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Србији.
На скупу ће бити речи о изазовима медијских политика у земљама југоисточне Европе, питањима државних политика и закона, пословном сектору и корпоративном интересу, о страху од насиља и аутоцензури, саопштила је канцеларија ОЕБС-а у Београду.
Дежер: Законом елиминисати државно власништво
Шеф делагације ЕУ у Србији Венсан Дежер изјавио је данас да је неопходно законским решењима елиминисати државно власништво у међиима, те обавити поновну анализу медијске стартегије и питања ТВ претплате и регионалних јавних сервиса.
Дежер је рекао да су власти у Србији усвојиле медијску стратегију пре годину дана, али да из ње није пуно тога примењено.
Он је додао да је то и разумљиво, јер је земља имала дугу изборну кампању.
"Србија се обавезала да ће елиминисати државно власништво у медијима и тај процес је започет, али није јасно како ће се наставити", указао је Дежер.
Он је поновио да би требало створити медијски простор у коме ће постојати транспарентно власништво над медијима.
"Очигледно је да ће медији, чији су оснивачи органи државне управе, бити под неким утицајем својих оснивача", рекао је.
Дежер је оценио да политички притисак на медије у Србији није више тако директан, али да сада постоји економски притисак - који се спроводи путем оглашавања и куповине рекламног простора.
"Медијски плурализам је успостављен, али то не значи да нема цензуре у Србији", додао је.
Европска комисија идентификовала је неколико "изазова" везаних за медијски простор у Србији, а односе се на утицај на медије кроз правни систем, недостатак конкуренције и недовољну заштиту новинара.
Дежер је подсетио да је слобода медија први услов за постојање плурализма и демократског друштва, али и услов да нека земља постане чланица ЕУ.
"Свака земља у региону има свој пут и историју, а у области медија та историја се односи на пропаганду која је била присутна у прошлости", навео је.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.