Вести
31. 08. 2022.
Да ли су казне за нападе на новинаре превише благе?
Основни суд у Крагујевцу донео је недавно првостепену пресуду којом је на четири месеца затвора, условно на годину дана, осуђен Милован Ивановић из Јагодине, због насилничког понашања над репортером Н1 Миланом Никићем, 27. новембра 2021. године.
„Ово је пресуда којом се насилници над новинарима, сниматељима и фоторепортерима у Србији мотивишу да и даље, знајући да ће бити само условно кажњени, наставе са насиљем“, изјавио је нападнути репортер Н1 Милан Никић поводом изрицања пресуде.
Оваква пресуда није изненађење, већ напротив нешто што се могло очекивати с обзиром на претходно искуство када су у питању напади на новинаре.
Казне затвора су ретке
Према подацима који су доступни Независном удружењу новинара Србије, током 2021. године у јавним тужилаштвима формирано је 87 предмета у вези догађаја на штету безбедности лица која обављају послове од јавног значаја у области информисања, а у вези послова које обављају.
Првостепена или коначна одлука донета је у 39 предмета. Од тога, у 31 случају донето је решење о одбачају кривичне пријаве или службена белешка да нема места покретању кривичног поступка. У једном случају је донета ослобађајућа пресуда, а у седам осуђујућа.
Доступни подаци показују да, од седам осуђујућих пресуда само у два случаја су изречене казне затвора за лица која су угрозила безбедност медијских радника, остало су, баш као у случају Милана Никића, условне осуде и једна мера обавезног психијатријског лечења.
|
Лаке и тешке телесне повреде, насилничко понашање или покушај убиства Када говоримо о физичким нападима суд на основу степена повреда изриче пресуде. За тешке телесне повреде казне за починиоце иду до пет година затвора, а ако су повреде изазвале трајну неспособност за рад онда до осам. Уколико је наступила смрт услед повреда најстрожа казна је дванаест година затвора. Овакви напади ретко се дешавају. Углавном се ради о насилничком понашању или нанетим лаким телесним повредама, што је био случај када је у Новом Саду нападнут Дашко Милиновић, док је паљење куће Милана Јовановића окарактерисано као изазивање опште опасности, без обзира што је у тренутнку напада у кући боравио новинар са својом супругом. |
“Приликом одлучивања о висини кривичне санкције суд узима у обзир све отежавајуће и олакшавајуће околности, као што су степен кривице, побуде и околности под којима је дело учињено, да ли је окривљени раније био осуђиван, како се држи у поступку пре свега како се односи према жртви… и то се цени у сваком конкретном случају”, појашњава правница и чланица Сталне радне групе за безбедност новинара Марија Бабић.
Она ипак сматра да судови у Србији имају благу казнену политику када су у питању напади новинаре и медијске раднике.
“Свакако је добро да имамо осуђујуће пресуде. Суд у сваком појединачном случају цени околности на основу којих одређује коју казну ће изрећи али свакако чињеница да највише има условних осуда управо говори у прилог благе казнене политике”, наводи Бабић.
Председник Независног удружења новинара Србије Жељко Бодрожић каже да се напади на новинаре више бележе, што је добро, али да већина и даље остаје непријављена.
“Разлог што многе наше колегинице и колеге трпе притиске и нападе лежи, између осталог, и у овим подацима о броју процесуираних случајева, нарочито о броју кажњених насилника. Они не верују у систем, не верују ни да их наше или друга удружења могу заштитити, а посебно не разне радне групе. А и како би, кад све говори да од старих и никада до краја разјашњених и процесуираних убистава новинара преко свих бруталних напада претходних година па до данашњих дана, држава није у стању да заштити новинаре од разних моћника, насилника или лудака”, рекао је Бодрожић.
Безбедност новинара на првом месту
Републичко јавно тужилаштво (РЈТ) и Министарство унутрашњих послова 2016. године закључили су Споразум о сарадњи којим је предвиђено да ове две институције интерним актима успоставе обавезу хитног поступања у предметима кривичних дела извршених на штету безбедности лица која обављају послове од јавног значаја у области информисања у вези са пословима које обављају. Такође, предвиђено је одређивање лица за контакт и координацију поступања у предметима из ове области у овим државним органима.
Исте године РЈТ и Министарство потписали су Споразум о сарадњи са репрезентативним новинарским и медијским организацијама, на основу којег је формирана Стална радна група за безбедност новинара која је усвојила Правилник о раду и Акциони план.
Формирана је радна подгрупа за анализу кривичних дела, затим радна подгрупа за анализу досадашњег начина комуникације и степена отворености надлежних институција према медијима, одређена су лица за контакт и координацију поступања у случајевима извршења кривичних дела на штету безбедности новинара, а РЈТ је успоставило тужилачку мрежу контакт тачака за брзу реакцију коју чини 115 заменика јавног тужиоца.
У јавним тужилаштвима успостављена је обавеза хитног поступања у овим предметима која подразумева предузимање радњи у роковима од 24 и 48 часова.
Поред свега формирана је и владина Радна група за безбедност и заштиту новинара (из које је иступило више репрезентативних новинарских и медијских организација међу којима је и НУНС), а уведена је и сигурна линија путем које новинари могу да пријаве сваку ситуацију која код њих производи осећај угрожености због бављења новинарском професијом.
Дакле, формално посматрано, последњих неколико година учињено је више напора у осигурању безбедности новинара, међутим у пракси то изгледа мало другачије.
Марија Бабић каже да је олакшано пријављивање напада и да је тужоцима омогућено да хитно поступе у тим случајевима.
“Лакше се прате случајеви, лакше се добијају информације, генерално је боља комуникација са тужилаштвом и полицијом”, наводи Бабић, “Међутим, и поред великог броја механизама који нам стоје на располагању и даље нисмо задовољни ситуацијом по питању безбедности новинара и реакција надлежних. Напретка има, посебно у иницијалној фази када се поднесе пријава, надлежни доста брзо реагују, међутим, и даље поступци дуго трају а судских епилога је јако мало. Мали број случајева се реши у кратком року.”
Кад предмет дође до тужилаштва, све постаје неизвесно
Као што је раније наведено, мали број предмета заврши на суду, а још мање насилника заврши у затвору. Када говоримо о претњама, ситуација је још лошија јер, без обзира да ли се сам новинар осећа угрожено, тужилаштво одређује колико је та претња “озбиљна”.
Тужилаштво кључни корак у процесу
Тужилаштво води предистражни и истражни поступак и уколико сматра да нема елемената кривичног дела одбацује кривичну пријаву. Ако сматра да постоји сумња да је осумњичени починио неко кривично дело наставља са прикупљањем доказа и ако прикупи довољно доказа подиже оптужни акт којим се покреће поступак против окривљеног пред судом.
“Велики број случајева се заврши одбачајем кривичне пријаве што за нас представља велики проблем. Тужилачка и судска пракса је таква да се под претњама у смислу кривичног дела угрожавања сигурности сматрају само оне претње које су изречене диретктно, да су оствариве и озбиљне. Дешава се у неким случајевима који су веома озбиљни и где се новинари осећају веома угрожено, да тужилаштво утврди да нема елемената кривичног дела јер претња није изречена директно, већ, на пример у кондиционалу”, објашњава Бабић и подсећа на случај када је новинару Јужних вести упућен коментар: “Новинарчићу, дао бих ти метак у чело”, а који тужилаштво не сматра квалификованом претњом.
Као и многи други прописи у Србији и Кривични законик изгледа добро на папиру, сматра председник НУНС-а Жељко Бодрожић.
“Наш Кривични законик има довољно казнених одредби, које би, кад би се примењивале, могле да делују васпитно, а и превентивно на неке потенцијалне нападаче и силнике, међутим, у систему увек неко затаји, полиција, тужилаштво или суд, и већина актера напада на новинаре остане некажњена”, оцењује Бодрожић.
“Стална радна група је направила помаке у погледу безбедности новинара, али они су минимални с обзиром на потрошене године. Ми већ две деценије као поправљамо наш систем, али очигледно невољно и неискрено, тако да и даље политичари, богаташи и удбаши замењују институције и они одлучују о правди, финансијама, сили…”, закључује председник НУНС-а.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.